Klizi li Bliski istok ka većem sukobu: "Izrael nepredvidiv, nije poznat po tome da traži dozvolu za bilo šta"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

03/10/2024

11:36

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Iran je pokrenuo raketni napad na Izrael i navodi da je ispaljeno oko 200 projektila. Izrael tvrdi da je većina njih presretnuta. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu opisao je napad kao veliku grešku i obećao da će Iran platiti za to.

U međuvremenu, hitno se sastao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar Antonio Gutereš upozorio je da vreme ističe i da smrtonosni ciklus nasilja mora odmah da prestane, kao i da se za samo sedam dana alarmantna situacija u Libanu pretvorila od, kako je rekao, loše, u mnogo, mnogo goru.

Tim povodom je u emisiji Euronews jutro govorio novinar spoljne redakcije Euronews-a Nikola Krunić. Pošto se Izrael do sada ponašao veoma nepredvidivo u odabiru meta i metodama napada, teško je pretpostaviti kako će odgovoriti i dodatno eskalirati rat. Stoga Krunić smatra da opcija gađanja nuklearnih postrojenja, bez obzira na deklarativno protivljenje Vašingtona, nije isključena, jer je Izrael to već jednom uradio u prošlosti i nije poznat po traženju dozvole za bilo šta.

"Već smo videli reakciju američkog predsednika Džozefa Bajdena koji je izričito rekao da ne podržava eventualnu izraelsku akciju tog tipa. Međutim, izraelska vojska i obaveštajni aparat su nepredvidivi tokom čitave istorije. Da li će oni napasti neko nuklearno postrojenje ili neće, to je na vrlo dugačkom štapu. Ako pratimo istoriju koja je, kako kažu, učiteljica života, videćemo da je Izrael jednu takvu akciju već izvodio 1981. godine kada su gađali nuklearno postrojenje u blizini Bagdada u Iraku. Tako da ova opcija nije isključena, samo je teško odmeriti kakve su šanse da se to desi. Ja ne verujem da će Izraelci od bilo koga tražiti odobrenje za svoje obaveštajne akcije. Oni eventualno mogu to da nekome stave do znanja, u prvom redu svojim saveznicima, o tome šta će uraditi, a ne da pitaju da li će to da urade", kazao je Krunić.

Iran je do sada pokazao veliku suzdržanost, a presednik Mesud Pezeškijan je kazao da ne žele rat, ali da će u slučaju odmazde Izraela još jače odgovoriti. U iranskim medijima se čak očekivalo da će moći da odgovore Izraelu preko Hezblaha, ali se to nije dogodilo. Krunić smatra da je ovakav stav iranskog lidera iznuđen i unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima, jer ta država mora da opravda reputaciju regionalne sile, dok vlast mora da umiri zastupnike tvrde linije prema Izraelu unutar zemlje.

"Lično ne verujem da će Iran preduzimati bilo kakvu direktno ozbiljniju akciju jer njihovi zvaničnici su otvoreno izjavljivali da ne žele sukob. Tako da, ako dođe do nekog odgovora Irana, on bi mogao da dođe najverovatnije preko njegovih posrednika u Libanu, u Jemenu ili u Siriji, jer, ne zaboravimo, Hezbolah je i tamo prisutan i tamo je sticao borbeno iskustvo tokom sirijskog građanskog rata. Ali sumnjam u neki direktan angažman", kazao je Krunić.

Što se tiče pretnje iz Tel Aviva da će odgovoriti na napad Irana i da izraelske snage mogu da udare bilo gde na liskom istoku, Krunić objašnjava da je to bila doktrina još od osnivanja te države 1948. bazirana na ratu na više frontova. Sličan scenario ponavljao se od prvog Arapsko-izraelskog rata do Jomkipurskog 1973.

"Izrael se uglavnom borio sa više arapskih armija istovremeno, tako da je to jedan kalup koji slede i u savremenom dobu i ja sam siguran da će, ukoliko zatreba, Izraelska vojska reagovati i ratovati na više frontova. Međutim, sada, i kada pogledamo situaciju, pogotovo u Libanu sa svim kopnenim okršajima i izraelskim vazdušnim napadima, vidi se da je Hezbolah sa vojnog aspekta napravio grešku kada nije iskoristio faktor iznenađenja koji je mogao da iskoristi 7. oktobra kada je došlo do napada Hamasa jer u tom momentu Izraelska vojska nije bila potpuno spremna i mobilizacija nije bila izvršena, tako da im to sada dolazi na naplatu", navodi Krunić.

Gutereš je tokom vanredne sednice Saveta bezbednosti rekao da vreme ističe i da kontinuirani ciklus nasilja mora da prestane, založivši se za momentalni prekid vatre i bezuslovno puštanje talaca u Gazi na slobodu. Međutim, njega Izrael smatra personom non grata i teško je zamisliti da bi bilo kakav mehanizam UN mogao da primora Izrael na prekid vatre.

"To između ostalog i odražava stav Izraela i o tome koliko Izrael uzima za ozbiljno njegove izjave, a takođe i kada pogledamo od 1948. kada je otvoreno to izraelsko-palestinsko pitanje, videćemo da su donete brojne osuđujuće rezolucije na račun Izraela i od strane Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i od strane Generalne skupštine. Međutim, ništa od toga nije primenjeno. Ne postoji mehanizam kojim Izrael može da snosi bilo kakve posledice ili da bude izložen sankcijama, jer u Savetu bezbednosti ima svog glavnog saveznika, a to su Sjedinjene Američke Države koje su više puta ulagale veto kao stalna članica kada su izraelski interesi pred Ujedinjenim nacijama bili ugroženi", navodi Krunić.

Koliko su iskreni pokušaji Vašingtona da umiri krizu i koja je uloga velikih sila poslušajte u ostatku razgovora sa Nikolom Krunićem u videu na početku teksta.