Balansiranje samo "na papiru": Rusija sve dublje uvučena u sukob na Bliskom istoku - kako to utiče na stanje na terenu?

Komentari

Autor: Carnegie Politika

05/10/2024

22:49

Balansiranje samo "na papiru": Rusija sve dublje uvučena u sukob na Bliskom istoku - kako to utiče na stanje na terenu? - Copyright Tanjug AP/Baz Ratner, profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Bliski istok doživljava nivo sukoba koji nije viđen decenijama. Spirala eskalacije koja je započela terorističkim napadima na Izrael 7. oktobra još malo će ući u svoju drugu godinu, bez naznaka da je kraj rata blizu.

Premda je Rusija dugi niz godina nastojala da drži distancu od događaja na Bliskom istoku, održavajući kanale komunikacija sa svim stranama, nova realnost 7. oktobra učinila je i njenu poziciju težom. Štaviše, izraelske snage već su nekoliko puta na meti imale ruske vojne objekte u Siriji - sredinom septembra pogođena je baza dronova na periferiji Alepa, a postoje navodi da je pre dva dana meta napada bila i ruska vojna baza Hmejmim.

Tokom Hladnog rata, Sovjetski Savez je bio aktivni igrač na Bliskom istoku, podržavajući arapske države u njihovim sukobima s Izraelom. Nakon 1991. godine, Rusija je izgubila deo svog uticaja, ali je vremenom pokušala da obnovi svoju prisutnost. U tom kontekstu, ključni događaj bio je izbijanje građanskog rata u Siriji 2011. godine, gde je Rusija odlučila da pruži vojnu podršku režimu predsednika Bašara al-Asada.

Ruska intervencija u Siriji, koja je počela 2015. godine, označila je povratak Moskve kao ključnog igrača na Bliskom istoku. Rusija je uspela da učvrsti svoje položaje kroz vojne baze i da postane ključni posrednik u pregovorima o budućnosti Sirije. Ova intervencija je omogućila Rusiji da poveća svoj uticaj u regionu, posebno u odnosu na Sjedinjene Američke Države, koje su tradicionalno bile dominantne u ovom delu sveta.

Produbljivanje veza Moskve i Teherana

Puna ruska invazija na Ukrajinu navela je Moskvu da traži toplije odnose sa Iranom, što je izazvalo ozbiljnu zabrinutost u SAD i Izraelu. Te zabrinutosti pogoršala je konfrotacija između SAD i Rusije, koja svesno ili ne, gura Moskvu u čvršći zagrljaj Teherana. Čak i kada bi Rusija htela da nastavi sa balansiranjem odnosa na Bliskom istoku, regionalne sile veruju da je odavno već odabrala stranu i da će se u skladu sa tim i ponašati.

Produbljivanje veza Moskve i Teherana bilo je očigledno još od početka rata u Ukrajini. U zvaničnim izjavama Kremlja, Rusija često staje na stranu Irana protiv Izraela, dok se u Siriji dve strane udružuju kako bi izvršile pritisak na SAD, pri čemu ruski avioni manevrišu opasno blizu američkih, dok proiranske grupe napadaju američku imovinu na terenu.

Uprkos tome, Rusija nije žurila da se odrekne svoje prethodne uloge posrednika. Iako više nema dijaloga između Moskve i Vašingtona, Moskva pokušava da razgovara sa drugim silama - čak i sa Izraelom.

U kolumni Nikite Smagina, objavljenoj na portalu Carnegie Politika, takav potez je potpuno racionalan jer, na kraju krajeva, potpuna svađa bi mogla da dovede do odmazde Izraela, možda slanjem oružja Ukrajini.

Međutim, kako vreme bude prolazilo, Rusiji će biti sve teže da traži neutralnost dok produbljuje saradnju sa Iranom.

Iako Rusija i Iran ne planiraju da stupe u potpuni vojni savez, Moskva godinama uspešno koristi iransku opremu i tehnologiju u Ukrajini. Ruski generali su odjednom postali instruktori iranskim kolegama. Kao rezultat toga, Moskva gleda na prodaju moderne vojne opreme Teheranu, a događaji na Bliskom istoku znače da je Iran sve više zainteresovan za ono što Rusija ima da ponudi.

Najhitniji problem Irana jeste de fakto loše stanje njegovih vazdušnih snaga i nerazvijena PVO. Izrael u tom smislu ima najmoćnije vazdušne snage u regionu. U sukobima, Izrael nastoji da kontroliše nebo i koristi svoje vazdušne snage kao primarnu sposobnost za napad.

Sudeći po zvaničnim izjavama, Moskva je pristala da isporuči Teheranu vojne helikoptere i borbene avione - lovce Su-35, jurišne helikoptere Mi-28 i trenažne avione Jak-130. Neki od ovih poslednjih su već isporučeni, a iranski piloti ih koriste u svrhe obuke. Su-35 bi mogli da budu isporučeni već ove godine.

Postoje i neki dokazi da je Rusija počela da prodaje Iranu i moderne radare. Iako bi Iranci želeli da steknu kompletne sisteme protivvazdušne odbrane, to nije tako jednostavno. Ruska PVO je u velikoj meri angažovana na odbijanju ukrajinskih projektila i bespilotnih letelica, i malo je verovatno da će Moskva imati ikakve rezervne delove za slanje u Teheran u bliskoj budućnosti.

Veće naoružavanje je važan signal za SAD

Ono što je najvažnije jeste da Rusija uveliko snabdeva Iran novom vojnom opremom. Međutim, veličina isporuka je ograničena situacijom u Ukrajini. Ali, ako intenzitet borbi u Ukrajini oslabi ili dođe do prekida vatre, Moskva će biti slobodna da izvozi nove avione ili rakete u Teheran. S tačke gledišta SAD i Izraela, takav scenario je u najmanju ruku moguć, a to znači da će se i oni pripremiti.

Nedavne informacije potvrđuju da Kremlj ozbiljno razmatra snabdevanje oružjem ne samo Irana, već i proiranskih grupa koje bi ga verovatno koristile za gađanje američkih snaga. Logika Kremlja je da, pošto se američka vojna oprema koristi protiv ruskih oružanih snaga u Ukrajini, Rusija ima pravo da snabdeva oružjem bilo koga ko se bori protiv Vašingtona, navodi se u kolumni.

To neće nužno promeniti situaciju na terenu. Iako je Hamas, primera radi, više puta koristio oružje ruske proizvodnje, to nije rezultiralo kolapsom rusko-izraelskih odnosa.

Snažno protivljenje Saudijske Arabije je primoralo Rusiju da se uzdrži od isporuke oružja Hutima u Jemenu, ali verovatno će biti daleko manje protesta zbog isporuka šiitskim milicijama u Iraku, libanskim snagama ili oružanim grupama u Siriji.

Kao posledica svega toga, Rusija biva sve dublje uvučena u sukobe na Bliskom istoku. Neki tvrde da će to imati mali uticaj na ravnotežu snaga, a istina je da je vojni značaj potencijalnih isporuka oružja Iranu zanemarljiv, navodi se u analizi.

Najproblematičnija bi bila isporuka Su-35, ali i to bi bilo najviše 24 aviona. Poređenja radi, Izrael ima samo pedesetak lovaca pete generacije F-35, kao i stotine drugih aviona koji su napredniji od bilo čega što Iran poseduje.

Ipak, isporuka ruskog oružja bi bila važan signal - posebno za SAD i Izrael. Ono ne menja toliko snaga koliko sugeriše da bi se odnos snaga mogao promeniti u budućnosti, ali i da će se SAD naći pred klasičnom bezbednosnom dilemom.