Igre 
Bojkot prodavnica u Hrvatskoj: Šta je izazvalo gnev potrošača i da li će pad prometa naterati trgovce da snize cene?
Komentari28/01/2025
-20:00
Zbog masovnog bojkota prodavnica prošlog petka u Hrvatskoj, zabeležen je veliki pad prometa. Poreska uprava je saopštila da je u svim prodavnicama u Hrvatskoj tog dana izdato 44 odsto manje fiskalnih računa nego u prošli petak, dok je iznos koji je za njih plaćen pao za čak 53 odsto. Građani nastavljaju sa bojkotom zbog veoma visokih cena. Hrvatska potrošačka platforma "Halo, inspektore", koja je pokrenula bojkot trgovina, pozvala je građane da od četvrtka sedam dana ne kupuju određene proizvode i bojkotuju određene trgovinske lance, kao i da ne kupuju gazirana pića, vodu i deterdžente u bilo kojoj prodavnici. Takođe, građani se pozivaju da u petak uopšte ne troše - bojkot uključuje platni promet, ugostiteljske usluge, smeštaj, prevoz, dostavu.
Postavlja se pitanje koliko je bojkot prodavnica efikasan u borbi protiv neopravdano visokih cena.
Dr Veljko M. Mijušković sa Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu kaže za Euronews Srbija da je bojkot prodavnica jedan od mehanizama kojim potrošači mogu iskazati nezadovoljstvo zbog neopravdano visokih cena, ali i da efikasnost takvih akcija zavisi od nekoliko faktora, uključujući stepen organizacije, broj učesnika, trajanje bojkota i medijsku pažnju koju akcija dobije.
"Što se tiče efikasnosti bojkota prodavnica u borbi protiv neopravdano visokih cena, efekti mogu biti kratkoročni i dugoročni", rekao je on.
Govoreći o kratkoročnim efektima, Mijušković objašnjava da bojkot može privremeno smanjiti promet trgovinskih lanaca, što može poslati signal vlasnicima i upravama da preispitaju cenovnu politiku.
"Na primer, pomenuti bojkot u Hrvatskoj, gde je promet smanjen, pokazuje da veliki odziv potrošača može imati vidljive posledice na prihode trgovaca", rekao je on.
Mijušković je, govoreći o dugoročnim efektima, rekao da ukoliko bojkot nije dugotrajan ili organizovan sa jasnim zahtevima i alternativama (poput kupovine u lokalnim radnjama ili na pijacama), efekti mogu izostati jer, kako objašnjava, kompanije se oslanjaju na to da će se potrošači vratiti nakon kratkog perioda nezadovoljstva.
Povezane vesti
Kako je prošla akcija bojkota u Hrvatskoj
Teleći vrat je u hrvatskim prodavnicama poskupeo za 43 odsto u roku tri meseca i to je bio okidač za predlog potrošača o bojkotu prodavnica.
Tu inicijativu je prihvatila hrvatska potrošačka platforma "Halo, inspektore".
"Kada smo videli da je izuzetno veliko zanimanje za bojkot jednog proizvoda, onda su se počeli javljati predlozi da treba produžiti i na neke druge robne marke, odnosno proizvode. I rodila se ideja od strane potrošača da treba pokazati volju i glas potrošača zato što su cene otišle enormno gore. Zaista u Hrvatskoj su neke cene otišle po 40-50, a negde čak i 100 odsto. I onda smo slušali što potrošači žele. Kada smo prepoznali interes potrošača, predloženo je da se napravi u celoj Hrvatskoj jedan dan bojkota svih proizvoda. I to se dogodilo u prošli petak. Odziv je bio iznad očekivanja", rekao je za Euronews Srbija savetnik platforme Halo Inspektore Josip Kelemen.
On je ispričao da su tog dana trgovine bile prazne i da je iskazana velika solidarnost i razumevanja svih građana u Hrvatskoj, a da su u kupovinu išli penzioneri koji su jednostavno morali da iskoriste neke popuste tog dana i turisti.
"I to je zapravo generisalo jednu malu potrošnju jer je više od 53 odsto smanjen ukupan prihod u trgovinama Republike Hrvatske tog dana u odnosu na sedam dana pre", rekao je Kelemen.
Euronews/Anđelka Ćup
Mijušković kaže da akcije poput bojkota prodavnica mogu da urode plodom ako su dobro organizovane, masovno podržane i prate ih jasno definisani zahtevi.
