"Za tango je potrebno dvoje": Koliko su američki i evropski predlozi za mir u Ukrajini prihvatljivi Moskvi i Kijevu?
Komentari26/04/2025
-16:12
Predsednik SAD Donald Tramp sastao se danas sa ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim uoči sahrane papa Franje u Vatikanu. Zelenski je potom izjavio da su razgovarali o “potpunom i bezuslovnom prekidu vatre”, kao i trajnom miru u Ukrajini. Dodao je i da ovaj “simboličan sastanak” sa Trampom može da postane “istorijski” ukoliiko se postignu zajednički rezultati.
Kancelarija predsednika Ukrajine
S druge strane, specijalni izaslanik Donalda Trampa, Stiv Vitkof, sastao se s predsednikom Putinom u Moskvi radi mirovnih pregovora o Ukrajini. Razgovarali su o mogućnosti direktnih pregovora između Rusije i Ukrajine. Prema rečima očevidaca, pregovori su bili konstruktivni. U međuvremenu, isplivali su na površinu detalji američkog i evropskog mirovnog predloga koji sa sobom donose različite uslove.
Nakon tromesečnih obećanja Donalda Trampa da su Ukrajina i Rusija blizu postizanja dogovora, rusko bombardovanje Kijeva podsetilo je svetsku javnost da je rat još uvek u toku. Evropske zemlje i Ukrajina su u zadnji čas odložile sastanak u Londonu nakon što je državni sekretar SAD Marko Rubio otkazao prisustvo, okrenuvši se ka Moskvi.
"Ovaj rat se može okončati. Obe strane samo treba da pristanu na to. Pokazali smo im put napred. Razgovarali smo o tim idejama. Juče smo imali dobar sastanak. Biće dobrih sastanaka i tokom vikenda. Pokazali smo im ciljnu liniju. Potrebno je da obe strane kažu 'da'. Ali ono što se dogodilo sinoć, ti raketni napadi, trebalo bi da podseti sve zašto ovaj rat mora da se završi“, poručio je američki državni sekretar Marko Rubio.
U medijima su izašli američki i evropski predlozi mira koji se razlikuju u vise tačaka. Volodimir Zelenski je više puta naveo da se Ukrajina nikad neće odreći izgubljenih teritorija, članstva u NATO-u i redukovanja vojnih kapaciteta.
"Ukrajina pravno ne priznaje okupaciju Krima. O tome nema razgovora. To je van okvira našeg Ustava. To je naša teritorija, teritorija naroda Ukrajine. Ne možemo samo reći ‘Zašto da ne?’ To se neće dogoditi. Čini mi se da smo to već jasno rekli za svaku drugu okupiranu teritoriju, a ja sam to izjavio kao predsednik“, istakao je Zelenski.
Tramp insistira na postizanju mira
U etar je izašla ideja o ukidanju desetogodišnjih sankcija koje ipak nisu sprečile Rusiju u ispunjavanju svojih ciljeva. Rat u Ukrajini je doveo do približavanja Rusije sa Kinom i zemljama trećeg sveta što je situacija koju Bela kuća najmanje želi.
Povezane vesti
"Danas naše iskustvo u vođenju specijalne vojne operacije, kako u pogledu taktike tako i tehničkog razvoja naoružanja, bez ikakvog preuveličavanja proučavaju sve vojske sveta, lideri globalne industrije oružja i visokotehnološke kompanije. Moramo biti korak ispred, kao što smo to u više navrata uspešno činili u poslednje vreme, i siguran sam da će tako biti i ubuduće", navodi predsednik Rusije Vladimir Putin.
Donald Tramp je prethodnih dana, uprkos provokativnim potezima obe strane, insistirao na postizanju mira. Takođe je iskoristio priliku da odgovornost za trenutne okolnosti, poput potencijalnog prepuštanja ukrajinskih teritorija, prebaci na svoje prethodnike, Baraka Obamu i Džoa Bajdena.
Tanjug/AP/Alex Brandon
"Pa, sve je u redu. Vidite, ja samo želim da se rat završi. Nije mi važno da li su oboje srećni, važno je da oboje potpišu sporazum. Nemam favorite. Ne želim da imam favorite. Želim da se postigne dogovor. Želim da spasimo živote. S tim u vezi, trenutno trošimo stotine milijardi dolara zbog Bajdena", izjavio je Tramp.
