Ključne poruke nakon Minhena: Zbijanje redova vodi i gomilanju pritiska na "neopredeljene" - gde je u tome Srbija

U Minhenu je završena bezbednosna konferencija na kojoj su učestvovali najveći svetski lideri, a u čijem fokusu je bio rat u Ukrajini. Sa konferencije su, očekivano, stigle oštre poruke, naročito jer prvi put nije bila pozvana Rusija, što su organizatori obrazložili time da "ne žele širenje ruske propagande". Pored toga, iza zatvorenih vrata razgovaralo se i o regionu Zapadnog Balkana, a nakon konferencije još jednom je istaknuto da zapadni lideri od Srbije očekuju da "izabere stranu" i uvede sankcije Rusiji.

Region u kom se nalazi i Srbija nije bio visoko na agendi konferencije u Minhenu, ali je ipak održan sastanak za okruglim stolom sa kog se nisu iznosili detalji, izvestila je reporterka Euronews Srbije.

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je za Euronews Srbija da su na sastanku učestvovali, pored predstavnika regiona, i pojedini evropski političari poput Miroslava Lajčaka, Stjuarta Piča ili Kristijana Šmita, kao i da se govorilo o "evropskoj perspektivi regiona".

Takođe, predsednik Srbije Aleksandar Vučić imao je u Minhenu niz bilateralnih sastanaka, gde se izdvajaju oni sa šefom diplomatije EU Đozepom Boreljom, na kojima se pričalo o potencijalnim budućim sastancima u Briselu u okviru dijaloga Beograda i Prištine.

Srbiji je, međutim, iz Brisela snažno zamereno to što i dalje nije uvela sankcije Rusiji.

"Tražimo od svih članova međunarodne zajednice, posebno od onih koji su kandidati za članstvo u EU, da se usaglase sa našim sankcijama. Posebno od kandidata tražimo da se usklade sa našom spoljnom politikom", istakao je Borelj nakon sastanaka u Minhenu.

Ovakav stav ponovio je i šef delegacije Evropske unije u Srbiji Emanuele Žiofre, koji je danas rekao danas da je Srbija donela strateško opredeljenje da bude na putu evropskih integracija i da je usklađena sa EU po mnogim pitanjima, ali da "očekuje i da uskladi spoljnu politiku". 

Na pitanje novinara povodom teksta u francuskom lisu "Figaro" o Srbiji kao jednom od poslednjih "saveznika Rusije", jer joj nije uvela sankcije, on je rekao da su vidljivi znaci da se Srbija svrstava uz EU na međunarodnom putu.

"Srbija se svrstala sa Evropskom unijom prilikom brojnih važnih situacija kao što je glasanje u skupštini UN kada je podržala međunarodnu zajednicu i teritorijalni integritet Ukrajine i osudila rusku agresiju na Ukrajinu. Imamo očekivanje da će to da ode i dalje od toga i da će Srbija da uskladi svoju spoljnu politiku sa EU", rekao je Žiofre novinarima posle dodele priznanja autorima najboljih novih rešenja za ubrzanje zelene tranzicije u Beogradu.

Milić: Gomilanje pritisaka na Beograd moglo bi da ima suprotan efekat

Pitanje rata u Ukrajini i odnosa sa Rusijom trenutni je prioritet za Zapad, ali pritisci na Srbiju kada je u pitanju uvođenje sankcija Moskvi nisu toliko jaki koliko bi mogli da budu, smatra sagovornik Euronews Srbije, programski direktor Novog trećeg puta Dimitrije Milić.

"To bi, uz pritisak da se reši kosovsko pitanje, bio preveliki pritisak na Beograd koji bi mogao da izazove suprotnu reakciju. Ako se pritiska na oba polja istovremeno, biće nagomilavanja negativnih osećanja u građanstvu, i pitanje je reakcije Beograda koji je vrlo važan", kaže Milić i dodaje:

"Srbija je vrlo važna što se tiče regionalne stabilnosti, pa ako je ona antizapadno raspoložena to je problem za ceo Balkan - zato nemamo veći pritisak ali imamo otvorene zamerke", ukazuje sagovornik Euronews Srbije.

Milić smatra da "SAD i evropske države vide Rusiju kao važnog aktera u Srbiji u dve sfere - to su energetika i Kosovo".

