Vatikanska diplomatija: Prekretnica koju donosi izbor novog pape i testiranje granica "meke moći" Svete stolice

"Izražavam svoju bliskost sa onima koji pate, sa celim izraelskim i palestinskim narodom. Apelujem na zaraćene strane - pozovite na prekid vatre, oslobodite taoce i dozvolite pomoć narodu koji gladuje i samo želi budućnost u miru" - ovo je uskršnja poruka pape Franje koju je pročitao njegov pomoćnik dok se papa pojavio na balkonu iznad Trga Svetog Petra, nekoliko dana pre smrti. Ona odražava diplomatski pravac koji je on zauzimao, ali i jedinstvenu ulogu u svetskoj diplomatiji koju ima Vatikan. Analitičari ocenju da izbor novog pape uvek označava prekretnicu, ne samo za Rimokatoličku crkvu, već i za globalnu diplomatiju.

Sveta stolica održava diplomatske odnose sa više od 180 suverenih država, što predstavlja jednu od najširih diplomatskih mreža na svetu. Međutim, ta diplomatija je pred stalnim izazovima, a često je i kontroverzna.

Kroz svoje angažmane, posredničke napore i moralno usmeravanje, Vatikan koristi takozvanu "meku moć" i već vekovima igra ključnu ulogu u oblikovanju međunarodnih odnosa. Ali Vatikan nema vojnu silu kao konvencionalne države, a ne raspolaže ni ekonomskom moći. Zbog toga se koriste nešto drugačiji mehanizmi.

Inače, Vatikanska diplomatija potiče još iz ranih vekova hrišćanstva. Kako piše Dmitrij Barajšuk u tekstu za The Enterprise World, pape su kroz istoriju komunicirale sa vladarima da bi uticale na globalne događaje. Tokom srednjeg veka papa je često imao ulogu posrednika rešavajući sukobe i podstičući saveze.  

Kada je reč o savremenom periodu, uloga Vatikana bila je naročito značajna u nekoliko međunarodnih sporova gde je Sveta stolica koristila svoj moralni autoritet i neutralnost. Vatikan je posredovao između Argentine i Čilea (1978-1984) godine, u sporu oko Beagle kanala kada je sprečen potencijalni rat. Takođe, papa Franja je igrao ključnu ulogu u obnavljanu diplomatskih odnosa između Kube i SAD.  

Profimedia

Vatikan se istakao i u zagovaranju borbe protiv klimatskih promena, zalaganju za saosećanje prema migrantima i izbeglicama, a podržao je i globalne zdravstvene inicijative.  

Ali, uprkos moralnom autoritetu koji ima, Vatikan je i na udaru kritika zbog unutrašnjih problema i skandala unutar crkve, koji uključuju i slučajeve zlostavljanja od strane sveštenika. Osim toga, Vatikan i papa su ponekad i na udaru zbog politike neutralnost jer kritičari kažu da su njihovi stavovi neodređeni, pa to dalje proizvodi optužbe za političku pristrasnost ili pasivnost u određenim sukobima. Ipak, neutralnost Svetoj stolici omogućava komnunikaciju sa različitim stranama.

Pohvale i kritike papinog pristupa krizama u savremenom svetu

Jedna od značajnih istorijskih ličnosti koja je pozivala da se papa uključi u mirovne pregovore jeste i britanski premijer Vinston Čerčil, i to tokom Drugog svetskog rata. Ipak, poznata je i legenda da je to izazvalo podsmeh Staljina uz reči: "Papa? Koliko divizija ima taj papa?".  

Međutim, u današnjim okolnostima, glavna pitanja u većini diplomatija, pa i vatikanskoj, jesu rat u Ukrajini i kriza na Bliskom istoku. Papin pristup savremenim sukobima izazvao je i pohvale i kritike. U ratu u Gazi, njegovi pozivi na prekid vatre i oslobađanje talaca, uz kritike na račun Izraela, izazvali su kontroverze. Slično tome, njegov stav o Ukrajini ponekad je frustrirao mnoge, naročito kada je delovalo da okleva da direktno osudi rusku agresiju. 

