Fokus

Velika dilema Benjamina Netanjahua: Mogu li SAD zaista da smire strasti i koji bi bio sledeći korak Izraela

Komentari

Autor: Proto thema, Axios

02/10/2024

-

11:42

Velika dilema Benjamina Netanjahua: Mogu li SAD zaista da smire strasti i koji bi bio sledeći korak Izraela
Velika dilema Benjamina Netanjahua: Mogu li SAD zaista da smire strasti i koji bi bio sledeći korak Izraela - Copyright Tanjug AP/Baz Ratner

veličina teksta

Aa Aa

Dva talasa iranskih raketa koje su ponovo preplavile nebo iznad Izraela nakon pet meseci, stvaraju uslove koji, zavisno od reakcije premijera Benjamina Netanjahua, imaju jednaku verovatnoću da dovedu do sveobuhvatnog sukoba sa Teheranom ili do povlačenja Irana i organizacija koje su neposredno povezane sa njim, čak i za narednih nekoliko godina.

Puna moć u odnosima sa Iranom je ponovo u rukama Izraela. Netanjahu je ponovo u poziciji da odredi stanje daljih odnosa, a iz te pozicije je tokom prošle godine uspeo jasno da napadne svakog ko se našao na njegovom putu kao neprijatelj.

Za mnogo toga može da se okrivi premijer Izraela, ali u toj dugoj listi ne može se navesti termin "neusklađen". "Bibi" je sve što je javno rekao i ispunio, čak iako je ta obaveza dovela do više od 40.000 mrtvih u Gazi i potpunog uništenja infrastrukture palestinske enklave.

Ako premijer zemlje odluči da zadrži tu određenu liniju i prema Iranu, onda niko ne bi trebalo da se iznenadi ako po prvi put, u 76 godina svog postojanja, Izrael pošalje svoje borbene avione iznad dolina sa iranskim nuklearnim postrojenjima.

Scenario iz vojnih priručnika

Na veliku žalost Teherana, Izrael danas deluje odlučno da završi plan po kojem želi da se suprotstavi bilo kome ko se usudi da direktno ili indirektno, iz blizine ili izdaleka, preti njegovog bezbednosti. Iran, uprkos svojoj reputaciji i istoriji koja ga prati, neće predstavljati prepreku ili veličinu sposobnu da zaustavi ovaj plan, a takav ishod će biti izuzetno težak i za ostatak sveta, piše "Proto thema".

Rat između Izraela i Irana postoji samo u scenarijima i vojnim priručnicima, ali istina je da je nešto slično bilo i sa Zalivskim ratom ili ruskom invazijom na Avganistan u prošlosti.

Treba da bude jasno da SAD ni pod kojim okolnostima, pa ni sa bilo kojim predsednikom, ne bi želele da dođe do ovakve eskalacije sukoba. Čak je i Donald Tramp javno izjavio, uprkos potrebi za glasovima jevrejskog lobija, da rat s Iranom ne može da pokrene Izrael, i da bi to, ako bi tako nešto bilo potrebno u budućnosti, uradio isključivo on.

Rat između Irana i Izraela bi otkrio i aspekte koji su Zapadu potpuno nepoznati. Iranski arsenal, konvencionalan, ali ne nužno i nuklearni, ostaje od 2020. godine neistražen. Odnosi sa Rusijom verovatno bi dali Teheranu značajnu prednost i u večnom "snu" o sticanju nuklearnog ili barem "prljavog" oružja. Iznenađenja, posebno u borbama, retko su prijatna i to je ono što bi bilo idealno da SAD izbegnu.

S druge strane, ako Izrael ne odluči da krene u sveobuhvatnu borbu sa Iranom, moraće da preuzme kao "protivtežu" nešto što će mu osigurati bezbednost, i to na duži vremenski period.

Na ovom nivou, čini se da Vašington ima predlog koji pod određenim uslovima može "uspeti".

Predsednik Bajden ima način da komunicira i sa premijerom i sa teokratskim režimom. SAD su jasno stavile do znanja Teheranu da provokacije moraju prestati i da će garantovati da se isto desi i sa strane Tel Aviva. Međutim, obaveze SAD su dovoljne samo do određene tačke, a Izrael je odredio put sa kojeg se nije pomerio ni milimetar tokom protekle godine. Kritične ravnoteže koje treba održati su obaveza koju same SAD moraju da ispune prema Bliskom istoku.

Koji bi mogao biti sledeći korak Izraela?

Pojavile su se nove informacije o planiranoj reakciji Izraela na iranski napad, prenosi sajt Axios, prema kojem je na stolu napad na iranske kapacitete za proizvodnju nafte, kao i na druge strateške tačke.

Izraelski zvaničnici navodno predlažu i nova ciljana ubistva ili uništavanje iranskog PVO sistema.

Ako prođe predlog za ciljanje na naftne kapacitete Irana, napad će izvesti izraelski avioni, dok će se, ukoliko budu izabrana ciljana ubistva, prema Axiosu, primeniti model ubistva Ismaila Hanijea u Teheranu pre dva meseca.

Izraelski zvaničnici su izjavili da je na vojnim savetima Izraela, koji su zasedali nakon napada Irana, odlučeno da dođe do vojne reakcije, ali ne i o načinu na koji će se to izvršiti.

Visoki izraelski zvaničnik rekao je za Axios da jedan od razloga zbog kojih nije doneta odluka jeste taj što izraelska strana želi da se konsultuje sa američkom vladom, s obzirom na to da Tel Aviv želi da se uskladi sa Vašingtonom, imajući u vidu strateške dimenzije koje bi takva reakcija mogla imati.

Teheran pak, najavljuje da će Iran napasti "svaku infrastrukturu" Izraela ako dođe do odgovora na raketni napad koji je juče izvršen.

"Ako cionistički režim, koji je poludeo, ne bude kontrolisan od strane svojih američkih i evropskih navijača, i ako bude želeo da nastavi sa svojim zločinima ili deluje protiv naše suverenosti i teritorijalne celine, biće ponovljena operacija poput jučerašnje, ali još većeg intenziteta i biće na meti svaka njegova infrastruktura", upozorio je šef iranske vojne uprave general Mohamad Bakeri na iranskoj državnoj televiziji.

Preporuka za vas

Komentari (0)

Svet