Igre 
Godina rata na Bliskom istoku: Borbe u Libanu i Gazi, Izrael i Iran na ivici sukoba - ima li bezbednog mesta za civile
Komentari07/10/2024
-19:00
Rat između Hamasa i Izraela počeo je na današnji dan pre godinu dana napadima na Izrael iz pojasa Gaze. A kako se ispostavilo, to je najveći ratni sukob na Bliskom istoku od Jomkipurskog rata 1973. Do kraja septembra poginulo je više od 43.000 osoba, od čega je 41.431 Palestinac.
U ranim jutarnjim časovima 7. oktobra prošle godine, nekoliko hiljada pripadnika Hamasa upalo je iz Pojasa Gaze u dvadesetak kibuca raspoređenih uz granicu sa Izraelom. Uprkos kopnenoj pomorskoj i vazdušnoj blokadi, pripadnici Hamasa iznenadili su izraelske bezbednosne snage. Ubijeno je 1.200 civila i pripadnika vojske i policije, a 250 je odvedeno u Gazu.
"Taoci su ostavljeni da umiru, da umiru polako. Kako mogu to da podnesem? Samo ne znam više kako da se nosim sa tim. Taoci su bili okovani, mučeni, izgladnjivani, prebijani. To sam videla. To su nam uradili", navela je Aviva Sigel, koja je jedna od oslobođenih talaca.
Izraelske snage su proglasile mobilizaciju, a premijer Benjamin Netanjahu objavio je rat Hamasu. Vojska je u uličnim borbama oslobodila kibuce i pokrenula masovno bombardovanje Gaze. Krajem oktobra započela je i kopnena operacija u enklavi.
Kratkotrajno primirje u novembru dovelo je do oslobađanja 105 talaca. U međuvremenu, osmoro talaca oslobodila je izraelska vojska, a 33 je ubijeno u Gazi.
"To je svojevrsna prekretnica za mnoge stvari. Za to što sam uzeta kao talac, što sam izgubila svoj dom, što sam izgubila muža, za kojeg zapravo dva meseca nisam znala da sam ga izgubila. Situacija je i dalje jako užasna", navodi Liat Acili, takođe jedna od oslobođenih talaca.
Prema procenama izraelskih vlasti, 97 talaca još uvek se nalazi u zarobljeništvu u Gazi. Najveći gradovi u ovoj enklavi potpuno su uništeni u izraelskom bombardovanju. Poginulo je više od 40 hiljada Palestinaca, a međunarodne organizacije upozoravaju na sve složeniju humanitarnu situaciju. U međuvremenu, diplomatske inicijative nisu dale rezultate, a sukob se prelio i na Liban sa potencijalom regionalnog rata.
Povezane vesti
"Normalnost se nije vratila i naši životi nikada više neće biti isti"
Za Euronews Srbija govorila je Adel Rimer, autorka bloga "Život na granici s Gazom", dnevnika The Times of Israel. Kibuc u kom se ona nalazi i dalje je zatvorena vojna zona.
"Mi smo danas došli radi posebne komemoracije na prvu godišnjicu, ali nije nam dozvoljeno da ovde živimo. Sedamdeset odsto ljudi živi u stanovima i stambenim zgradama u Berševi, 30 odsto smo takođe na selu, ali ne, normalnost se nije vratila u naše živote i naši životi nikada više neće biti isti. Izgubili smo mnoge ljude, izgubili smo egzistenciju, kuće su uništene, polja, pet osoba je iz našeg kibuca kidnapovano, petoro je ubijeno, 30 kuća je uništeno i u ovom trenutku moramo da krenemo od nule i to ćemo i uraditi, bićemo bolji, jači, veći i vratićemo se da ovde živimo, ali ne znamo kada", rekla je ona.
Među žrtvama su i oni koje je poznavala, a dodaje i da većina ljudi koje je poznavala u Gazi su otišli pre više godina.
"Ti ljudi nisu samo brojke i tragično je što je toliko nedužnih ljudi iz Gaze pogođeno svime, ali njihovo rukovodstvo je zločinačko. Koristi ih kao žive štitove i to uzrokuje žrtve među njihovim narodom. To je dobro za Hamas i oni ih koriste kao pione, baš kao i nas i to je naravno užasno. Mi smo uvek nudili mir našim susedima i još uvek je tako. Mi želimo mir sa svima koji žele da budu u miru sa nama", dodala je ona.
