Igre 
Napad iz tri smera, opsade, kontraofanzive: Deset ključnih događaja koji su obeležili godinu dana rata u Ukrajini
Komentari24/02/2023
-07:12
Uprkos upozorenjima zapadnih obaveštajaca da Rusija na granici sa Ukrajinom gomila tenkove i satelitskim snimcima koji su to dokazivali, malo ko je verovao da Moskva zaista sprema kopnenu invaziju. Ono što je za mnoge do tada bilo malo verovatno, postala je surova stvarnost 24. februara kada su ruske trupe upale u susednu zemlju. Tačno godinu dana kasnije, primirja nema ni na vidiku, a lista događaja koji su obeležili 365 dana sukoba prilično je dugačka.
Tog 24. februara svet su probudili izveštaji o napredovanju ruskih trupa iz tri pravca. Ruski predsednik Vladimir Putin objavio je početak, kako je on to nazvao, "specijalne vojne operacije protiv Ukrajine", a prvi pokušaji pregovora, održanih već posle nekoliko dana, doživeli su krah.
Oblasti oko Kijeva, Marijupolja, Zaporožja, Hersona, Bahmuta - samo su neka od mesta koja su za ovih godinu dana bila žarište borbi. Milioni Ukrajinaca napustili su svoje domove, Evropska unija je na korak da uvede i deseti paket sankcija protiv Moskve, a posledice sukoba osetile su se mnogo dalje od granica dve zemlje, pa čak i granica Evrope. Koji su ključni događaji koji su obeležili sukob u koji su uprte oči celog sveta?
Napad iz tri smera
U ranim jutarnjim satima ruski predsednik Vladimir Putin naredio je ruskim trupama da uđu u Ukrajinu. Prethodno su, podsetimo, tenzije na ukrajinskoj granici trajale nedeljama, a nekoliko rundi razgovora između NATO i ruskih zvaničnika nije donelo rezultate.
Tog 24. februara Rusija je Ukrajinu napala iz tri smera, a Putin je objasnio da pokreće "specijalnu vojnu operaciju" u cilju "demilitarizacije" i "denacifikacije" Ukrajine. Nekoliko trenutaka kasnije, u Ukrajini su se začule prve eksplozije. U govoru na državnoj televiziji ruski predsednik pozvao je ukrajinsku vojsku da se preda i ode kući, a ostatak sveta da ne reaguje jer će odgovor Rusije biti "trenutni" i "toliko snažan kao što niko nikada do sada nije osetio".
Prvo su, kako su prenosili mediji, gađani aerodromi i vojna postrojenja, a zatim su tenkovi i pešadija ušli u Ukrajinu iz Rusije i sa Krima - poluostrva koje je Rusija anektirala 2014. godine.
Svet je bio zatečen. U jednoj od prvih reakcija sa Zapada, ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok poručila je da smo se "ovog jutra probudili u drugačijem svetu". Dodala je da je Putin "pogazio najosnovnija pravila međunarodnog prava", naglašavajući da Ukrajina "nije uradila ništa kako bi ovo bilo opravdano".
Povezane vesti
Ruske trupe brzo su uspele da stignu do predgrađa Kijeva, ali njihovi pokušaji da zauzmu prestonicu i druge gradove na severoistoku naišli su na jak otpor. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski snimio se ispred svog sedišta kako bi pokazao da ostaje, a građane i svet nastavio je da izveštava redovno.
Prva runda pregovora između zaraćenih strana, podsetimo, održana je već posle nekoliko dana u Belorusiji, ali ni ona, ni nekoliko narednih sastanaka nije urodila plodom. Nekoliko država i svetskih zvaničnika nudili su se da budu posrednici, ali odluke donesene u dijalogu nisu otišle ništa dalje od dogovora oko otvaranja humanitarnih koridora. Na kratko primirje Rusija je pozvala tek nedavno, za Božić, ali su brojni izveštaji ukazali da su granatiranja nastavljena i tada.
Zmijsko ostrvo
Uprkos tome što je Putin zapretio "posledicama koje niko nikad nije osetio" za svakog ko pokuša da se umeša, Ukrajina je bila odlučna da uzvrati. Razmena vatre između ukrajinskih i ruskih boraca prvog dana rata postala je simbol ovog prkosa, piše CNN.
Brojčano nadjačana, mala grupa ukrajinskih trupa stacionirana na Zmijskom ostrvu, maloj, ali strateškoj ispostavi na Crnom moru, udaljenom 300 kilometara od Krima, odbila je da se preda ruskim brodu koji se približavao. Vest koja je tih dana obilazila planetu bila je da je u napadu ruske mornarice poginulo 13 ukrajinskih vojnika, a Zelenski je svakom od njih posthumno dodelio zvanje "Heroja Ukrajine".
