Igre 
"Teško je suditi velikoj sili ako ona nije potpuno poražena": Koliko smo daleko od suda za ratne zločine u Ukrajini
Komentari26/02/2023
-10:00
Za proteklih godinu dana koliko traje ruska invazija na Ukrajinu, na račun ruske vojske stižu brojne optužbe koje se tiču ubistava i smrtonosnih napada na civile. Prizori tela na ulicama širom Ukrajine doveli su do osude Rusije u međunarodnoj javnosti, ali i optužbi za ratne zločine. Jedno od pitanja koje se često postavlja kada je reč o najbrutalnijem sukobu na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata jeste - ko će i kako da istražuje zločine?
Nedavno je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji potpresednica SAD Kamala Haris rekla da njena država i formalno optužuje Rusiju, jer smatra da je odgovorna za zločine protiv čovečnosti.
U međuvremenu, određene istrage su u toku. Stalni međunarodni krivčni sud već je išao da prikupi dokaze u ratnim uslovima. Glavni tužilac ICC Karim Kan saopšto je nedavno da nema dilemu i da se sa misijom ne može čekati mir, čak ni primirje.
"Reči su jeftine. Predugo je obećavano previše. Mislim da smo shvatili da mi pravnici i istaržitelji moramo da uzmemo zakon u šake i da ga stavimo u funkciju. Političari i diplomate shvataju da su obećanja lako silazila sa usana i da moramo nešto da uradimo, a to traži našu odlučnost. Naš posao su dokazi, a ne politika", rekao je Kan.
Dr Andre Klip, profesor međunarodnog krivičnog prava na Univerzitetu u Mastrihtu objasnio je za Euronews Srbija da su upravo prikupljeni dokazi ključni u slučajevima u kojima se istražuju ratni zločini. Objasnio je da je moguće procesuirati i one koji nisu direktno učestovali u ratnim zločinima, ali jesu naredili izvršenje. Kako dodaje, potrebno je to i dokazati.
"Kada je reč o odgovornosti poltičikog rukovodstva, ne bih rekao da ona prestaje sa komandirom neposrednog počinioca, već ide dalje. To može da posegne do pojedinaca što smo već videli u prošlosti sa Međunarodnim krivičnim tribunalima. Dakle, moguće je goniti ljude koji su bez sumnje nekoga ubili ili silovali neku osobu i da oni budu pozvani na odgovornost jer su organizovali čitav napad ili su dali direktno naređenje. Ne vidim sa pravne starne da to ne bi bilo moguće. Naravno, sve zavisi od dokaza. Ako hoćete konkretan primer, poteban je dokaz da je predsednik Putin organizovao ratne zločine koji su počinjeni u Ukrajini"; rekao je Klip.
Sa druge strane, profesor evropskog prava i međunarodnog krivčnog prava Fabijan Elramundo kaže da je svestan da nema presedana da se nekoj svetskoj sili sudilo i navodi da Rusija to jeste.
Povezane vesti
Međutim, kako objašnajva, pored genocida, etničkog čišćenja, ratnog zločina ili zločnia protiv čovečnosti, za pravnike je posebno važan zločin agresije. Naime, on navodi da tek po tom osnovu je moguće da se optužnica popne visoko u lancu odlučivanja i usmeri na pojedinca.
"Ono što je moguće je da se formra sud sa sporazumom sa Ukrajinom i nekim drugim državama koje to podržavaju. Međutim, koliko zemlja tako nešto podržava ja to ne znam. Svakako to je bio način na koji je formiran Jermenski sud. U tom slučaju sporazum su formirale četiri države. U slučaju Ukrajine, ako bi se formirao specilani sud sa mandatom da istraži topitanje, morao bi da se uključi daleko veći broj država da bi sud imao legitimitet. U suprtom, ako bi ga formirao manji broj, ne bi bio dovoljno legitiman u očima javnog mnjena", rekao je Elramundo.
Postoji li već dovoljno dokaza da se Rusija procesuira?
Andre Klip kaže za Euronews Srbija da on lično misli da se u Ukrajini stvorilo dovoljno elemenata za brojne optužnice, i da su oni i više nego dovoljni da se pokrenu razne istarge.
"Lično ne mislim da je nemogućnost da se goni zločin agresije naročit problem. Mislim da postoji puno drugih zločina koji su povezani sa onime što se događa na terenu u Ukrajini. Mislim da tu ima i više nego dovoljno elemenata za brojne optužnice. Tu mislim na zločine protiv čovečnosti, ratne zločine, takođe moguće je i genocida. Zločin agresije bi bio više zanimljiv ako mu je svrha da se na odgoornost pozovu najodgovorniji u vođstvu u Moskvi da odgovaraju. To je tipični zločin koji je usmeren na vođstvo", naveo je on.
Nemački državni tužilac Peter Frank je izjavio 6. februara da je njegova kancelarija prikupila na stotine dokaza o ratnim zločinima, ali Klip kaže da je jako teško prikupiti dokaze dok traje rat.
"U konfliktu koji traje, ne možete poslati na teren istražitelje i reći stranama - stanite! Stanite, jer mi prikupljamo dokaze. Time bi se istražitelji doveli u opasnost. Stoga, veoma često morate da sačekate mogućnost prekida vatre makar da biste istraživali.Ima mnogo istraga, poput te u Nemačkoj, koje na bazi univerzalne jurisdikcije mogu da procesuiraju zločine, ali imajući u vidu prirodu konflikta, na širokoj bazi je možda mudrije grupisati napore i dovesti ih pod jednu upravu", rekao je on i ukazao na činjencu da je Rusija važna svetksa sila.
"U tom kontekstu bi možda bilo mudro da ne vodi istragu samo sudska vlast jedne zemlje, već da postoji izvestan kolektivitiet", rekao je on.
Povezane vesti
Kako kaže dosad nismo imali primer međunarodnog krivičnog suda formiranog u modernoj istoriji, a koji se bavio zločinima koje je počinila svetska sila.
"ICC može da obavi posao. ICC ima podršku međunarodne zajednice, takođe ima podršku i Saveta bezbednosti. U tom smislu je ICC dovoljan. Ipak, da li su države voljne, i u mogućnosti da formiraju specijalni tribunal za Ukrajinu, to tek moramo videti", rekao je on.
Da li je novi sud izvestan?
I sagovornici emsiije Euronews svet saglasni su sa tim da će biti veoma teško da se formira neki sud koji bi u budućnosti sudio Rusiji. Bivši ambasador u Velikoj Britaniji i Nemačkoj Ognjen Pribićević smatra da rat u Ukrajni ima politčku konotaciju koja je vrlo dominatna.
Povezane vesti
"Nažalost sve ovo je bilo dosta politizovano u prošlosti. Svi smo svedoci toga. Mislim da je jako teško suditi vođama neke velike sile, a da ona pre toga nije potpuno vojno poražena kao što je to bio slučaj Nemačke i Japana. U ovom slučaju pošli smo od pretpostavki da će, kao i uvek, poltika u velikoj meri uticati na ove stvari", rekao je Pribićević.
I novinar i diplomata Bisenić smatra da je mala verovatnoća da će se formirati novi sud.
"Teško će biti da se formira sud sa univerzalnom jurisdikcijom, jer to radi Savet bezbednosti UN. Ovde se govori o tome da bi EU želala da formira svoj sud. Pitanje je to. Cela ideja univerzalne jurisdikcije je probelmatična. Ono što smo videli je da velike zemlje kao što su Nemačka, Velika Britanija i Holandija mogu da naprave svoje liste i da organizuju suđenje", rekao je on.
Komentari (0)