Otkud Izraelu nuklearno oružje i kako planira da ga upotrebi: Priča iz špijunskih trilera i zloglasna "Samsonova opcija"

Deluje da je erupcija opšteg rata na Bliskom istoku samo pitanje vremena, nakon serije napada Izraela na susedne zemlje i osvetničkog raketnog udara Irana sa stotinama projektila 1.oktobra. Među poznatim metama našli su se vojni aerodromi, naftne platforme, ali i sedište obaveštajne službe Mosad u Tel Avivu, dok se na snimcima vidi "kiša" raketa na noćnom nebu praćena desetinama detonacija i povremenim dejstvom PVO sistema.  

Nepuna 24 sata pre nego što je poletelo od 180 do 400 raketa, zavisno od procena, Begin-Sadat centar za strateške studije iz Izraela objavio je strategiju za "ograničeni nukleari rat". Na samom početku se navodi da će ta zemlja, čim napusti politiku neizjašnjavanja o posedovanju nuklearnog oružja, morati da odluči kako da pošalje kredibilnu pretnju kako bi se Iran i njegove "proksi snage" odvratile od "eskalacije agresije". 

Pošto dosadašnja politika, kako tvrdi autor studije Luis Rene Beres, više nije održiva, tranzicija na novu mora biti "autoritativna i bez oklevanja" jer mora biti prepoznata od strane Irana i "jihadističkih terorističkih surogata" kako bi bila efektivna.

Nova nuklearna doktrina bi bila usmerena ka odvraćanju umesto osveti, a ako ovo naoružanje bude upotrebljeno, misija je već propala, smatra Beres. Još jedan faktor je i mogućnost da Iran razvije nuklearno naoružanje, što bi, ako Izrael nastavi da krije svoje, moglo da dovede do potcenjivanja ili precenjivanja moći rivala od strane Teherana, sa katastrofalnim posledicama.

"Neizvesnost oko izraelske nuklearne strategije mogla bi da dovede ne samo Iran već i druge neprijateljske države do opasnih nesporazuma. Na primer, spremnost Izraela da izvrši pretnju nuklearnom odmazdom mogla bi se uzeti kao obrnuto povezana sa destruktivnošću oružja. Drugim rečima, ako se smatra da je izraelsko nuklearno oružje previše destruktivno za upotrebu, ono možda neće odvraćati.

A studiji se takođe navodi da bi Iran mogao da pomisli da je izraelska protivvazdušna odbrana porozna, što prema autoru zvuči nenormalno imajući u vidu raketni napad iz aprila kada je oborena većina raketa. Brojni snimci novog napada pokazuju mnogo manju uspešnost sistema "Gvozdena kupola" i "Davidova praćka" jer se vidi kako velika većina raketa eksplodira na zemlji, u nekim situacijama bez ikakve reakcije PVO.

Prema Beresovoj teoriji, treba jasno pokazati sposobnost i volju da se izvrši nuklearni napad. 

"Iranu treba saopštiti da su izraelska vatrena moć i sredstva za isporuku sposobni da nanesu neprihvatljive nivoe štete. Izraelske snage za odmazdu ili kontra-odmazdu trebalo bi da deluju neranjivo na prve udare Irana i dovoljno neuhvatljive da prodru kroz odbranu Irana", navodi stručnjak, mada je teško zamisliti kako je ovo posle napada 1. oktobra ostvarivo.

Kao najgori scenario nuklearnog nadmetanja u studiji se navodi mogućnost da Severna Koreja doturi bojeve glave Tehranu, te bi se Izrael suprotstavio sa asimetričnom pretnjom, što bi u najgorem slučaju značilo da Pjongjang ostvari nuklearnu superiornost preko svog "proksija".

Simetrična pretnja, gde Iran sam razvija nuklerne bojeve glave, takođe je nepovoljna za Izrael i treba preduzeti sve mere kako bi se sprečila, smatra Beres. Međutim, u takvoj situaciji bi Izrael trebalo da ima plan kako da diktira tempo eskalacije uključujući "surogate" Irana, pto bi trebalo da podrazumeva opciju ograničenog nuklearnog rata.  