Tanjug AP/Maxar Technologies via AP
Na audio snimcima koji su objavljeni čuje se kako vojnici razmenjuju komentare sa ruskim brodom,
"Zmijsko ostrvo, govori kapetan ruskog ratnog broda. Kako bismo izbegli krvoproliće, predlažemo vam da odložite oružje i da se predate. U suprotnom, otvorićemo vatru. Da li nas čujete, Zmijsko? Prijem", čuje se na snimku.
Mnogi mediji, kao i savetnik ministra unutrašnjih poslova Ukrajine Anton Gerašenko tvrdili su da se čuo oštar odgovor ukrajinskih vojnika, uz psovku.
Povezane vesti
Zvanični ruski izveštaj, međutim, bio je drugačiji. Moskva je saopštila da su im 82 ukrajinska vojnika dobrovoljno predala ostrvo. Nekoliko dana kasnije ukrajinska mornarica zaista je saopštila da su ukrajinski graničari živi i da su ih zarobile ruske trupe.
profimedia
Deo zarobljenika razmenjen je kasnije sa Rusijom, a Zmijsko ostrvo bilo je samo nekoliko nedelja u ruskim rukama, pre nego što su ga ponovo zauzele ukrajinske snage u julu prošle godine. Ostrvo je, kako pipe britanski Tajms, sada groblje skupe ruske vojne opreme i neeksplodiranih mina, na kom "nema čak ni zmija".
Optužbe za masakr u Buči
Prvi dani rata doneli su Putinu iznenađenje. Kako su ocenjivali brojni analitičari, ruska prvobitna strategija nije uspela, a njegova očekivanja da će Ukrajinci da se predaju i da će Kijev brzo da padne nije ispunjeno. Nakon što su ruske trupe napustile mesto Buča, severozapadno od Kijeva, ukrajinsku vojsku koja je ušla u grad dočekao je uznemirujući prizor - beživotna tela na trotoarima, masovne grobnice i muškarci sa vezanim rukama i fatalnim ranama.
Povezane vesti
"Ono što se dogodilo u Buči i drugim predgrađima Kijeva može se opisati samo kao genocid", rekao je tada gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko za nemački list Bild. Fotografije na kojima se vidi na desetine tela civila razbacanih po ulici podstakle su pozive da se protiv Rusije pokrene istraga za ratne zločine. Međunarodni eksperti Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju saopštili su da su otkrili "teške povrede" međunarodnog humanitarnog prava od strane ruskih snaga.
AP Photo/Wladyslaw Musiienko; Rodrigo Abd
Rusija je, međutim, odbacila optužbe za masakr i tvrdila da je u pitanju "provokacija". Putin je naveo da ruska vojska nema nikakve veze sa događajima u Buči, ali i da Moskva zna ko je i kako izveo ovu provokaciju.
Taj grad posetila je, inače, i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, a ukrajinski gradovi pominju se i u izveštaju Hjuman rajts voča u kom se ukazuje da kršenje ljudskih prava širom sveta. Kako se navodi, u gradovima kao što su Buča i Izijum, postoje rasprostranjeni dokazi da su okupatorski ruski vojnici mučili, silovali i pogubili civile, i naglašava da je Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava dokumentovao nekoliko stotina civilnih ubistava, za koje se smatra da su samo delić ukupnog broja.
Opsada Marijupolja
Ruske snage otpočele su, inače, 2. marta bombardovanje južne ukrajinske luke Marijupolj, a taj napad trajao je neprekidnih 14 sati što je, kako su tvrdile ukrajinske vlasti, zaustavilo odlazak civila. Tog dana počela je opsada grada koja je trajala nedeljama.
Ukrajinski predsednik nazvao je ovaj grad "srcem ovog rata", a pokušaji ukrajinskih trupa da se probiju kroz opsadu grada nisu završavali sa uspehom.
Grad je postao zapravo jedna od ključnih meta ruskih snaga jer njegovo zauzimanje, kako je pisao BBC, stvara kopneni koridor između oblasti pod kontrolom proruskih separatista na istoku Ukrajine i krimskog poluostrva na jugu.
Pre početka rata to je bio grad sa oko pola miliona stanovnika, inače živahna luka i industrijski centar. Međutim, upravo neke od najupečatljivijih slika ovog sukoba stigle su iz Marijupolja gde su uništena pozorišta, ali i bolnice. Jedna od njih jeste i fotografija trudnice koju na nosilima nose nakon što je u Marijupolju raketom pogođeno porodilište.
Taj napad dogodio se uprkos tome što je Rusija pristala na dvanaestočasovnu pauzu u razmeni vatre kako bi se izbeglicama omogućila evakuacija. Trudnica i beba su preminuli.
