Tolkač za Euronews Srbija: Agresija Rusije nije ostavila mesta za balansiranje, Srbija povukla prvi korak, čekamo nove

"Lično nisam očekivao da će ovaj rat uopšte početi, a danas na žalost samo postaje još intenzivniji. Posle mobilizacije u Rusiji, a mobilisani su i kriminalci iz ruskih zatvora, danas je situacija na našoj teritoriji veoma teška. Pokušavamo da je odbranimo, shvatamo da može biti još teže" - ovim rečima ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač počinje razgovor za Euronews Srbija na dan kada se obeležava puna godina brutalnih sukoba otpočelih invazijom Rusije na Ukrajinu 24. febrara 2022. godine.  

Kakva je situacija na frontu, kakva su očekivanja Ukrajine od zapadnih partnera, a kakva od Srbije? U kakvoj su situaciji ukrajinske izbeglice i da li Kijev očekuje skori početak pregovora o članstvu u EU? O svemu tome za Euronews Srbija govorio je ambasador Ukrajine u Beogradu. 

Mnogi kažu da je ruska ofanziva o kojoj se mnogo govorilo, već počela. Da li to potvrđuju i informacije sa fronta?

- Danas je veoma teško na nekoliko tačaka, pre svega na istoku Ukrajine, u Donbasu, pokušavamo da zaustavimo rusku invaziju. Na žalost plaćamo veoma visoku cenu, pre svega mislim na živote naših branilaca, naših žena i naše dece. Na žalost, plaćamo tu cenu svakog dana. Ali imamo snažnu volju da nastavimo sa borbom i pobedimo.

Da li Ukrajina očekuje da moderno oružje sa Zapada ubrzo stigne?

- Upravo tako. Nadamo se da će nam to oružje pomoći. Kao što znate, očekujemo i nove rezultate iz Ramštajna, čekamo novo oružje, pre svega avione kako bismo branili vazdušni prostor.

Očekujete li da stignu na vreme, tu je i pitanje obuke...?

- Da, vreme je za nas bolna i osetljiva kategorija. Treba nam vreme za obuku, za pripremu za upotrebu ovog novog oružja. Kao što znate ranije smo koristili staru sovjetsku tehniku, ali danas moramo brzo da učimo i da se obučavamo. Naši branioci to upravo sada i rade. Nadamo se da će sve to biti urađeno na vreme.

Neki zapadni partneri se brinu da bi Ukrajina mogla da upotrebi to novo oružje za napade unutar Rusije. Da li bi to moglo da se desi?

- Vidite, mi nismo agresori. Ukrajina je zemlja koja želi da se brani. Pre svega moramo da branimo svoju teritoriju i uvek kažemo da ćemo se samo braniti u svojoj zemlji. Mislim na celu našu terioriju koja je priznata 1991. godine, a to uključuje i Krim, Donjeck i Lugansk i ostale regione. Dakle, naše društvo ima čvrstu nameru da to učini i posle toga možemo da pregovaramo o miru.

Dakle, za sada ništa od pregovora..? Nisu ni na vidiku?

-  Ne možemo da započnemo pregovore, jer sve što predlaže Ruska federacija jeste da da se pregovori vode u odnosu na trenutnu situaciju. Pre svega, ne možemo da damo našu teritoriju Rusiji, da je poklonimo. To nije samo namera našeg predsednika, 83% naših građana ne vidi drugu mogućnost. Naš predsednik je predstavio mirovni plan u 10 tačaka, jedna od njih je da Rusija mora da oslobodi našu teritoriju.

Da, a Rusija na to nije pristala, dakle na žalost pregovori nisu blizu. Da se vratimo za trenutak na oružje. Naravno da je Ukrajini potrebno moderno oružje, ali da li se bojite eskalacije , to je ono na šta Rusija ukazuje - da bi ako stignu avioni ili moderni tenkovi, to vodilo daljoj eskalaciji rata?

- Ne mislim da bi došlo do neke nove eskalacije. Teško je reći kakva bi bila ta nova eskalacija u odnosu na ovo danas. Rusi su na našu teritoriju poslali mnogo vojnika, mnogo Rusa je poginulo, ubili su ih naši branioci. Mislim da nam to oružje može samo pomoći da oslobodimo našu teritoriju i smanjimo broj žrtava, ukrajinskih građana.

Ukrajina se pokazala jačom nego što se očekivalo kada je reč o odbrani, ali Ukrajina kaže i da u ovoj borbi brani evropske vrednosti. Ali da li je Evropa spora u svojim intervencijama, na kraju, evropske vrednosti ipak brane samo Ukrajinci?