Kako dodaje, 101 talac se i dalje nalazi u zarobljeništvu u Gazi. Mnogi su, nažalost, mrtvi.
"Među njima su i neki moji bliski prijatelji. Oni moraju da budu oslobođeni, moramo da ih vratimo njihovim domovima. Nećemo moći da nastavimo dalje, Izrael neće moći da nastavi dalje, sve dok ne povratimo sve naše taoce", kaže ona.
Tanjug AP/Adel Hana
Kako je dodala, pre svega, puno toga se mora uraditi na palestinskoj strani, na polju edukacije.
Povezane vesti
"Palestinci moraju da prestanu da uče svoju decu da nas mrze. Jednom, kada se to desi, kada vaspitaju decu da možemo da budemo dobri susedi, da možemo da sarađujemo i da živimo u istom regionu kao dobri susedi, onda će možda to i da se desi. Nema razloga da ne dođe do mira. Vidite šta se desilo, na primer, sa Japanom i Nemačkom posle Drugog svetskog rata. Došlo je do prevaspitavanja na neki način i danas pogledajte kako izgledaju te države. To se može desiti, ali potrebna nam je pomoć sveta. Nećemo moći to sami. Nećemo moći to uopšte da postignemo. Mi ne možemo da odemo u Gazu i da njih vaspitavamo. To mora da dođe spolja", rekla je ona.
"Danas nema bezbednog mesta u Gazi za civile"
Izvršni direktor Humanitarne organizacije Centar za civile u konfliktu Hišem Hatrui rekao je za Euronews Srbija da su svi svesni toga da je prošlo godinu dana od početka rata, koji je krenuo masakrom 7. oktobra, koji mora da se zapamti i da se oda poštu žrtvama sa izraelske strane. Ipak, on kaže i da je reakcija Izraela bila brutalna.
"Koristili su sve vrste oružja. Danas nema bezbednog mesta u Gazi za civile. Škole se uništavaju, bolnice i domovi zdravlja. Ljudi su stalno u begu, pokušavaju da pronađu neko bezbedno mesto. Postoje teškoće u školstvu. Barem 42.000 dece mlađa od 6 godina ne mogu ove godine da idu u školu, što stvara brojne teške situacije za obrazovanje. Tako da je situacija izuzetno komplikovana. Nažalost, takva situacija traje", rekao je on.
Povezane vesti
Na pitanje da li je svet pao na ispitu kada je reč o regovanju na humanitarnu katastrofu u Gazi, on kaže da ovo nije prvi rat koji se desio, ali ono što imamo ovde je da sadašnja bezbednosna struktura u svetu nije uspela da zaštiti civile.
"Na Savetu bezbednosti nije postignut napredak kako bi bio upućen poziv za prekid vatre i da se taj prekid vatre ostvari. Partneri, odnosno saveznici zaraćenih strana, recimo Sjedinjene Američke Države koje podržavaju izraelske snage, nastavljaju da im dobavljaju oružje koje se koristi na strani Izraela, tako da se naša organizacija bori protiv toga. Mi se zalažemo za zaplenu oružja kada znamo da će se to oružje koristiti protiv civila ili za uništavanje civilne infrastrukture. Danas je to zabrinjavajuće, jer nema nade za nekako skoro primirje, odnosno prekid vatre koji je i te kako potreban. Protiv dolazi do sve jače odmazde strana na terenu, što opet dovodi do daljih razaranja", rekao je on.
Tanjug/AP/Bilal Hussein
Kada je reč o situaciji u Libanu, navodi da njegova organizacija sve prati sa velikom zabrinutošću.
"Šta se danas dešava - 90 odsto populacije Libana živi u urbanim područjima, na meti su teške artiljerije i projektila i to naravno izaziva raseljavanje. Svaki peti Libanac je trenutno raseljen. Dakle, milion i 200 hiljada ljudi od ukupno 5,5 miliona. To su zaista strašne brojke. Danas imamo civilne kuće i infrastrukturu koja biva uništena. Humanitarna organizacija kao što je naša, muči se da reaguje na to, zato što kriza izmiče kontroli. Trenutno nemamo dovoljno finansijskih sredstava, i pored toga imamo napade u južnom delu Bejruta, gusto naseljenom delu grada, gde su porodice i deca u problemu da pronađu bezbednost", rekao je on.
Komentari (0)