Pet istorijskih momenata koji su obeležili sahranu pape Franje

Misa za preminulog poglavara Katoličke crkve održana je na otvorenom, na Trgu Svetog Petra, u prisustvu desetina hiljada ljudi i više od 100 zvaničnih delegacija, uključujući šefove država poput američkog predsednika Donalda Trampa i ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

Među prisutnima su bili i vodeći evropski zvaničnici, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen, francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera.

Sa tolikim brojem svetskih lidera, sahrana pape Franje postala je jedan od najznačajnijih međunarodnih skupova godine. Euronews je prepoznao pet ključnih trenutaka koji su obeležili dan.

1. Neplanirani mini-samit Trampa i Zelenskog

Jedan od najupečatljivijih trenutaka dogodio se tokom neplaniranog sastanka u Vatikanu.

Fotografije koje je objavila kancelarija predsednika Ukrajine prikazuju Zelenskog, Trampa, Makrona i Starmera okupljene u mermernoj sali pre početka sahrane, pri čemu Makron pruža podršku stavljajući ruku na rame Zelenskom.

Tramp i Zelenski su takođe imali privatni razgovor od 15 minuta oči u oči unutar Bazilike Svetog Petra. Sedeli su jedan naspram drugog u centru mermerne sale, bez prisustva pomoćnika ili savetnika, što sugeriše na zaista direktan razgovor.

Kancelarija predsednika Ukrajine

Direktor komunikacija Bele kuće, Stiven Čeng, opisao je sastanak kao "veoma produktivan", sa planovima za dalje razgovore tokom dana.

Ovaj direktan i naizgled srdačan susret bio je u oštrom kontrastu sa nedavnim tenzijama između dvojice lidera.

Na mreži X, Zelenski je napisao da je sastanak bio dobar i da ima potencijal da postane istorijski.

2. Trampov i Makronov neočekivani 'znak mira'

Tokom mise, Tramp je učestvovao u katoličkom ritualu poznatom kao "znak mira".

Pružio je ruku svojim neposrednim susedima – predsedniku Finske Aleksanderu Stubu, sa kojim je nedavno igrao golf na Floridi, i predsedniku Estonije Alaru Karisu.

Takođe je pružio ruku i francuskom predsedniku Emanuelu Makronu, koji je sedeo nedaleko.

U katoličkoj liturgiji, "znak mira" se razmenjuje posle molitve "Oče naš" i pre pričešća, kada se vernici pozivaju da jedni drugima upute gest mira – rukovanjem, naklonom ili zagrljajem, zavisno od običaja.

Tanjug AP/Evan Vucci

Rukovanje sa Makronom omogućeno je zahvaljujući poslednjim promenama u rasporedu sedenja u prvom redu, jer su vatikanski protokoli bili prilagođeni ovom izuzetnom događaju.

Tramp i prva dama Melanija, kao i Zelenski, dobili su mesta u prvom redu zajedno sa drugim ključnim liderima, što je naglasilo međunarodni značaj sahrane.

3. Trampov drugi susret sa Ursulom fon der Lajen

Na stepenicama Trga Svetog Petra, predsednik Tramp i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen su se rukovali.

Bio je to njihov prvi susret još od 21. januara 2020, kada su se sreli na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.

Iako kratak i ograničen na formalne kurtoazije, susret je delovao srdačno, uprkos nedavnim transatlantskim tenzijama oko trgovinskih tarifa.

"Tokom kratkog susreta, Fon der Lajen i predsednik Tramp dogovorili su se da održe novi sastanak", izjavila je portparolka Komisije Paula Pino.

Fon der Lajen je na mreži X napisala da je imala "dobre razgovore" sa nekoliko lidera okupljenih da odaju počast papi.

Nije poznato sa koliko još lidera je Tramp razgovarao tokom svog kratkog boravka u Rimu. Prema izveštajima, kratko je razgovarao i sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom, kao i sa princom od Velsa Vilijamom.

4. Simbolična promena garderobe Volodimira Zelenskog

Zelenski je za ovu priliku napravio primetnu promenu u odnosu na svoje uobičajeno vojno odelo, odlučivši se za tamnu, elegantnu odeću.

I dalje u vojničkom stilu, nosio je crnu jaknu sa prednjim džepovima i nešto ležernijeg kroja, uz tamnu košulju umesto majice i tamne čizme.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine, Zelenski je dosledno nosio vojnu odeću kao znak solidarnosti sa vojnicima na frontu.

Tanjug AP/Gregorio Borgia

Međutim, njegov izbor garderobe ranije je izazvao kontroverze, posebno tokom poslednje posete Vašingtonu, kada je novinarsko pitanje o njegovom neformalnom oblačenju skrenulo pažnju sa glavnih tema posete.

Njegova odluka da za sahranu obuče formalniju odeću predstavlja značajno, iako suptilno, prilagođavanje događaju.

5. Antitrampovski ton u propovedi

Tokom propovedi, kardinal Đovani Batista Re, dekan Kardinalskog kolegijuma, govorio je o neumornoj borbi pape Franje za migrante i marginalizovane, što su neki tumačili kao prikrivenu kritiku predsedniku Trampu, koji je sedeo među prisutnima.

Re je podsetio na papine posete Lezbosu i Lampeduzi, ostrvima koja simbolizuju "tragediju migracija, sa hiljadama ljudi koji su se utopili u moru", kao i na misu koju je papa služio na granici između Meksika i SAD-a.

Tanjug AP/Alessandra Tarantino

Kardinal Re je takođe podsetio na čestu papinu poruku: "Gradite mostove, a ne zidove", rečenicu koja se često tumačila kao kritika Trampove politike.

Publika je spontano aplaudirala, posebno tokom Reovih poziva na mir i dijalog u suočavanju sa ratovima i razaranjem — što je bio jedan od emotivnih vrhunaca ceremonije.

"Suočen sa besom ratova poslednjih godina, sa njihovim nehumanim užasima i bezbrojnim smrtnim slučajevima i razaranjima, papa Franja je neumorno podizao glas, moleći za mir i pozivajući na razum i iskrene pregovore radi pronalaženja mogućih rešenja", zaključio je Re.