"Kada veliki broj potrošača zajednički odluči da ne kupuje u određenim trgovinskim lancima, to može značajno smanjiti promet i privući pažnju uprava tih kompanija", rekao je on.
Povezane vesti
Koliko je bio efikasan bojkot
Posle akcije bojkota prošlog petka u Hrvatskoj, usledila su i akcijska sniženja.
Premijer Hrvatske Andrej Plenković rekao je da je bojkot prodavnica važna i artikulisana poruka građana koja će biti uzeta u obzir.
Na pitanje šta očekuje od najavljenih mera administrativnog ograničenja cena na pojedine proizvode, Kelemen je rekao da potrošači sumnjaju da će se nešto specijalno dobro dogoditi za njih jer dosadašnje mere koje su uvedene nisu pokazale neku veliku uspešnost.
"Recimo, kod nas je smanjen PDV na hleb, mleko, jaja i neke druge namirnice, a nakon smanjenja sa 25 na pet odsto, ništa se nije dogodilo, jednostavno cene su ostale iste. Drugo, predloženo je da se, recimo, ti proizvodi nalaze na policama širom Hrvatske. I to je u početku, recimo, vredelo. Proizvodi su se uredno prodavali, da bi u jednom trenutku ti proizvodi nestali. Treća stvar koja se dogodila, zanimljiva, a to je da je odlukom vlade Republike Hrvatske donesena naravno i kazna za one koji ne poštuju. Trgovci su otkrili da im je jeftinije, zapravo bolje plaćati kaznu za nepoštivanje te uredbe nego da taj proizvod prodaju po nižoj ceni. Tako da je došlo, ja bih rekao, do jednog bezobraznog odnosa trgovaca prema svojim potrošačima, kupcima. I tu se generisalo takođe veliko nezadovoljstvo i ljudi sumnjaju da će se sada sa 30 na 50 ograničenih cena nešto specijalno postići", rekao je sagovornik Euronews Srbija.
On je naglasio da je osećaj da su u Hrvatskoj u jednom trenutku zaspale državne institucije koje treba da nadziru cene, ali i razvoj tržišta, navodeći da su one očigledno bile uljuljkane.
"I to je izazvalo zapravo gnev potrošača koji su shvatili da su cene koje divljaju i inflacija neprihvatljive i ugrožavaju pre svega funkcionisanje svake porodice", dodaje on.
Akcija odjeknula i u regionu
Bojkot prodavnica u Hrvatskoj odjeknuo je i u u Srbiji, BiH, Crnoj Gori i Sloveniji.
O tome se piše i u mainstream medijima, a na društvenim mrežama se uveliko raspravlja o tome i mnogi se pitaju da li im je tako nešto potrebno i da li bi to urodilo plodom.
Tako je i u Srbiji je prošlog petka bilo poziva na bojkot prodavnica.
Udruženje potrošača "Efektiva" pozvalo je građane da u petak, 31. januara bojkotuju pet velikih trgovinskih lanaca zbog, kako su naveli u pozivu, najviših cena hrane u Evropi.
E-Stock/Dimitrije Goll
Mijušković je naglasio da medijska pažnja i podrška javnosti dodatno povećavaju pritisak, posebno ako bojkot traje dovoljno dugo i ima za cilj konkretne promene, poput smanjenja cena ili veće transparentnosti u formiranju marži.
"Međutim, da bi bojkot bio zaista efikasan, mora postojati koordinacija među građanima, kao i spremnost da se istraje u takvim akcijama. Bez masovnosti, jasnih ciljeva i dugoročnog pritiska, efekti bojkota mogu biti ograničeni ili kratkotrajni. Ipak, kada su ovi uslovi ispunjeni, bojkot može biti moćan alat za promene. Nisam siguran da u Srbiji trenutno postoji ispunjena kumulanta navedenih uslova da bi takve akcije imale uspeha, smisla i realnog efekta", smatra Mijušković.
Podsećamo da je u Srbiji 11. oktobra prošle godine Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca zbog osnovane pretpostavke da su izvršili povredu konkurencije zaključenjem restriktivnog sporazuma, odnosno dogovorom o cenama i još se čeka nalaz te komisije.
U međuvremenu zvaničnici Srbije su navodili da su cene u prodavnicama "prenaduvane".