Nasuprot ove relativno racionalne studije, kroz medije se od početka sukoba na Bliskom istoku napadom Hamasa 7. oktobra prošle godine provlači tzv. Samsonova opcija. Suštinski, u pitanju je pretnja da će Izrael, suočen sa sopstvenim uništenjem, ispaliti sve što ima u masovnom nuklearnom napadu protiv svih neprijatelja.

Prema američkom novinaru i dobitniku Pulicerove nagrade Simoru Heršu i izraelskom istoričaru Avneru Koenu, termin "Samsonova opcija" koristili su 60-ih godina prošlog veka izraelski lideri David Ben Gurion Šimon Peres, Levi Eskol i Moše Dajan. Kako je svojevremeno pisao New York Times, nekoliko dana pred početak Šestodnevnog rata 1967. izraelski plan je bio da padobranci postave nuklearnu bojevu glavu na poluostrvo Sinaj i da je detoniraju daljinski u znak upozorenja.

Izraelska nuklearna doktrina je često nazivana "bomba u podrumu" zbog tajnovitosti i potencijala da raznese ceo Bliski istok. 

"Samsonova opcija" je poslednjih godina dobila manje biblijska i apokaliptična tumačenja, pa je Institut za moderni rat prestižne američke vojne akademije Vest Point objavio 2018. analizu po kojoj cilj nuklearnog oružja treba da bude preživljavanje Izraela, a ne odvlačenje svih ostalih u zajedničku smrt.

"Za sada je, barem, pretpostavljena izraelska nuklearna strategija, iako još nije artikulisana na bilo koji precizan ili javno uverljiv način, verovatno orijentisana na izbegavanje nuklearnog rata, a ne na vođenje nuklearnog rata. Sa svih potencijalno zabrinjavajućih stanovišta, uključujući čak i dobrobit relevantnih izraelskih nacionalnih rivala, ovo je neosporno ispravna orijentacija", naglašava se u studiji potreba za uzdržanost.

Kao argumentaciju autori iznose da bi razbacivanje sa nuklearnim pretnjama u "običnim" konfliktima, koji nisu pretnja fizičkom opstanku države, bilo kontraproduktivno.

"Kao potencijalno koristan element svakog tekućeg strateškog dijaloga, osnovna poruka bilo koje izraelske 'Samson opcije' treba da ostane ujednačena i dosledna. Uvek bi trebalo da signalizira izričito ili namerno neizrečeno obećanje nuklearne odmazde 'protiv grada', takođe poznato kao 'protivvrednosno ciljanje'. Ovaj pristup bi ugrozio nevojne (civilne) lokacije agresora kao odgovor na moguće pretnje izraelskim gradovima. Takođe bi trebalo da izbegava signaliziranje situacionim protivnicima bilo kakve namere gradacije izraelskog nuklearnog odvraćanja", piše u studiji. 

Da bi bila najefikasnija nova nuklearna doktrina bi, prema stručnjacima sa Vest Pointa, morala da sadrži javnu deklaraciju o posedovanju ovog naoružanju, da stvori utisak neranjivosti na prvi udar neprijatelja i da stavi do znanja da će ciljati gradove.

Špijusnki triler o izraelskoj krađi i kupovini nuklearnih tajni

Priča o tome kako je Izrael, koji nije potpisnik Sporazuma o neširenju nuklearnog naoružanja, uopšte nabavio atomsku bombu je poput špijunskog trilera, a u nju je bukvlalno umešan Holivud. Kako je pisao britanski Guardian u dugačkom ekspozeu, lista država koje su prodale svoje nuklearne tajne, ili se pretvarale da ne vide krađu istih uključuje SAD, Francusku, Nemačku, Veliku Britaniju, pa čak i Norvešku.

U Americi je od 60-ih operisao špijunski prsten zvani "Lakam", čiji je deo, po sopstvenom priznanju, bio i režiser Arnon Milčan. On je u jednom dokumentarcu rekao da se osećao kao Džejms Bond. U jednom trenutku je sve priznao Robertu de Niru.

