Papa Franja: Katolički poglavar siromašnih i marginalizovanih grupa u digitalnom dobu

Papa Franja, koji je preminuo u ponedeljak ujutru u 88. godini, sahranjen je danas u Rimu. Franja je odlučio da raskine sa tradicijom oko papskih sahrana u aprilu prošle godine kada je odobrio skup pojednostavljenih pravila koja dozvoljavaju da papa bude “položen i sahranjen kao svaki sin ili ćerka crkve”, bez upotrebe uzdignutih odarova prekrivenih jastucima. 

Sahrani je prisustvovalo 170 delegacija, uključujući oko 50 šefova država, 15 šefova vlada i 12 vladajućih monarha. Jedan od događaja koji je posebno skrenuo pažnju je susret američkog i ukrajinskog predsednika. Detaljnije o tome čitajte u posebnoj vesti. 

Sagovornici Euronews Srbije kažu da će papa Franja ostati upamćen kao "papa koji je insistirao da vera ne bude odozgo, nego upravo odozdo",  i da svima bude bliska. Kažu da je svaki papa na neki način bio reformator, ali da će Franja ostati upamćen po tome što je insitirao na ljubavi, što je zapravo i suština vere. Takođe, veliku pažnju posvetio je i marginalizovanim zajednicama. 

Inače, italijanski kardinal Đovani Batista Re je tokom ceremonije sahrane izrekao molitvu vernih, poznatu i kao univerzalna molitva, a taj trenutak označio je odstupanje od tradicionalnih papskih sahrana, jer je molitva izneta prvi put i na mandarinskom jeziku, nakon čega je usledila euharistijska misa. 

Molitva je izrečena na šest jezika - italijanskom, francuskom, arapskom, portugalskom, poljskom i nemačkom, preneo je CNN. Ovo je prvi put da je mandarinski jezik korišćen na papskoj sahrani. Detaljnije o sahrani pape Franje čitajte u posebnoj vesti.

Franja će ostati upamćen i po progresivnim potezima kojima je predvodio Rimokatoličku crkvu. Kao prvi papa iz Latinske Amerike insistirao je na zaštiti ugroženih i na davanju veće pažnje udaljenim delovima sveta. Takođe će biti upamćen i kao prvi papa posle stotinu godina koji nije sahranjen u bazilici Svetog Petra u Vatikanu, već u bazilici Svete Marije. 

Tanjug AP/Alessandra Tarantino

Prvi Latinoamerikanac na čelu katoličke crkve rođen je u Buenos Airesu 1936. godine pod svetim imenom Jorge Mario Bergoglio. U jezuitski red stupio je 1958. Godinu, a 2001. je primljen u kolegijum kardinala. Godine 2013. postao je papa, zatraživši da bude poznat kao Franjo u čast svetog Franje Asiškog, kao prvi jezuit.  

Kritički nastrojen prema kapitalizmu, Franjo je jasno stavio do znanja da će biti papa siromašnih i marginalizovanih.  

“Papa Franjo je takođe bio veliki ledolomac. Otvorio je nova vrata, nove puteve. On je i prvi papa koji je homoseksualcima dao pravo da budu ravnopravni građani unutar katoličke crkve. Odlučio je da homoseksualni parovi mogu da budu blagosloveni. Odlučio je da je moguće razgovarati o ženama đakonima. Nije postigao cilj, ali je otvorio raspravu”, rekao je Austen Iverej biograf pape Franje.  

Priznao je da je crkva ćutala i štitila seksualne nasilnike. Prilikom posete Čileu 2018. papa Franja je bio suočen sa dokazima o seksualnom uznemiravanju, zbog čega je naveo celu čileansku biskupsku konferenciju da ponudi ostavke. 

“Mislim da je shvatio da je u korenu krize seksualnog zlostavljanja postojala jedna kultura i način razmišljanja, koje je on neprestano nazivao klerikalizmom, osećajem privilegovanosti, koje je dovelo ne samo do zloupotrebe moći i seksualnog zlostavljanja, već i do njihovog prikrivanja”, kaže Marko Politi biograf trojice pape.  

Tanjug AP/Andrew Medichini

Odabir Franja je predstavljao veliki ponos za Argentinu i Latinsku Ameriku. U medijima je optuživan da je umešan u otmicu dvojice sveštenika, koje je razrešio pre njihovog nestanka tokom vladavine Argentinske vojne hunte 1976. godine, međutim sa preuzimanjem Svete stolice se nikad nije vratio u svoju zemlju.  

Papa Franja je takođe postigao je istorijski veće razumevanje sa Ruskom pravoslavnom crkvom, koje je nakon toga postalo ugroženo izbijanjem rata u Ukrajini. Takođe je bio istrajan u borbi za bolje tretiranje palestinskih imigranata. 

"Nije uneo revoluciju, već ukazivao na suštinu"

U specijalnoj emisiji Euronews Srbija posvećenoj sahrani pape Franje novinarka Marinela Ražnatović rekla je da je papa Franja napravio veliki napor i kompromis formirajući komisiju o Alojziju Stepincu, dok je Dragan Muharem iz subotičke nadbiskupije i direktor radija "Marija" ukazao na papino širenje svesti o udaljenim delovima hrišćanskog sveta. 