"Zapadne države žele rešavanjem kosovskog pitanja i pomoći Srbiji u energetskog diverzifikaciji na neki način da smanji uticaj Rusije na Srbiju, tako da u Srbiji odlučivanje za Zapad bude logično, pa otud i želja da bez Rusije dođe do otopljavanja odnosa između Beograda i Prištine", istakao je Milić.

Instagram/buducnostsrbijeav

Pored zamerki zbog toga što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, Borelj je istakao i da je pozvao predsednika Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija na sastanak u Brisel, koji bi trebalo da se održi 27. februara.

Predsednik Srbije je, nakon razgovora sa Boreljom, rekao da "nema nameru da ide u Brisel turistički, već da ga zanima Zajednica srpskih opština". 

Upravo uspostavljanje ZSO označeno je kao jedna od glavnih tačaka sporenja kada su u pitanju Beograd i Priština, a Milić naglašava da je to preuzeto kao obaveza 2013. godine.

"Tada je još Barak Obama bio predsednik SAD. Ovo je već treći američki predsednik koji ima želju da se to pitanje reši jer bi dovelo do stabilizacije regionalnih odnosa. Trenutno je lopta u dvorištu Prištine, a ne Beograda - prvenstveno kod ZSO, na kojima Amerika insistira da se sprovedu", kaže Milić. 

Poruke koje su upućene Beogradu, ali i Prištini zapravo su samo šira sila onoga što se dešava među zapadnim saveznicima kada je reč o odnosu prema Rusiji. Na tom polju pravi se i jasna linija podele, na Rusiju sa jedne, i zapadne saveznike sa druge strane, zbog čega se od Srbije i očekuje da se konačno opredeli.  

Evropski predlog o zajedničkoj kupovini oružja za pomoć Ukrajini

Zapadni saveznici bili su jasni - Ukrajina se mora podržavati sve dok je potrebno, ali su zabrinuti jer joj je pomoć brzo potrebna, izveštava reporterka Euronews Srbije iz Minhena. U okviru Evropske unije, kao jedno od mogućih rešenja za brže naoružavanje Ukrajine, pokrenut je i predlog zajedničke kupovine oružja kao što je to bio slučaj sa vakcinama za vreme koronavirusa.

Ukrajinski predstavnici su rekli da od zapadnih saveznika uskoro očekuju borbene avione, a poljski premijer je rekao da je ta zemlja spremna za slanje svojih "MIG" letelica, ali da iz Varšave ipak očekuju da SAD bude predvodnica kada je u pitanju slanje aviona, slično kao Nemačka za tenkove.

Jedini koji je spomenuo reč "dijalog" bio je francuski predsednik Emanuel Makron. Međutim, Makron je to učinio samo kako bi naglasio da sada nije vreme za dijalog, ali "kada bude, to mora biti pod ukrajinskim uslovima". Pored toga, Makron je dodao i da ne veruje da bilo ko može da pobedi, jer će se, pre ili kasnije, sve završiti za pregovaračkim stolom, ali je istakao i da ne veruje u promenu vlasti u Rusiji.

Nemački kancelar Olaf Šolc istakao je da će rat dugo trajati i da saveznici moraju da se spreme za dugotrajnu pomoć, ali da ipak mora postojati balans između slanja oružja i učešća NATO u ratu, izveštava reporterka Euronews Srbije.

Tanjug/AP/Michael Probst

Ona je dodala, međutim, da je utisak sa konferencije bio kako nemački zvaničnici ovoga puta (za razliku od ranijih kritika) ne žele da budu viđeni kao neko ko usporava pomoć Kijevu, već je predvodi.

U prilog ovoj tvrdnji ide i izjava Šolca, koji je rekao da će se Nemačka "trajno obavezati" na trošenje dva odsto svog BDP za odbranu, što je u skladu sa preporukama i standardima koje zagovara NATO.

Novi nemački ministar odbrane Boris Pistorijus otišao je i korak dalje od svog stranačkog kolege Šolca, pa je tako rekao da "neće biti dovoljno da se ispune zadaci koji su pred Nemačkom ukoliko se bude izdvajalo samo dva odsto".

Upravo spremnost Zapada da dalje podržava Ukrajinu je najveći razlog za to što trenutno ne deluje da će se rat u Ukrajini rešiti mirno i kroz pregovore, smatra Milić.