"U jednom trenutku sam ga pitao nešto o tome, prijateljski, ali ne na optužujući način. Samo sam hteo da znam. A on je rekao: da, uradio sam to. Izrael je moja zemlja", rekao je čuveni glumac u izraelskom dokumentarcu.

Prema Milčanovoj biografiji izraelskih novinara Meire Doron i Džozefa Gelmana, regrutovao ga je 1965. bivši predsednik Izraela Šimon Peres, koga je upoznao u noćnom klubu u Tel Avivu (zvanom 'Kod Mendi'po ženi vlasnika Mendi Rajs-Dejvis tada umešanoj u nepovezani seks skandal). Miččan, koji je tada vodio porodičnu kompaniju za proizvodnju đubriva, nikada se nije pokajao, igrajući centralnu ulogu u izraelskom programu tajne akvizicije nuklearne tehnologije.

Bio je odgovoran za obezbeđivanje ključne tehnologije za obogaćivanje uranijuma, fotografisanje nacrta centrifuga, kada je podmitio jednog nemačkog izvršnog direktora da ih privremeno "zaturi" u svojoj kuhinji. Iste nacrte, koji pripadaju konzorcijumu za obogaćivanje uranijuma "Urenko", drugi put je ukrao pakistanski službenik Abdul Kadir Kan, koji ih je koristio da pokrene program obogaćivanja uranijuma svoje zemlje i da uspostavi globalni biznis za šverc nuklearne energije, prodajući dizajn Libiji, Severnoj Koreji i Iranu.

Iz tog razloga, izraelske centrifuge su skoro identične iranskim, što je omogućilo Izraelcima da isprobaju kompjuterski virus "Staksnet" na sopstvenim centrifugama, pre nego što su ga pustili na Iran 2010. godine i sabotirali im nuklearni program.

Lakam je 1968. organizovao "nestanak" čitavog teretnog broda punog uranijumske rude usred Mediterana. U onome što je postalo poznato kao afera "Plumbat", Izraelci su koristili mrežu lažnih kompanija da u Antverpenu kupe pošiljku uranijum-oksida. Ruda je sakrivena u bubnjevima sa oznakom "plumbat", derivatu olova, i utovarena na teretni brod koji je iznajmila lažna liberijska kompanija. Prodaja je kamuflirana kao transakcija između nemačkih i italijanskih kompanija uz pomoć nemačkih zvaničnika, navodno u zamenu za izraelsku ponudu da pomogne Nemcima sa tehnologijom centrifuga.

Još jedna špijunska operacija bila je čuvena "NUMEC afera" iz 1965. kada je iz fabrike Korporacije za nuklearne materijale i tehnologiju (NUMEC) u predgrađu Pitsburga nestalo između 90 i 300 kg obogaćenog uranijuma pod sumnjivim okolnostima. FBI je od 1965. do 1980. istraživao direktora kompanije Zalmana Šapira, samoproklamovanog cionistu sa vezama sa najvišim izraelskim zvaničnicima.

Tek u februaru 1976. CIA je obavestila više zvaničnike amričke Nuklearne regulatorne komisije (NRC) o ovome, navodeći da veruje da je nestali visoko obogaćeni uranijum otišao u Izrael.

Prema deklasifikovanim tajnim dokumentima iz Arhiva nacionalne bezbednosti ubijeni američki predsednik Džon Kenedi bio je zabrinut da nuklearni program Izraela predstavlja potencijalno ozbiljan rizik od proliferacije i insistirao je da Izrael dozvoli periodične inspekcije kako bi ublažio opasnost.

Kenedi je vršio pritisak na vladu premijera Davida Ben-Guriona da spreči vojni nuklearni program, posebno nakon što su organizovani obilasci izraelskog postrojenja u gradu Dimoni za naučnike američke vlade 1961. i 1962.

profimedia

izazvali sumnje u američkim obaveštajnim službama da bi Izrael mogao da prikriva svoje nuklearne ciljeve. Kenedijev dugoročni cilj, kako pokazuju dokumenti, bio je da proširi i institucionalizuje inspekcije Dimone od strane Međunarodne agencije za atomsku energiju, ali on nikada nije ostvaren jer je upucan u glavu 22. novembra 1963. u Dalasu.