Bojkot u Hrvatskoj otvorio je i brojna druga pitanja, na primer, da li uopšte treba da kupujemo toliko.
Kelemen kaže da su bojkotom u Hrvatskoj ukazali na osvešćivanje potrošača koji su očigledno podlegli konzumerizmu.
"Čim je negde akcija, odmah trčimo, kupujemo, pravimo zalihe. Kupujemo često impulsivno, ne razmišljamo da li nam taj proizvod treba, ali ako je na sniženju, hajde da ga kupimo odmah, možda će nam zatrebati. I to je generisalo, naravno, i veću potrošnju. Činjenica jeste da je Hrvatska u odnosu na ostale zemlje u Evrozoni pre svega, imala najveći porast plata, nominalno, ali isto tako smo imali i najveći porast cena. Dakle, sve to je generisalo, ja bih rekao, uzročno-posledičnu vezu koja je rezultirala bojkotom", rekao je Kelemen.
Kakva su iskustva u Evropi
Akcije bojkota prodavnica su i ranije organizovane u različitim zemljama Evrope, posebno u
situacijama kada su potrošači smatrali da su cene neopravdano visoke ili da trgovinski lanci ne
postupaju odgovorno prema kupcima i radnicima.
"U mnogim slučajevima, efekti takvih akcija zavisili su od njihove organizacije, trajanja i podrške javnosti. Na primer, u Francuskoj su tokom protesta 'Žutih prsluka' potrošači vršili pritisak na kompanije zbog rasta cena osnovnih proizvoda i goriva, što je rezultiralo određenim državnim intervencijama i subvencijama. Slični primeri su zabeleženi i u Belgiji, gde su masovni bojkoti trgovinskih lanaca doveli do smanjenja cena nekih proizvoda i većeg uvažavanja zahteva potrošača. Međutim, bilo je i slučajeva gde su takve akcije imale ograničen uticaj, posebno kada nisu bile dovoljno masovne ili kada su trajale prekratko", rekao je Mijušković.
Uspesi bojkota su najčešće postizani kada su akcije bile deo šireg društvenog pokreta, uz jasne zahteve i kontinuirani pritisak.
Mijušković je kao jedan primer uspešne akcije u Evropi naveo ono što se dogodilo u Belgiji 2014. godine, kada su građani organizovali bojkot jednog trgovinskog lanca, koji je pokrenut zbog nezadovoljstva povećanjem cena osnovnih proizvoda i loših uslova za radnike.
Akcija je privukla veliku pažnju javnosti i medija, a značajan pad prometa tokom bojkota doveo je do reakcije uprave kompanije čiji je rezultat bio da je taj trgovinski lanac smanjio cene na određene proizvode i pokazao spremnost za bolju komunikaciju s potrošačima.
"Ovaj slučaj pokazuje kako masovni pritisak potrošača može naterati velike kompanije da odgovore na zahteve javnosti i preispitaju svoje poslovne politike. Još jedan primer uspešnog bojkota desio se na Islandu tokom 2008. godine, nakon finansijske krize koja je značajno pogodila tu zemlju. Građani su organizovali bojkot velikih trgovinskih lanaca i određenih uvoznika zbog nerealno visokih cena osnovnih namirnica, koje su bile posledica manipulativnih marži i ekonomskog pritiska. Ovaj bojkot je bio deo šireg talasa građanskog nezadovoljstva i izazvao je značajne gubitke za trgovce, što je dovelo do smanjenja cena određenih proizvoda kako bi se povratilo poverenje potrošača", rekao je Mijušković.
On naglašava da je akcija na Islandu dodatno pojačala pritisak na vlasti da uvedu strožu kontrolu cena i olakšaju pristup lokalnim proizvođačima.
"Slično se dogodilo i u Španiji 2012. godine, gde su građani, nezadovoljni rastućim cenama i
dominacijom velikih trgovinskih lanaca, organizovali bojkot pod sloganom 'Consume Hasta Morir' (
Potroši dok ne umreš). Ova akcija, iako nije imala trenutni efekat na smanjenje cena, podigla je svest o važnosti podrške lokalnim proizvođačima i kupovini na pijacama, što je na duži rok doprinelo povećanju prodaje na alternativnim tržištima. Ovi primeri pokazuju da bojkot može biti uspešan ako je dobro organizovan i ima širu podršku javnosti", naveo je Mijušković.
Komentari (0)