Rat u Ukrajini i stavovi u Srbiji - kako se menjao javni narativ: "Prostor za prorusku politiku se sve više sužava"

Komentari

Autor: Euronews Srbija

24/02/2023

09:56

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Rat u Ukrajini traje već godinu dana, a taj sukob otvorio je neka nova pitanja u Srbiji i ponovo pokrenuo stara. Pitanje sankcija Rusiji, koje su uvele sve zemlje Evrope, osim Belorusije i Srbije, i danas je otvoreno. Zapad bi novi, deseti paket, mogao Moskvi da uvede baš na godišnjicu invazije, pa bi i Beograd mogao da se nađe pred novim pritiskom.

Ipak, nije baš sve isto kao u prvim mesecima rata. Najnovije istraživanje "Rat u Ukrajini i javno mnjenje u Srbiji", koje je sprovela organizacija Novi treći put, pokazalo je da se narativ u javnosti donekle promenio. Većina medija afirmativno je izveštavala o Rusiji, ali se to vremenom menjalo, te su tonovi postajali sve neutralniji.

"Mi smo pratili kako su mediji izveštavali o ratu u Ukrajini i svim akterima koji su povezani na bilo koji način sa tim ratom, ne samo Rusiju i Ukrajinu već i države poput Mađarske, Belorusije, SAD, EU, NATO i lidera svih ovih zemalja i organizacija. Možemo da kažemo da je prva četiri meseca ruske invazije dominirao proruski sentiment, a sa druge strane jak antizapadni sentiment i antiukrajinski. Međutim, od leta i promene stanja na terenu, naročito od ukrajinske pobede u Harkovskoj oblasti, a kasnije u gradu Hersonu, do kraja godine imamo značajno izbalansiranije predsetavljanje, mnogo više kritičkih tonova prema Rusiji, naročito Putinu", rekao je za Euronews Srbija programski direktor ove ogranizacije Dimitrije Milić.

Srpski zvaničnici, podsetimo, u više navrata su govorili o pritiscima pred kojima se Beograd nalazi kada je u pitanju uvođenje sankcija, a manevarski prostor, kako se čini, bio je iz meseca u mesec sve uži. Sam predsednik Aleksandar Vučić svojevremeno je nagovestio da će Beograd aktuelnu poziciju zadržati "sve dok šteta po Srbiju ne bude veća od koristi". Gde je tačno ta "crvena linija" i dalje nije najjasnije, ali analitičari ukazuju da promena narativa koja se može sagledati i u medijima nije slučajna.

"Ja mislim da promena nije izazvana promenom na bojnom polju, promene su izazvane promenom političkih okolnosti u kojima se Srbija nalazi. Moje viđenje situacije je da su Amerikanci i EU, kad su videli da Srbija neće uvesti sankcije Rusiji, okrenuli su se pitanju Kosova. Treba vući paralelu između situacije između Ukrajine i Rusije i Beograda i Prištine. Druga stvar je što su Amerikanci i Evropljani rekli da moraju da minimiziraju i izbace ruski uticaj sa Balkanu. Trenutno se taj problem rešava ovde u Srbiji, vrlo uskoro će BiH doći na dnevni red, a onda i Crna Gora", rekao je novinar Jakša Šćekić.

Putin pretrpeo najviše kritika, ali i dalje najpopularniji lider

Većina građana Srbije smatra da je Rusija napala Ukrajinu jer je bila isprovocirana. Istovremeno, istraživanje je pokazalo da građani Srbije ne podržavaju rat, osuđuju zbog sukoba i NATO i Rusiju i da je ukrajinski narod najveća žrtva rata. Takođe, većina građana smatra da je neutralna pozicija Beograda neodrživa.

Kada gledamo medijsku sliku, kako ističe Milić, ruski predsednik Vladimir Putin trpeo je mnogo više kritičkih tonova nego sama Rusija. U vezi sa vojnim neuspesima, kritike su išle na račun Putinovih odluka ili odluka ministra odbrane Sergeja Šojgua.

"Mediji u Srbiji su se trudili da sačuvaju imidž Rusije, da je ne napadaju otvoreno, već da prebace odgovornost na rukovodstvo. Međutim treba uzeti u obzir da kada pogledate stavove građana on je i dalje najpopularniji lider, uz njega su samo Orban i Si Đinping. Uticaj medija na mišljenja građana je značajno. One države koje su negativno predstavljene u medijima su iste one koje građani loše ocenjuju", rekao je Milić.