AP Photo/Evgeniy Maloletka
Inače, ukrajinske snage koje su branile grad sastojale se od bataljona Azov, čiji su pripadnici naznačeni kao ekstremno desničarski, a Rusija ih zove "esktremnim nacionalistima", dela Ukrajinske nacionalne garde i 36. brigade ukrajinskih marinaca. I upravo je njihova odbrana u čelečani Azovstal bila u fokusu odbrane grada.
Poslednja grupa pripadnika ukrajinskih snaga u Azovstalu predala se ruskim trupama 20. maja, a Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da ruske snage potpuno kontrolišu tu bivšu čeličanu u Marijupolju. Neki od boraca Azovstala su oslobođeni, neki su i dalje u zarobljeništvu, a jedan od komandanata 1. bataljona Oleh Mudrak preminuo je uoči godišnjice rata.
Vest o Mudrakovoj smrti objavio je na Tviteru Anton Geraščenko, savetnik ukrajinskog ministra unutrašnjih poslova. Uz izraze saučešća, priložio je i fotografiju na kojoj se vidi Mudrak pre i posle ruskog zatočeništva.
Strah od nuklearne katastrofe
Nad Evropom se, inače, ovih godinu dana nadvijao i sve veći strah od upotrebe nuklearnog oružja. I ne samo da upotreba ovog naoružanja nikada nije u potpunosti isključena, neke od najvećih borbi tokom rata vodile su se u blizini nuklearnih elektrana, pa su stručnjaci u više navrata upozoravali na moguću katastrofu.
Ruska vojska je već na početku invazije zauzela nuklearnu elektranu Černobilj, u kojoj se 1986. godine dogodila najgora nuklearna nesreća u istoriji čovečanstva. Dan posle ruskog zauzimanja kompleksa, ukrajinska strana iznela je tvrdnju da je povećan nivo radijacije, što su iz Rusije odmah demantovali.
Tanjug/AP
Glavna opasnost, međutim, premeštena je ubrzo na jugoistok Ukrajine, u Zaporošku oblast i nuklearnu elektranu Zaporožje. Obe strane optuživale su jedna drugu za provokacije i granatiranje, a da je situacija ozbiljna upozoravala je i Međunarodna agencija za atomsku energiju UN (IAEA) koja je situaciju u Zaporožju nazvala "bez presedana".
Direktor IAEA Rafael Grosi istakao je u više navrata da je neophodno pronaći brzo rešenje za demilizarizaciju nuklearne elektrane Zaporožje. Stručnjaci su uglavnom saglasni sa ocenama da u slučaju nesreće to ne bi baš bila katastrofe sa razmerama Černobilja, a Ukrajinski hidrometeorološki centar napravio je detaljnu analizu, simulirajući katastrofu i predviđajući kuda bi zračenje sve moglo otići.
Prema istraživanju ovog centra, u slučaju velike nuklearne katastrofe, radijacija bi pre svega zahvatila jug Ukrajine (uključujući Krim), a zatim Tursku, Grčku, Bugarsku, Moldaviju i Rumuniju.
Ukrajinska kontraofanziva
Početkom septembra ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nagovestio je da su ukrajinski vojnici pokrenuli kontraofanzivu u različitim pravcima. Udari su krenuli u severoistočnom regionu Harkova, brzo primoravajući Rusiju da se povuče iz nekih oblasti koje je držala mesecima.
Moskva je, kako piše CNN, pokušala da predstavi ovo brzo povlačenje kao "pregrupisavanje", ali da stvari na frontu po Rusiju ne stoje baš najbolje ukazivale su i brojne kritike na račun ruskog vojnog rukovodstva.
Kako su ocenili analitičari, niz neuspeha na bojnom polju naterao je Putina da 21. septembra objavi prvu mobilizaciju u Rusiji još od Drugog svetskog rata. Kontroverzni nacrt uredbe izazvao je proteste, ali i egzodus muškaraca iz zemlje. Mobilisano je ukupno 300.000 Rusa.
AP Photo/Olexandr Chornyi, File
Napredovanje ukrajinskih snaga se nije zaustavilo, pa su tako mediji izveštavali da se na frontu sprema "bitka svih bitaka" - za grad Herson. Do bitke kakva se očekivala nije došlo, ali su se Rusi povukli, što je dosad možda i najveći uspeh ukrajinskih boraca na frontu.
Sve ovo ispratile su kasnije i promene na čelu ruskog vojnog rukovodstva. Vladimir Putin smenio je glavnokomandujućeg ruskim snagama u Ukrajini. General Vlerij Gerasimov došao je na mesto Sergeja Surovikina koji je postavljen na to mesto u oktobru, posle nekoliko nedelja uspešnih vojnih akcija ukrajinskih snaga.
