Tragedija u Barajevu podstakla pojačane kontrole u staračkim domovima: Problemi sa licencama i inspekcijskim nadzorima

Posle tragedije u staračkom domu u Barajevu, u kojoj je živote izgubilo 11 osoba, inspekcijske službe Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja pojačale su kontrole i zatvorile 18 od 35 domova čiji rad su kontrolisali. Inspekcija je "katanac" stavila na četiri doma sa licencom i na 14 koji su radili ilegalno. Sagovornici Euronews Srbija kažu da poseban problem predstavlja to što domovi često nastavljaju da rade iako ih je inspekcija zatvorila. 

Predsednik Udruženja vlasnika privatnih domova Radoslav Milanović objasnio je za Euronews Srbija da inspekcije pre svega treba da budu dostupne. 

“Mi se uopšte ne plašimo inspekcija, mi priželjkujemo inspekcije, ali inspekcije moraju da budu i preventivne i edukativne i da vrlo lako, kada osnivamo ustanove ili kada imamo bilo kakav problem u poslovanju, imamo dostupne inspektore, imamo dostupne stručne radnike“, kaže Milanović, naglašavajući potrebu za dostupnošću inspektora i stručnih radnika iz različitih sektora. 

Pitanje ilegalnih domova i njihovih problema sa zakonskim normama postavlja se najviše u kontekstu zaštite od požara, koji je bio jedan od ključnih razloga za zatvaranje mnogih objekata.  

“Ovo što se sada zatvaralo, ja mislim da je to najviše pokrenuta akcija od strane sektora za vanredne situacije. Da su oni prepoznali tu manjkavost i propuste u radu osnivača i direktora ustanova, da nisu ispunili sve ono što je neophodno prema drugoj kategoriji ugroženosti od požara“, rekao je on. 

Dodaje da je problem uglavnom nastao zbog nedostatka licenci iz oblasti protivpožarne zaštite.  

“To se negde po regionima malo sporije sprovodilo, malo možda negde više, negde manje kontrolisalo. I onda se pojavilo da tu ima nekih objekata koji nemaju apsolutno sve licence prema zakonu iz oblasti protivpožarne zaštite“, objašnjava Milanović. 

Euronews Srbija

S obzirom na složenost procesa i visoke troškove koji prate ispunjavanje zakonskih normi, Milanović ističe da je izuzetno važno da se svi domovi pridržavaju zakona.  

“Vrlo je kompleksno i nije jeftino, skupo je, kompleksno je i teško je ispuniti. Ali eto, neko ko nije ispunio, oni ne treba da rade ovaj posao“, kaže Milanović, pozivajući sve pružaoce usluga domskog smeštaja da se pridržavaju svih zakonskih normi kako bi obezbedili sigurnost i dobrobit svojih korisnika. 

“Porodice često biraju nelegalne domove zbog blizine i finansijskih razloga“ 

Na pitanje koji faktori utiču na to da se prodica odluči za određeni dom za stare u koji bi smesitla svog člana porodice, Nadežda Satarić iz udruženja Amity kaže za Euronews Srbija da je njeno iskustvo kroz razgovor sa njima utvrdio nekolio razloga. 

"Znate šta, teško je ući u glavu svakog pojedinca, koji je njegov lični razlog bio. Postoje jedno tri, četiri stvari koje ja mogu da pretpostavim, a i sa nekima sam razgovarala, pa imam nekakve informacije, ali ne mora da znači da je to definitivno“, kaže ona. 

Prvi razlog koji izdvaja jeste blizina doma – što omogućava češće posete članovima porodice.  

“Zgodnije mu je ako je to blizu, da onda dođe ili jednom nedeljom, pa možda dolazi i češće, nego da ide preko celog grada ili pak u drugi grad“, kaže ona 

Drugi čest motiv jeste niža cena smeštaja, čak i kada je razlika simbolična. 

"Iako je pet hiljada dinara manje, on će... Šta to znači? Znači mu tih pet hiljada dinara, ide tamo”, objašnjava Satarić. 