Andrea Rikardi, osnivač Zajednice Sant’Egidio, koja sarađuje sa Vatikanom u humanitarnim pitanjima, istakao je za EWTN Vatican iskrenu posvećenost pape Franje miru. Kako je rekao, on je svoje reči potrkepio delima tako što je slao kardinala na mirovne pregovore u Kijev, Moskvu, Vašington i Peking. 

Tanjug/AP/Andrew Medichini

Mađutim, jedan od najvećih diplomatskih izazova za Vatikan je na istoku i zove se – Kina, ocenila je Kortni Mares, dopisnica CNA iz Rima. Odnosi su naročito složeni od 2013. godine kada je počeo pontifikat pape Franje paraleleno sa usponom Si Đinpinga na vlast.   

Kako je pisala agencija Rojters, gotovo 12 miliona kineskih katolika je podeljeno između Kineske katoličke crkve, diskretno lojalne Vatikanu, i Katoličkog patriotskog udruženja, koje je pod nadzorom države.

Koji pravac će sada biti zauzet?

Nakon smrti pape Franje, postavlja se logično pitanje: "Šta dalje kada je reč o vatikanskoj diplomatiji?" Na sajtu Robert Lansing Instituta za globalne pretnje i demokratske studije ističe se da izbog novog pape uvek označava prekretnicu, ne samo za Rimokatoličku crkvu, već i za globalnu diplomatiju.  

Ocenjuje se da je vatikanska diplomatija pod papom Franjom bila usmerena na izgradnju mostova, često favorizujući dijalog umesto sukoba, čak i u slučajevima sa autoritarnim režimima.  

Njegov pristup uključivao je potragu za smanjenjem tenzija sa pravoslavnom Rusijom, zauzimanje neutralnog stava u vezi sa ratom između Rusije i Ukrajine i prioritizaciju humanitarnih pitanja i pomoći izbeglicama, često iznad geopolitičkih usmerenja, navodi se u tekstu. Kako se dodaje, iako je Vatikan nastojao da bude posrednik u miru, to je moglo da ugrozi njegov moralni autoritet, naročito u Istočnoj Evropi gde su mnogi “tišinu ili balans” katoličke crkve smatrali za izdaju.  

Zanimljiva je i analiza porekla novog pape, odnosno područja sa kojeg dolazi na uticaj na njegove eventualne postupke. Tako se navodi da papa iz Evrope, naročito Istočne, ili iz Italije, možda neće biti sklon "umirivanju" Moskve, dok bi papa iz Globalnog Juga mogao da nastavi Franjinu pragmatičnu diplomatiju, naglašavajući globalno siromaštvo, klimatske promene i humanitarne inicijative.  

Osim toga, istile se da bi takozvani "teološki konzervativni" papa mogaoda prioritizuje odbranu hrišćanskih vrednosti protiv onoga što Rusija vidi kao zapadnu "dekadenciju", potencijalno zbližavajući odnose sa Kremljom. Sa druge strane, diplomatski vešt papa mogao bi da pokuša da rehabilituje imidž crkve zauzimanjem čvršćeg stava prema međunarodnom pravu, suverenitetu i pravdi. 

Alberto Pizzoli/Pool Photo via AP

"Izbor novog pape nesumnjivo će redefinisati vatikansku diplomatiju. Sa senkom rata između Rusije i Ukrajine koja dominira, crkva se suočava sa istorijskim testom: Može li da balansira svoju misiju mira sa moralnim stavom protiv agresije? Sledeći pontif biće ili još odlučniji u opreznoj neutralnosti, ili će se okrenuti ka proročkom suočavanju, ili osmisliti nijansirani srednji put. Pravac koji bude izabran imaće duboke posledice ne samo za odnose između Rusije i Vatikana, već i za dušu katoličke diplomatije u 21. veku", ističe se u tekstu na sajtu Instituta.  