Putinova objava o pripajanju četiri oblasti
U septembru Moskva je organizovala ilegalne referendume u Donjecku, Lugansku, Zaporožju i Hersonu o pripajanju Rusiji, a Vladimir Putin proglasio ih je formalno ruskim teritorijama.
Glasanje, koje Zapad ne priznaje, trjalo je pet dana u ova četiri regiona - na oko 15 odsto ukrajinske teritorije. Objavljeni rezultati pokazali su da je između 87 i 99,2 odsto građana glasalo za pripajanje Rusiji, objavili su proruski zvaničnici.
"Rezultati su jasni. Dobrodošli kući, u Rusiju!", napisao je bivši ruski predsednik i potpredsednik Saveta za bezbednost Dmitrij Medvedev.
Nijedna od ove četiri ukrajinske oblasti, inače, nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.
Eksplozija na Krimskom mostu
U još jednom velikom udaru za Moskvu, jedini most koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim teško je oštećen u eksploziji. Kamion natovaren eksplozivom raznet je na mostu u napadu za koji je Putin okrivio Ukrajinu.
Putin je 9. oktobra izjavio da je eksplozija na ključnom mostu koji povezuje Krim sa Rusijom bio teroristički akt, koji su isplanirale ukrajinske specijalne službe. U eksploziji na mostu su poginule su tri osobe. Kako je naveo FSB u saopštenju, služba je privela petoricu državljana Rusije i tri državljana Ukrajine i Jermenije u okviru istrage.
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Pogledaj galeriju
Nakon eksplozije na mostu, Rusija je krenula u granatiranje Kijeva i to centralnih delova grada, u kojem je poginulo osam osoba, a granatirano je više gradova širom Ukrajine.
Popravke mosta trebalo bi da budu završene do jula 2023. godine, navodi se u dokumentu objavljenom na sajtu ruske vlade, prenele su RIA novosti.
Udar na Makejevku
A udar koji je već prvog dana januara izazvao najviše pažnje bio je napad na jedan objekat u ukrajinskom gradu Makejevka. Poginulo je najmanje 89 ruskih vojnika, a Kijev je preuzeo odgovornost. Projektil je gađao objekat koji je ranije služio kao škola, a u kom se nalazio veliki broj ruskih snaga. Iako su Ukrajinci čak tvrdili da je u napadu poginulo 400 ruskih vojnika, ti navodi nisu potvrđeni.
Vojnici koji su poslati u Makejevku bili su među onih 300.000 koji su mobilisani od septembra, kada je Moskva objavila "delimičnu mobilizaciju".
Planet Labs PBS
U napadu su korišćene rakete američkog sistema HIMARS, a neprijatno novogodišnje iznenađenje, izazvalo je veliku raspravu u ruskom javnom mnenju koje je otvorilo važno pitanje - ko je kriv?
"Već je očigledno da je glavni razlog onoga što se dogodilo bilo uključivanje i masovna upotreba, suprotno zabrani, mobilnih telefona u zoni dohvata neprijateljskog naoružanja", saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane i dodalo da komisija istražuje okolnosti napada.
Sa druge strane, vodeći ruski vojni bloger Semjon Pegov kritikovao je objašnjenje ministarstva navodeći da iako upotreba mobilnih telefona u blizini linije fronta "očigledno" nije dobra stvar, priča "nije previše ubedljiva". "Ovo nije lično mišljenje, ono je objektivno", rekao je on, prenosi CNN.
Zelenski u Vašingtonu, Bajden iznenada u Kijevu
A prvo putovanje ukrajinskog predsednika od početka invazije dogodilo se 21. decembra i to u Vašington. Zelenski se u Beloj kući sastao sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, a potom je i održao govor pred Kongresom.
Nedugo pre putovanja, Bajdenova adiministracija je objavila da šalje dodatnih skoro dve milijarde dolara pomoći Ukrajini, uključujući i nove Patriot odbrambene sisteme.
Tanjug AP/Ukrainian Presidential Press Office via AP
A uoči godišnjice rata, američki predsednik stigao u ponedeljak u iznenadnu posetu Kijevu, iako je bila najavljena njegova dvodnevna poseti Poljskoj radi obeležavanja prve godišnjice ruske invazije na susednu Ukrajinu.
On je obećao dodatnu vojnu pomoć Ukrajini vrednu pola milijarde dolara i najavio novi paket sankcija pojedincima i kompanijama iz Rusije. Istakao je da je u Ukrajinu došao kako bi još jednom potvrdio nepokolebljivu posvećenost demokratiji, suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine.
Preporuka za vas
Komentari (0)