Euronews Srbija

Ona  slaže sa i mišljenjem da je važno razlikovati šta je zapravo dom u zakonskom smislu: „Ne možete vi sad reći 35 domova, pa zatvoreno 18. Kad ono posle, to uopšte nisu domovi.“ 

Problem neinformisanosti i nedovoljnog raspitivanja o licenciranosti objekta takođe je čest, kaže ona, i pored čestih upozorenja.  

"Prvo što treba da se raspitate, to je da li je dom licenciran, da li je to doista ustanova socijalne zaštite. Zašto je to važno? To je važno zato što, bez obzira na manjkavosti koje se ispostave umeđu vremenu, ipak vam daje neki garant, neku sigurnost“, kaže ona. 

Licencirani domovi, kako ističe, ispunjavaju tehničke i kadrovske uslove, imaju obučeno osoblje, zdravstvenu podršku i inspekcije koje ih redovno kontrolišu.  

"To osoblje mora da bude obučeno i kvalifikovano za taj posao. Dakle, to je vrlo važno. A ako to nije licencirana ustanova, idete na veliki rizik“, kaže. 

Upozorava da su neprijavljeni objekti van dometa inspekcija i nadzora, osim ako ih neko ne prijavi.  

“Onaj ko nije prijavio taj neki svoj objekat, njega on uopšte nije pod radarom. Jedino ako ga neko prijavi ili ako se dogodi, ne daj Bože, neka vanredna situacija“, dodaje. 

Put do licence 

Satarić poručuje da je put do licence složen, ali je ključan za sigurnost korisnika i poverenje porodica. Redovne kontrole i transparentnost, kako kaže, neophodni su za očuvanje kvaliteta u sistemu socijalne zaštite. 

“Bez obzira na manjkavosti koje se ispostave licenca vam ipak daje neki garant, neku sigurnost, da dajete osobu dragu, smeštate je u pouzdanu ustanovu, da ispunjava neke tehničke standarde. To osoblje mora da bude obučeno i kvalifikovano za taj posao. A ako to nije licencirana ustanova, idete na veliki rizik. U licenciranoj ustanovi  uvek će doći inspekcija da prekontroliše i oni su u obavezi da vode računa o standardima. Onaj ko nije prijavio taj neki svoj objekat, njega on uopšte nije pod radarom”, kaže. 

Euronews Srbija

Milanović kaže da je nelegalno pružanje usluga znatno isplativije, jer takvi subjekti izbegavaju skoro sve zakonske obaveze. 

“Ilegalno pružanje usluga je mnogo povoljnije, sa mnogo većim profitom. Ne ispunjavate mnoštvo zahteva, krenete sa manje para i sa manje – drastično manje – osoblja. Nikom se ne plaćaju doprinosi, nikakav porez na dobit i bilo šta drugo, i onda je to ekstra profit“, objašnjava Milanović. 

Zbog toga, Udruženje već duže vreme apeluje da se takva praksa pravno sankcioniše. 

„Vi time zaista ugrožavate bezbednost i zdravlje ljudi, i zaposlenih i korisnika. Mi smo više puta zahtevali da se takvo nelegalno pružanje usluga uvede pod krivičnu odgovornost“, naglašava on. 

Milanović navodi i da je osnovni pravilnik o licenciranju, koji reguliše ovu oblast, napisan pre više od decenije i nije doživeo nikakve izmene. 

"Taj pravilnik je dosta solidno napisan, ali je napisan, mislim, pre 15 godina. Nije preživeo nijedno osavremenjavanje, ni dopunu, a o tome brujimo godinama. Zaista postoji potreba“, kaže on. 

Problematična je i neujednačena praksa inspekcijskog nadzora, dodaje on. 

„Onda se oslanjaju na to šta je rekla neka načelnica, ili kako je tu ko protumačio. Nisu isti aršini – kod nekog nešto može, kod nekog ne može. Ovaj inspektor gleda da bude cveće i šareno i lepo, drugi gleda strukturalne obaveze. Moraju da budu aršini potpuno isti“, kaže on.

Kompletno gostovanje na ovu temu pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.