- Vidite, ovaj rat je počeo kada se Ukrajina odlučila za kurs ka evrointegracijama. I to nije ništa novo. Sa tim smo počeli krajem devedesetih i snažno koračamo tim putem. Mi ćemo uraditi sve što možemo da ubrzamo svoje kretanje ka članstvu u EU. To je ideja, cilj koji je ujedinio ukrajinsko društvo. Čim pređemo taj put, biće bolje za sve nas. Za nas i za EU, jer danas smo videli jedinstvenu situaciju da se u ovom slučaju EU ujedinila u stavovima. Sve zemlje EU , većina zapravo, pokušavaju da nam pomognu da pređemo taj put i uđemo u evropsku porodicu. U ovom slučaju na neki način se razumemo sa Srbijom, jer je to naš zajednički cilj u budućnosti.

Da li verujete da bi pregovori o članstvu mogli da počnu ove godine, kako traži predsednik Zelenski?

- Mislim da je predsednik rekao pravu stvar i da će pregovori početi.
 
Hajde da sada pričamo o Srbiji i Ukrajini. Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali nije priznala Krim ni anektirane regione od kada je rat počeo. Kako u ovih godinu dana  Ukrajina posmatra stav Srbije, njenu neutralnost?

- Vidite, od početka rata, ne samo Ukrajina već i sve zemlje EU idu jednom uskom stazom. Teško je na njoj balansirati. Jer ova agresija Rusije protiv Ukrajine nije ostavila mesta za balansiranje. U ovom slučaju mi gledamo u budućnost i razmišljamo o daljoj saradnji, posebno sa Srbijom. Srbija je učinila nekoliko važnih koraka, prvo, u međunarodnim organizacijama, u UN. Dobro je poznato je da se Srbija priključila glavnim rezolucijama UN koje potvrđuju teritorijalni integritet Ukrajine i protestuju protiv rata. To je prvi korak. Mogu da kažem da čekamo u budućnosti nove korake Srbije.

Mislite na sankcije?

- Da, ali to nije samo naša stvar. To je pre svega stvar Srbije, koja mora da odluči na kojoj će strani biti.

Dakle, kažete mora se birati strana. Ali ima li Kijev razumevanja za razloge, kao što su zavisnost od ruskih energenata i možda još važnije, ruski veto u SB UN kada je reč o Kosovu?
 
- Mogu vam reći da razumemo te razloge. Svi imamo svoje razloge, ali mislim da su pre svega evropske zemlje pokazale kako se može izbeći zavisnost od ruskih energenata, znate da su Nemačka i jedan broj drugih zemalja odbile da uvoze ruski gas ...

Možda Mađarska nije u tom klubu...

- Nije, ali govorim o većini EU. Drugo, mislim da Srbiji možda treba vremena da se odluči, a mi se nadamo pravoj odluci.

Smatra li Ukrajina Srbiju prijateljskom zemljom?

- Upravo tako.

Pređimo sada na ukrajinske izbeglice u Srbiji, koliko ih je, kakav im je status, ostaju li ovde?

- Danas bih hteo da pomenem da ovde u Srbiji naše izbeglice dobijaju svu potrebnu pažnju i podršku. Ima oko 5000 Ukrajinaca u Srbiji, 83-oje je u Vranju u centru za izbeglice, a ukrajinski  građani imaju status privremene zaštite. Taj status važi do 15. marta i čekamo odluku da se to nastavi. Uslovi koje pruža srpska vlada su na visokom nivou i zahvalni smo na humanitarnoj podršci, koju Srbija pruža Ukrajini, na primer 3 miliona dolara dodeljenih tokom donatorske konferencije  na kojoj je učestvovala premijerka Ana Brnabić. Na primer, i donacija kola hitne pomoći kojoj je posredovala supruga vašeg predsednika. Ta kola su u Hrakovu. Ima i mnogo drugih stvari.

Na kraju mislite li da će ove godine uslovi posle zime biti takvi da će ukrajinske izbeglice moći da se vrate ili očekujete novi talas izbeglica?

- Ima razlika. Kada pričamo o ljudima, podsetiću vas da je Rusija tokom btike za Marijupolj tamo blokirala naše građane. Naša vlada uvek traži od naših građana da idu iz mesta gde se vode borbe i spasu svoj život, odu u druge regione. Kao što znate gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko je tražio od naših građana koji su živeli u Kijevu da odlože svoj povratak, jer ima mnogo problema pre svega zbog raketnih napada, bombardovanja iranskim dronovima. Ako se uslovi u Ukrajini poprave bilo bi nam drago da se ljudi vrate, ali danas nije tako.