U Kijevu uvereni u pobedu, zvaničnici u Moskvi tihi: Godišnjica početka rata obeležena na ključnim tačkama u Evropi

Glavna tema svetskih medija danas jeste godišnjica početka ruske invazije na Ukrajinu. Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je učestvovao na ceremoniji u Kijevu, a u evropskim i svetskim prestonicama održani su skupovi podrške Ukrajini. Evropska unija je večeras, simbolično, usvojila novi paket sankcija Rusiji. Kako je godišnjica početka sukoba koji je promenio svet obeležana u Kijevu, Moskvi, ali i Briselu i Nemačkoj?

Situacija u Kijevu drugačija nego pre godinu dana

Reporterka Euronews Bugarske iz Kijeva izveštava da su stanovnici tog grada mirni, i da veruju u pobedu svoje zemlje. "Ljudi se ne plaše i mirni su, očekuju pobedu i svako od njih čini sve kako bi pomogao svojoj zemlji - neki idu u dobrovoljce, neki rade, neki doprinose novcem za oružane snage", rekla je reporterka Euronews Bugarske.

Ona dodaje da je situacija u Kijevu sada značajno različita u odnosu na pre godinu dana, i da su sada ljudi u ukrajinskoj prestonici optimistični i sigurni u pobedu. Ističe da grad sada funkcioniše normalno, odnosno da nema prekida struje i da građani imaju pristup grejanju i vodi.

"Ima novih bezbednosnih mera u poslednjih par dana jer se očekivalo grantiranje. Deca ostaju kod kuće, neke firme zaposlenima dale su priliku danas da ostanu kod kuće, ali je za sada sve mirno", navela je.

Kako kaže, za neka od mesta u Kijevu koja su bila pogođena raketama sada se to ne bi moglo ni reći, jer je rekonstrukcija obavljena. Međutim, nekoliko kilometara od Kijeva, oštećenja su i dalje vidljiva.

"Na frontu je ponovo bilo granatiranja u Hersonskoj oblasti, to je svakodnevno. Granatiran je vrtić u toj oblasti, što je izazvalo požar, a ima i dejstava u Dobrasu. Prema ekspertima, ovo je nova ofanziva Rusije koje će biti usmerena na istok Ukrajine, a ne na celu zemlju kao ranije. Istovremeno, očekuje se i nova kontraofanziva ukrajinske vojske, što će zavisiti od pomoći koju dobija, a ohrabruje to što je prvi kontingent poljskih "leopard" tenkova stigao u Ukrajinu", zaključuje reporterka Euronews Bugarske iz Kijeva.

Pored Kijeva, mirno je i na granici između Ukrajine i Rumunije, izveštava sa lica mesta reporter Euronews Rumunije. On navodi da danas na graničnom prelazu nije bilo većih dešavanja, ali da to može biti i "lažna realnost" ukoliko nekoga navede da pomisli da je mirno i u Ukrajini.

"Dobrovoljci na granici sa kojima sam razgovarao danas su mi rekli da se prisećaju vrlo jasno zvuka sirena, ne tako daleko u Ukrajini, i da se sećaju mora izbeglica", rekao je reporter Euronews Rumunije sa ukrajinsko-rumunske granice.

U Moskvi bez izjava visokih zvaničnika

U Moskvi danas nije bilo gotovo nikakvih poruka, rekao je za Euronews Srbija predavač na Univerzitetu "Viša škola ekonomije", Artjom Serebrenikov.

"Predsednik Rusije nije rekao ništa. Medvedev jeste, kao i obično, na Telegramu. Suštinski je rekao da 'ne možemo izgubiti ovaj rat, inače ćemo biti uništeni', i to je možda bio najviši zvaničnik ili poluzvaničnik koji je dao izjavu za godišnjicu. Sve zvanično je bilo juče, 23. februara", naveo je Serebrenikov. 

Što se tiče unutrašnjeg stanja u Rusiji, Serebrenikov je istakao da glavna kritika usmerena ka predsedniku Putinu jeste to što nije doprineo onome što je obećao ranije.