On ukazuje da je u proteklih godinu dana učinjen ogroman zaokret kada je u pitanju, pre svega, spremnost zapadnih saveznika da naoružaju Kijev.

"Nešto malo pre početka sukoba imali smo relativno rezervisane reakcije Zapada što se tiče naoružavanja Ukrajine - bilo je pretpostavki da ukrajinska odbrana neće dugo izdržati i da bi bilo besmisleno naoružavati je. To se nije desilo, pa se tako i podrška intenzivirala kroz vreme", istakao je Milić.

Podrška Zapada Ukrajini je još više "zacementirana" iznenadnom posetom predsednika SAD Džozefa Bajdena Kijevu, gde se sastao sa Zelenskim i obećao dodatnu vojnu pomoć, kao i uvođenje još sankcija Rusiji.  

"Dogovor možda tek posle leta i novog preseka stanja"

Govoreći o dometima diplomatije u aktuelnoj situaciji, Milić je za Euronews Srbija istakao da je ona ograničena na davanje okvira u kojim sferama "može da se ratuje", odnosno na ono što Rusija smatra "crvenim linijama" kada je u pitanju vojna pomoć NATO zemalja Ukrajini.

Ranije su kao te crvene linije zacrtani napadi na Krim ili rusku teritoriju, ali i nakon što je Ukrajina izvršila napade na ta područja, nismo imali neku ozbiljniju reakciju Moskve, istakao je.

"To je dalo signal Zapadu da može slati i naprednije oružje, s obzirom na to da Moskva nije nešto naročito eskalirala. Uglavnom se govorilo o taktičkom nuklearnom naoružanju, ali smo imali i pretnju SAD da bi u tom slučaju i Moskva snosila posledice", naglasio je Milić. 

Ukrajinska strana, pre svega, koristi diplomatiju trenutno kako bi pokazala zapadnim saveznicima da se Zapad ubedi da im se isplati slanje pomoći, smatra Milić.

"Oni žele da predstave da je investiranje u ukrajinsku odbranu zapravo ulaganje u evropsku bezbednost, jer ako Ukrajina povrati teritorije, evropske države će biti bezbednije u odnosu na Rusiju", istakao je sagovornik Euronews Srbije.

On, međutim, smatra da se rat neće uskoro završiti.

"Definitivno je glavni zaključak da će rat trajati, i da će možda nakon leta, kada budemo imali novi presek stanja na terenu, moći da se razgovara o mirovnim pregovorima", kaže Milić.

Američki general: Rat će se završiti pregovorima

Među posmatračima, čini se, uglavnom vlada konsenzus u vezi sa tim da će proći još dosta vremena dok ne vidimo razrešenje sukoba.

"Neprijateljstvo između Rusije i Ukrajine moglo bi da održi ovaj sukob još dugo. Moguće je čak i da je u pitanju rat koji će trajati godinama", rekao je za NPR viši politički analitičar Semjuel Čarap iz Rend korporacije.

On je, međutim, dodao da je veoma teško predvideti šta tačno znači to "dugo", jer zavisi od nekoliko faktora.

"Mogućnost i volja Zapada da podržava ukrajinsku ekonomiju i vojsku, suprotstavljeni su mogućnostima, kapacitetu i volji Rusije da održava svoju operaciju", naveo je Čarap. 

Tanjug AP/Olivier Douliery

Bez obzira na to što niko ne može dati preciznu prognozu za kraj rata, pojedini zvaničnici ubeđeni su da će se završiti upravo pregovorima, a među njima je i američki general Mark Mili, koji je o tome govorio i pre konferencije u Minhenu.

"Biće gotovo nemoguće za Rusiju da postigne svoje političke ciljeve vojnim sredstvima. Malo je verovatno da će pobediti Ukrajinu - to se jednostavno neće desiti", rekao je Mili za "FT" nekoliko dana pre konferencije. Međutim, istovremeno je dodao i da je "veoma, veoma teško" da Ukrajina izbaci sve ruske snage sa svoje teritorije.

"Ne kažem da to nemože da se dogodi, ali je neverovatno teško. To bi, suštinski, podrazumevalo kolaps celokupne ruske vojske", istakao je Mili.