Dodaje i da građani prave razliku između političkih i ekonomskih partnera Srbije. Kada se građani pitaju ko je ekonomski partner, tri četvrtine ističe da je to Evropska unija. Sa druge strane, kao političkog partnera, blizu 50 odsto njih, navodi Rusiju.

"Kada se pitaju da se svrstaju na neku stranu, blizu polovine građana bira Rusiju, a oko trećine EU. Motivacije onih koji biraju jednu ili drugu stranu su drugačije. Rusiju biraju iz tri razloga: kulturološka bliskost, istorijsko prijateljstvo i to što ne vole Zapad. Oni koji biraju Zapad to čine prevashodno zbog ekonomske zavisnosti od Zapada, svi ostali razlozi zaostaju", rekao je Milić.

Šćekić ističe da je jasno da se stav Srbije prema ukrajinskom pitanju menja.

"Vučić je imao tri stuba svoje politike, odnosno tri ličnosti. Jedna je bila Angela Merkel, drugi je bio Putin, a treći kineski predsednik. Merkel je otišla u penziju, a njen legat je sad kritikovan, jer je ona ubedila Evropu da treba da se veže na ruski gas. Sad postoji izvlačenje iz svega toga. Rusi to ne vole i vidite da im je draži Dodik nego Vučić. Srpsko rukovodstvo koje je oličeno u jednom čoveku zna da je za ogromunu većinu ljudi u Srbiji problem da li će imati posla, penzije, da li će dete da mu ostane ovde ili će ići u inostranstvo da rade, i zna da će izgubiti vlast ako dođe do pada životnog standarda. Bez Zapada i EU tog životnog standarda nema i ljudi polako postaju svesni", istakao je on.

Šteta od neuvođenja sankcija

Iako je postojalo nekoliko nagoveštaja da će Srbija promeniti svoju poziciju, to se zasad nije dogodilo, a Milić kaže da je šteta koju Srbija trpi kada je reč o neuvođenju sankcija pre svega reputacija na Zapadu. Dodaje i da zapadne države žele da na neki način Srbiji organiče manevarski prostor da uopšte ima odnose sa Rusijom.

"Jedan element smo mogli da vidimo kroz JANAF i uvoz ruske nafte preko naftovoda kroz Hrvatsku, gde je EU poslala poruku da ona kontroliše situaciju što se tiče uvoza energenata. Drugi element je nedozvoljavanje dolazaka Lavrova u Srbiju što je poruka geografije - gde se Srbija nalazi. Postoje još dve poruke. Jedna je evropsko finasiranje interkonektora do Bugarske koje bi trebalo da omogući Srbiji da može da uvozi gas i od drugih dobavljača i četvrto je želja evropskih država da se bez Rusije reši pitanje Kosova na neki način, jer kada se Rusija istisne po pitanju Kosova i energetike zaista malo prostora ostaje za Srbiju da vodi prorusku politiku", istakao je Milić.

Kako je za Euronews Srbija rekao novinar Nedeljnika iz Rima Željko Pantelić, Srbija i BiH su jedine dve zemlje u Evropi čiji predsednici ili premijeri nisu otišli u Kijev. Odlazak bi bio veoma važna poruka.

"To bi mogao da bude jedan simbolički znak od strane srpskih vlasti ako bi u Kijev otišla ili premijerka Brnabić ili predsednik Vučić. Odlazak Vučića bi bila veoma važna poruka i sigurno bi poziciju Srbije kada je u pitanju atlantski deo i EU značajno popravilo i pokazalo gde se Srbija nalazi i kakvu politiku želi da vodi", rekao je on.

Kada je u pitanju stav građana Evrope prema podršci Ukrajini, Pantelić ističe da je potrebno podeliti kontinent na dva dela - istočnu Evropu, skaninavsku, baltičku i klasično istočnu do Bugarske i na Zapadnu Evropu.

"Imamo dve potpuno različite percepcije, jer Nemci, Francuzi, Italijani ili Španci nikada nisu doživljavali Ruse kao pretnju. Dok je sasvim drugačija precepcija Poljaka koji su bili žrtva i zato sada koriste ovaj momenat koji možemo da kažemo da je najbolji u istoiji za Vrašavu, jer su sada postali glavni američki partner što je Bajden pokažao svojim govorom. Zbog toga Francuska ima taj stav - mi moramo da završimo rat tako što ćemo da pobedimo, ali da ne ponizimo Rusiju. Ako iz ovog rata bude izašla kao večni neprijatelj Evrope onda nismo rešili problem, onda je samo pitanje kada će biti neki novi rat, jer osim Ukrajine imamo situacije koje su slične u Jermeniji, Gruziji, Moldaviji i sutra možda čak i Belorusiji", zaključuje on.