"Ljudi koji su bili apolitični ili oprezni na početku konflikta postaju sve više orijentisani ka Vladi. To važi i za prozapadni deo društva - opšti duh je da ne možemo da dopustimo poraz, i da postoje problemi ali da vladi treba naša podrška, ili ćemo svi otići k vragu", istakao je Serebrenikov.

On je, još jednom, kritikovao Zapad jer nije razumeo kako funkcioniše kritika u Rusiji. "Greška je i normalizacija rusofobije, jer ideja kolektivne odgovornosti neće pomoći da se ukine podrška Vladi", dodao je sagovornik Euronews Srbije iz Moskve.

Brisel u znaku podrške Ukrajini

Reporterka Euronews Srbije iz Brisela navela je da je i danas, kao i prethodnih dana, u tom gradu sve u znaku Ukrajine - na svim ključnim institucijama Evropske unije se, uz zastave tog bloka, nalaze i ukrajinske, a godinu dana od početka rata obeleženo je i brojnim izložbama, panelima i razgovorima.

"I grad Brisel i cela EU na razne načine pokazuju da nedvosmisleno stoje uz Ukrajinu u ovom ratu", kaže reporterka Euronews Srbije.

Glavna tema ovih dana, kada je u pitanju EU, jeste deseti paket sankcija koji su najviši evropki lideri nazivali "najjačim do sada", i koji je donet večeras. 

Paket uključuje mere kao što su stroža ograničenja izvoza u pogledu dvostruke upotrebe i tehnologije. Tu su i ciljane mere protiv pojedinaca i entiteta koji podržavaju rat, šire propagandu ili isporučuju dronove koje je Rusija koristila u ratu, ali i mere protiv ruske kampanje dezinformacija, objavljeno je na Tvoter provilu Švedskog predsedavanja EU. 

"Posebno se obraća pažnja na izvoz komponenti koje Rusija koristi za proizvodnju oružja, i posebno se razgovara o sankcionisanju onih koji pomažu Rusiji u zaobilaženju sankcija, kao i o tome kako ukazati trećim zemljama to ne čine", izveštava reporterka Euronews Srbije iz Brisela.

Skupovi podrške Kijevu u Nemačkoj

Jedna od zemalja članica EU koja je bila pod velikim pritiskom da pošalje oružje Ukrajini, jeste ujedno i jedan od de fakto lidera ovog bloka - Nemačka. Nedavno je Vlada u Berlinu prelomila i, nakon što su ukrajinski zvaničnici nekoliko puta tražili, odlučila da pošalje "leopard 2" tenkove Kijevu.

Dopisnik RTS-a iz Nemačke Nenad Radičević rekao je za Euronews Srbija da je danas u toj zemlji bilo oko 80 skupova u znak podrške Kijevu, ali da je glavni bio događaj ispred Brandenburške kapije.

"Nemačka je u poslednjim mesecima bila pod ogromnim pritiskom da potisne dugo negovanu kulturu pacifizma i ozbiljnije krene u naoružavanje Ukrajine. Sada, pošto je pristala da nemački tenkovi budu isporučeni Ukrajini, i dala dozvolu drugm zemljama da to rade, sem Nemačke i Poljske su ostale zemlje vrlo spore u realizaciji toga, iako ukrajinski vojnici već završavaju obuku u Nemačkoj", kaže Radičević.

Kada je u pitanju nemačka javnost, dodaje on, tu su stavovi bili podeljeni kada je upitanju slanje oružje, ali je situacija jasna kada se postavi pitanje kako nemački građani žele da se rat u Ukrajini završi.

"Do same odluke o slanju oružja, bilo je oko 42-45 odsto stanovništva i za isporuku, i protiv nje. Ipak, kada se javnost pita da li je za to da rat bude brzo završen diplomatskim putem ili za to da Ukrajina po svaku cenu pobedi Rusiju, 80 odsto građana je za brzi kraj rata", dodao je Radičević.