Uprkos bombastičnim izjavama Bele kuće i pokerskog izraza između Ukrajine i Rusije, mirovni proces ipak ide u određenom pravcu. I dok evropska Koalicija voljnih ne može da se odluči da li želi da pristupi stolu, Vašington požuruje dve strane, kako bi mogao da započne novu igru.
Vujinović: Ključne tačke američkog predloga su upravo ono što Rusija želi
I dok se Trampov tim pozicionira kao posrednik u budućem mirovnom sporazumu, istraživač studija bezbednosti Nikola Vujinović ističe da su ponude koje su na stolu znatno različite – kako po sadržaju, tako i po realnim dometima.
"Ključne tačke američkog predloga su upravo ono što Rusija želi – priznanje Krima kao dela Ruske Federacije i garancije da Ukrajina neće ući u NATO", ocenjuje za Euronews Srbija Vujinović.
Prema njegovim rečima, taj predlog je verovatno prihvatljiv za Moskvu, ali ostaje pitanje koliko će Tramp moći da ubedi Ukrajince da ga prihvate.
Povezane vesti
"Dovoljno je da Sjedinjene Američke Države obustave vojnu pomoć na nekoliko dana da bi Kijev bio prinuđen da razmisli o toj ponudi“, smatra Vujinović.
U odgovoru na američku inicijativu, evropske zemlje predstavile su svoj kontrapredlog, koji, prema Vujinoviću, deluje više kao politička reakcija nego ozbiljna osnova za pregovore.
"Predlog Evropske unije ne nudi apsolutno ništa Rusiji. On ne predviđa nikakve teritorijalne ustupke, a sankcije bi bile ukinute uz mogućnost da se vrate kad god“, objašnjava Vujinović.
Euronews
Povezane vesti
Takođe, kako dodaje, "evropski predlog sadrži i bezbednosne garancije za Ukrajinu po modelu člana 5 NATO sporazuma, čime bi Ukrajina faktički bila članica NATO i bez formalnog članstva“.
U Kijevu i dalje preovladava stav da nema odricanja od teritorije, ali se u javnosti sve češće pojavljuju disonantni tonovi. Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da bi Ukrajina možda morala da se odrekne određenih teritorija, što Vujinović tumači kao "početak političkog repositioniranja“ pred moguću smenu vlasti.
"Mislim da je to pokušaj pozicioniranja Klička kao kandidata koji bi mogao biti prihvatljiv Trampovoj administraciji. On se očigledno preporučuje kao alternativni lider u postratnoj fazi“, navodi on.
"Očigledno postoje elementi unutar Kijeva koji žele da miniraju pregovore"
Stiv Vitkof, koji je četvrti put posetio Moskvu kao Trampov izaslanik, prema rečima sagovornika Euronews Srbija, ima drugačiji stil od tipičnih američkih diplomata.
"On ne dolazi iz bezbednosnog ili političkog establišmenta, već iz poslovnog okruženja i ima fleksibilniji, pragmatičniji pristup. Mislim da je upravo zato ruska strana razgovore sa njim ocenila kao konstruktivne“, kaže Vujinović.
Samo dan uoči Vitkofove posete, u Moskvi je ubijen general Jaroslav Moskalik, što je drugi atentat na visoke ruske vojne zvaničnike u nekoliko meseci. Rusija je za atentat okrivila Ukrajinu, ali analitičari veruju da taj incident neće zaustaviti diplomatske napore.
"Očigledno postoje elementi unutar Kijeva koji žele da miniraju pregovore, ali mislim da je Kremlj previše iskusan da bi dozvolio da jedan atentat zaustavi ceo proces. Ako je ponuda na stolu zaista ona koju prenosi Vitkof, jasno je da Rusija ima interes da ostane u pregovorima“, zaključuje Vujinović.
Vujinović smatra da bi upravo ovaj trenutak mogao otvoriti vrata za širu diplomatsku platformu.
"Ako bi se u proces uključili i Kina i BRICS, kroz, recimo, angažman predsednika Sija, dobili bismo pregovaračku strukturu koja bi mogla da vodi ka multipolarnom svetskom poretku – možda pravednijem od onog koji trenutno poznajemo“, ocenjuje on.
Ceo razgovor sa Vujinovićem u emisiji Euronews Svet pogledajte ispod.
Komentari (0)