Oni su saglasni oko toga da papa Franja tokom svog pontifikata nije uneo neke značajne reforme, ali jeste, kažu, insistirao na suštini crkve - a to je ljubav. 

"Mnoge stvari koje je on sada započeo tek će se kasnije nastaviti. Tako da su to neke bitne stvari. Nije on sad nešto revolucionarno reformirao ili promenio, već je ukazao na suštinu - šta je bit? To je za mene jako važno u reformi, ukazati šta je ono što je nama bitno", kazao je Muharem.

Tanjug AP/Andrew Medichini

Kaže da je suštinski važno to što je uvek poručivao da "niko od nas nije kalup gde smo onda svi jednako u belom obučeni i prenosimo jedno te isto". 

"Prvoga dana kad je izašao na balkon Svetog Petra, kada je proglašen za izabranika od kardinala za papu, njegovo buona sera, to je bilo jedno šokantno iznenađenje", dodaje on.

Ražnatović objašnajva da je papa Franja često poručivao i da je svako grešan, ali da je poenta priznati grešku prvo samom sebi, a onda zatražiti oprost.

Tanjug AP/Gregorio Borgia

"Pored ovog 'dobro veče', koje je zaista fantastično i ostalo u istoriji i tako dalje, postoje još tri reči na kojima je jako insistirao papa Franjo, a to su 'zamoliti, zahvaliti i izviniti se', odnosno tražiti izvinjenje. Papa je upravo insistirao na tome da treba tražiti izvinjenje", kaže ona.

Ko bi mogao da postane novi papa?

Nakon devetodnevne žalosti i sahrane pape Franje, što je poznato kao "Novendia", Rimokatolička crkva će organizovati konklavu, a taj misteriozni proces, koji nije otvoren za javnost, odvijaće se u Sikstinskoj kapeli u Vatikanu.

Kolegijum kardinala će se okupiti da izabere sledećeg poglavara crkve, a pravila od 22. januara 2025. navode da ima 138 elektora od 252 kardinala. U tajnom glasanju mogu učestvovati samo osobe mlađe od 80 godina.

Četiri kruga glasanja se održavaju svakodnevno dok jedan kardinal ne dobije dvotrećinsku većinu glasova. Proces obično traje 15 do 20 dana.

Tanjug AP/Gregorio Borgia

Ne postoje pravila koliko dugo može trajati konklava. Godine 1939. konklava na kojoj je izabran papa Pije XII trajala je samo jedan dan. Najduža zabeležena konklava počela je 1268. godine u Viterbu u Italiji i trajala je devet godina.

Mađarski kardinal Peter Erdo, nadbiskup Budimpešte, smatra se jakim kandidatom. Dva puta je vodio Savet evropskih biskupskih konferencija što je dokaz njegove podrške među evropskim kardinalima, najvećim pojedinačnim glasačkim blokom.

Nemac Rajnhard Marks dospeo je na naslovne strane kada je ponudio ostavku na mesto nadbiskupa, da bi se iskupio za velike neuspehe nemačke crkve u borbi protiv zlostavljanja. Papa Franja je odbio ostavku i poručio mu da ostane, ali konzervativci su i dalje skeptični prema njemu.  

Mark Ouelet iz Kanade vodio je uticajnu biskupsku kancelariju Vatikana više od jedne decenije, nadgledajući proveru kandidata za biskupe širom sveta. Smatra se konzervativnijim od pape Franje. Italijanski kardinal Pjetro Parolin, državni sekretar pape Franje od 2015. godine, smatra se vodećim kandidatom - s obzirom na njegovu visoku ulogu u vatikanskoj hijerarhiji. Kao bivši ambasador u Venecueli, Parolin dobro poznaje Latinoameričku crkvu.

Američki papa se dugo smatrao malo verovatnim, s obzirom na geopolitičku moć SAD-a, ali Robert Prevost, rođen u Čikagu, mogao bi da prekrši taj tabu. On je sadašnji prefekt Vatikanskog dikasterija za biskupe, zadužen za proveru nominacija iz čitavog sveta.  

Dugo se smatralo da Gvinejac Robert Sara ima najbolje šanse da postane prvi afrički papa. Omiljen od strane konzervativaca, Sara predstavlja povratak liturgijskom stilu Jovana Pavla II i Benedikta XVI.  

Austrijski kardinal Kristof Šenborn bio je učenik pape Benedikta XVI i na papiru poseduje intelektualne sposobnosti da se dopadne konzervativcima. Ali je izazvao kritike iz Vatikana jer je osporio njegovu slabu aktivnost protiv visokorangiranih zlostavljača.  

Čini se da je Filipinac Luis Tagle izabran za prvog azijskog pontifika pape Franje. Franja ga je doveo u Rim kako bi vodio misionarsku kancelariju Crkve, služeći velikom delu Azije i Afrike.