Igre 
Život radnika u vreme inflacije: "Svakog prvog uzmem papir, olovku i kalkulator - plate se računi, pa šta ostane"
Komentari02/05/2022
-17:06
Politička platforma "Solidarnost" saopštila je da, prema statističkim podacima, radnici u Srbiji rade najviše u Evropi, dok su istovremeno među najmanje plaćenim. Minimalac od 35.000 dinara nije dovoljan ni za pokrivanje osnovne potrošačke korpe, a pitanje je koliko je lako i onima sa prosečnom zaradom.
Radnice u tekstilnoj industriji u jednoj porodičnoj firmi u Rumenki provele su nas kroz svoj uobičajeni radni dan. Dragana Đorđević ustaje pre šest ujutro. Sledi priprema za posao, dece za školu, briga o kućnim ljubimcima. Kada je sve na svom mestu, oko pola sedam, vreme je za polazak.
"Svako jutro je manje više isto - ustajanje, kafa.. Ovako izgleda naš put do posla. Kupimo jednu koleginicu, idemo po drugu. Službeni je auto. Od sedam do tri je naše radno vreme, dovoljno je da dođemo oko 6.45", priča Đorđević.
U porodičnom preduzeću za proizvodnju modne konfekcije ima 19 zaposlenih. Šiju odevne predmete koji se kasnije nađu u izlozima butika. Svaka ima svoje zaduženje, a Draganino je da pegla. Ističe da ima mnogo posla.
Euronews Srbija
Na sadašnjem radnom mestu je već šest godina. To je na početku, kaže, bilo privremeno rešenje, ali je ostala, jer je zadovoljna uslovima. Prethodno je promenila više radnih mesta i poslodavaca.
"U osiguranju sam radila tri i po godine, pa na pumpi dve godine. To je bila prva, druga smena, subota, nedelja, praznici, kako god, šta god mi zapadne.. Tu mi nisu produžili ugovor", kaže Dragana Đorđević.
Teško raspoređivanje prihoda i rashoda
Lično nije imala problema zbog planiranja porodice ili odsustvovanja zbog dece. Njen poslodavac, koji i sam ceo radni dan provodi u radionici, priča da se, kao manje preduzeće, nađu u problemu kada više zaposlenih istovremeno ode na trudničko ili porodiljsko odsustvo. U tekstilnoj industriji je, kaže, uz sve dažbine i obaveze, teško opstajati.
Povezane vesti
"Nije lako ni nama ni njima, normalna stvar. Nikad im ne kasni plata, uvek im je isplaćeno sve. Nikad prema državi ne kasnimo ništa, ali mi najbolje znamo kako je, kad ostanemo popodne žena i ja, jer ovo je naša porodična firma već 25 godina. Zbog samog opstanka firme moramo da radimo nekad i kad je praznik. Kad država odredi praznik, javni sektor ne radi, proizvodnja mora da radi da bi javni sektor imao dovoljno sredstava da pokrije svoje rashode", kaže Nenad Jović, vlasnik firme "Victory style".
Raspoređivanje prihoda i rashoda nije lak posao za radnike koji primaju minimalnu zaradu Dragana Đorđević kaže da za letovanje sa porodicom mora da se priprema godinu dana.
Euronews Srbija
"A ako ne uplatimo unapred, onda se štedi ili se ode u agenciju, pa na rate, kao i većina što radi sada. Što se tiče svih drugih obaveza, što mora, mora, što ne, sačekaćemo", objašnjava sagovornica Euronews Srbija.
Kada se radni dan završi, počinje kaže, druga smena, odnosno obaveze kod kuće i oko dece, jer njen suprug radi dva posla.
"Prvog u mesecu jedan papir, olovka, pa kalkulator... Jedan je novčanik i moj i suprugov, tako da plate se računi, pa šta ostane. Dešava da se i da odemo, zaboravimo na neke stvari, opustimo se, ali onda kad se vratimo...ajmo dalje. Teško jeste, ali ne damo baš da nas pobedi do te mere", poručuje Đorđević.
Sindikat: Sve krize se prelamaju na leđima radnika
Potpredsednik Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković je za Euronews Srbija rekao da je položaj radnika nepovoljan zbog sve veće inflacije i nedovoljne zaštite na radu. On poručuje da su radnici ljuti na poslodavce koji ih eksploatišu, kao i na državu koja ne sprovodi dovoljnu kontrolu kako bi ih zaštitila. On je napomenuo da je ova organizacija zbog izuzetnog rasta cena i pada standarda radnika, pokrenula inicijativu da se minimalna zarada utvrđuje dva puta godišnje, umesto dosadašnje prakse da se minimalac usklađuje sa inflacijom jednom u toku svake godine.
"Imajući u vidu da je minimalna potrošačka korpa sa 42.000 dinara već visoko poodmakla u odnosu na minimalnu zaradu to je najprioritetniji zadatak svih sindikata, pa i našeg, jer moramo da održimo standard. Ne možemo mirno i ćutljivo da gledamo da rastu cene energenata i hrane, a da naše zarade zaostaju", smatra Vuković.
Povezane vesti
Vlast interveniše sa cenama osnovnih životnih namirnica i goriva, ali sindikalci smatraju da to nije dovoljno.
"Ne znam kako ćemo preživeti. Nije opravdanje da se i ranije živelo teško. Sve krize se uvek prelamaju na leđima radnika već dugi niz godina. Mogli bi i neki drugi slojevi da osete taj teret krize, da se poveća poreska politika za one koji su bogati da bi se možda socijala u budžetu povećala. Na ovaj način se i dalje produbljuje nejednakost u Srbiji i siromaštvo. Ako smo odgovorni, moramo svi u društvu da sednemo i da prekinemo taj lanac neravnopravnog opterećenja koji ide samo na teret radnika", kaže Vuković.
Počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković smatra da bi Srbija morala da iznađe rešeenje koje su uvele druge zemlje, da odustane od poreskog opterećenja na minimalne zarade.
Povezane vesti
"U bruto iznosu minimalna zarada je 53.000 dinara. Ako bi se država odrekla tog dela koji ide u budžet, lako bi došla na te nivoe koji bi bili značajni", rekao je Atanacković.
Preporuka za vas
Komentari (0)