Kada je reč o Bliskom istoku, navodi se da je to dugo bio osnovni kamen vatikanske spoljne politike, s obzirom na njegov značaj za poreklo hrišćanstva i stanje hrišćanskih manjina: 

"Pod papom Franjom, Sveta stolica je naglašavala dijalog sa islamom, međureligijsku saradnju i humanitarnu diplomatiju, posebno u vezi sa izbeglicama i hrišćanskim zajednicama u ratom razorenim zemljama. Novi papa bi mogao da proširi, prilagodi ili preokrene ovaj pristup u zavisnosti od teoloških stavova i geopolitičkih prioriteta". 

Kako se zaključuje, oba područja testiraju granice vatikanske "meke moći", a u svetu u kojem rastu populizam, autoritarizam i verski nacionalizam, sledeći pontifikat bi mogao da odredi da li će Sveta stolica ostati tihi posrednik ili povratiti svoju istorijsku ulogu kao moralni glas sveta. 

Odnosi Svete stolice i Srbije - "najbolji u poslednjih 100 godina"

Kada se govori o Vatikanskoj diplomatiji, nezaobilazna tema na ovim prostorima jeste odnos sa Srbijom u kojem dominira nekoliko tema. Poseta pape je stalno na stolu, ali je to pitanje komplikovano i moraju da se ispune mnogi uslovi, a ta priča se aktuelizuje s vremena na vreme, ali bez neke veće razrade.  

Ono što je značajnije u vezi pape Franje jeste da je on bio cenjen u Beogradu zbog dva ključna poteza: zaustavljanja proglašenja Alojzija Stepinca za sveca i stava Vatikana o nepriznavanju Kosova kao nezavisne države. Ovi koraci učvrstili su njegov imidž kao čoveka dijaloga, posebno u odnosu sa Srpskom pravoslavnom crkvom, a njegova skromnost dodatno je doprinela simpatijama.  

Vatican Media via AP, HO

"Samim tim što je na neki način zaustavio proglašenje Alojzija Stepinca za sveca, jer je dozvolio da se oformi mešovita komisija da ispita lik i delo Alojzija Stepinca, pokazuje da je bio čovek dijaloga i da je bio otvoren za bliži odnos sa pravoslavnom crkvom. To je nešto što mu ljudi u Hrvatskoj zameraju, jer su ga smatrali čak antihrvatski nastrojenim, s obzirom na to da za vreme njegovog pontifikata Stepinac nije proglašen za sveca", rekao je verski analitičar Draško Đenović za Euronews Srbija.  

Jednako važan bio je Franjin stav o Kosovu, koji je imao globalni diplomatski odjek, jer mnoge zemlje prate Vatikan u spoljnoj politici, što je pomoglo Srbiji u zaustavljanju priznanja Kosova.  

"Srbi ga vole jer je ostao dosledan tome da Sveta stolica nije priznala Kosovo kao nezavisnu državu, što je pomoglo našim političarima da zaustave seriju priznanja Kosova. Mnoge male zemlje gledaju u pravcu Vatikana, kako se Vatikan odnosi prema nekim stvarima, i koliko god da je Vatikan mala država, vatikanska diplomatija smatra se jednom od najmoćnijih diplomatija na svetu", napomenuo je Đenović.  

Verski analitičar Željko Injac je za BBC na srpskom ocenio da su za vreme pape Franje odnosi Srbije i Vatikana bili ne samo dobri, već možda i najbolji u poslednjih 100 godina. Inače, prvi put je jedan nadbiskup iz Srbije imenovan za kardinala, a reč je o Ladislavu Nemetu. Nemet je ujedno i jedan od 135 kandidata za novog poglavara Rimokatoličke crkve.