Od karcinoma pluća godišnje u Srbiji umre 4.600 osoba, pulmolozi upozoravaju da se bolest često otkriva prekasno

Svake godine u Srbiji od raka pluća oboli 6.500 osoba, a bitku sa tom opakom bolešću izgubi 4.600 ljudi. Srbija zauzima drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

Pacijentkinja Đurđina Jovanović kaže da joj je karcinom pluća dijagnostikovan pre godinu i po dana, a da prvi znaci nisu ukazivali da je reč o tako opakoj bolesti. Osećala je samo umor, te je u lutanju od lekara do lekara izgubila godinu dana.

"Kada je uspostavljena dijagnoza bolest je već bila u odmakloj fazi. Već sam imala metastaze na jetri i plućnoj maramici. Operacija nije bila moguća", priča Jovanović za Euronews Srbija.

Kaže da je teško hodala, jedva disala imala 17 kilograma manje nego danas i mislila da je došao kraj. 

U tom periodu Republički fond za zdravstveno osiguranje počeo je da finansira imunološku terapiju za obolele pacijente od karcinoma pluća i ona je krenula sa tom savremenom terapijom.

"Već posle prve terapije osećala sam se mnogo bolje. Svi pacijenti koji je praimaju su prezadovoljni. Nadam se da će država omogućiti još savremenije terapije za pacijente u Srbiji", navela je ona.

Ne mogu svi pacijenti sa karcinom pluća da primaju imunoterapiju. Primaju je samo oni čiji organizam daje dobar odgovor. 

"Tumori pluća su nema bolest"

Pulmolog Tatjana Radosavljević objašnjava da je karcinom pluća podmukla bolest, da često pacijenti imaju nespecifične simptome, kao što je bol u ramenu.

"Tumori pluća su nema bolest i kada se otkriju to je obično kasno. Zbog toga je i veća smrtnost od svih ostalih karcinoma - grlića materice, dojke, debelog creva", objašnjava ona.

Ističe da za karcinom grlića materice, dojke, debelog creva postoji rani skrining i da se bolest može "uhvatiti" u ranoj fazi, kada se bolest može izlečiti. 

Napominje da Amerikanci predlažu da svi pušaći koji imaju više od 40 godina rade niskodozni skener pluća. Podseća i da su pre 30 godina i u Srbiji organizovani autobusi u kojima su snimana pluća zbog prevencije tuberkuloze.

"Da je ta vrsta skrininga zadržana i danas bi imali više karcinoma pluća orkrivenih u ranoj fazi", pojasnila je ona.

Napominje da je pandemija dosta otežala dijagnostiku karcinoma pluća, jer je zdravstveni sistem bio podređen kovid pacijentima. 

Da li oboleli od karcinoma pluća treba da se vakcinišu?

Upitana da li se vakcinacija pritiv virusa korona preporučuje pacijentima obolelim od karcinoma pluća ona je rekla da i ti pacijenti treba da se vakcinišu.

"Preporučuje se da prime vakcinu i tokom terapije. Naravno, sa svojim onkologom svaki pacijent treba da dogovori kada i koju vrstu vakcine može da prime", navela je Radosavljević.

Dodaje da nevakcinisani imaju šanse da dobiju kovid, a kada se zaraze "velike su šandse" da se infekcija "neće dobro završiti".

Svetski dan borbe protiv raka pluća, 1. avgust, biće obeležen i ove godine u Beogradu, pa će Palata Albanija, velika kupola Doma Narodne skupštine, Brankov most i Most na Adi svetleti ljubicastom bojom u noći između 31. jula i 1. avgusta.

Godišnje u svetu od ove bolesti oboli oko 1,2 miliona ljudi.

Najveći faktori rizika obolevanja su pušenje, aktivno ili pasivno, izloženost opasnim materijama, genetske predispozicije.