U susret Prvom maju u Srbiji: Koji su najčešći problemi srpskih radnika i gde su se izgubili sindikati?

U nedelju se obeležava Prvi maj ili Međunarodni praznik rada kojim pripadnici i simpatizeri radničkog pokreta iskazuju opštu solidarnost radništva i obeležavaju sećanje na dostignuća radničkog pokreta, odnosno žrtve koje su podneli da bi se izborili za veća prava radnika.

Prvi maj i uslovi rada u Srbiji bili su tema emisije "Direktno sa Minjom Miletić", a gosti - Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo, Nebojša Rajković iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata i Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca, razgovarali su upravo o tome kako su pandemija virusa korona, a sada i rat u Ukrajini uticali na prava radnika u Srbiji, ali i identifikovali najveće probleme u ovoj oblasti. 

Nebojša Rajković iz Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata smatra da je jedan od većih problema nerešeno radno zakonodavstvo i činjenica da sindikati nisu tema ni vlasti, a ni medija.

"Mi (sindikati) nismo uticajniji jer je takva društvena klima. Pokušavamo da edukujemo ljude, budemo malo drugačiji i kroz institucije rešavamo probleme. Za razliku od ranijih perioda, sada nailazimo na minimalno razumevanje vlasti koja nas barem sasluša. Naš cilj je svakako da se barem zna šta je problem", kaže on.

Zamera pak, što se u izbornim kampanjama nijedna partija nije bavila pravima radnika već novim radnim mestima.

"Problem naše politike je što su svi partijski programi slični. Sindikat niko ne predstavlja, imali smo čak i inicijativu da dobijemo radničku stolicu u parlamentu. Na primer, tradicija u nordijskim zemljama jeste da ministar rada bude neko iz sindikata jer na taj način pokrećete stvari", ističe Rajković.

Rajković: Više od 50 odsto zaposlenih prima 53.000 dinara mesečno

Rajković kaže da je tu i činjenica da prosečna zarada od 70.000 dinara nije realnost u Srbiji, već je to ona medijalna zarada od 53.000 dinara za koju radi više od 50 odsto zaposlenih, ponajviše kod preduzetnika i u trgovinskim lancima.

"Stoga je cilj sindikata da održi zaposlenost, poveća sigurnost zaposlenja, a po formiranju nove vlade izvršićemo veliki pritisak da se urade izmene Zakona o radu i štrajku, da se ponovo vrate regres i topli obrok, ali i da prekovremeni rad bude plaćen. Ostaje i dalja inicijativa da se ukine rad nedeljom ili barem, pošteno plati", dodaje Rajaković.

Euronews/Printscreen

Mario Reljanović sa Instituta za uporedno pravo kaže da su za ispravljanje prethodno navedenih neregularnosti Zakonom o radu uređena dva osnovna mehanihzma za zaštitu prava radnika, a to su obraćanje inspektorima rada i radni sporovi. Iako je to regulisano zakonom, primena u praksi je nešto drugo.

"Međunarodna organizacija rada je dva puta upozorila Srbiju da krši Konvenciju o radu. Problem je primena tih mehanizama - inspekcija dolazi najavljena, a sudski sporovi traju po četiri, pet godina", kaže on i dodaje da je jedno od rešenja da sindikati budu politički aktivniji:

"Ono što sam ja naučio baveći se sindikatima jeste da su radnici u poslednje vreme više fokusirani na individualizam. Čini mi se da smo izgubili osećaj za kolektivitet i solidarnost. Fokusiranje na individualnost vodi u centre moći, a ovde su političke partije centri moći, a ne sindikati koji bi zaista mogli nešto da promene".

Upoređujući se sa zemljama koje su toliko daleko "dogurale" u oblasti radnog prava i uvele četvorodnevnu radnu nedelju, Reljanović kaže da je u Srbiji veći problem to da se sa šestodnevne vratimo na petodnevnu radnu nedelju.

"Tek onda možemo da pričamo o četvorodnevnoj radnoj nedelji. Kod nas je zastupljen trend da se radi 48 sati nedeljno, posebno u proizvodnji i trgovini", kaže on.

Euronews/Printscreen

S druge strane, Nebojša Atanacković iz Unije poslodavaca smatra da se u Srbiji ne radi čak ni obaveznih 40 sati nedeljno, već 37,5 ako se ne računaju pauze za ručak. Za razgovore o četvorodnevnoj radnoj nedelji, smatra, još je rano. Kako kaže, veći je problem što nam nedostaje radna snaga.

"Uglavnom je to ona radna snaga koja je edukovana u zanatskim školama. Dakle, pre svega nam nedostaju ljudi koji bi se bavili zanatima. Poslodavci su u velikom problemu jer tih kadrova nema. Onda zapošljavaju nekoga ko je polukvalifikovan za neki posao i ne osvaruje očekivanu produktivnost", smatra on.

Reljanović: Na udaru ekonomske krize prvo su najranjiviji

A na sve postojeće probleme u radnom zakondavstvu u Srbiji vezale su se i dve kontinuirane krize koje se nastavljaju jedna drugu - pandemija virusa korona i rat u Ukrajini, koje nužno utiču na privredu, a onda i na stanje na tržištu rada što se potom preliva i na uslove rada, tačnije na radnike.

Nebojša Atanacković, počasni predsednik Unije poslodavaca kaže da se posledice nemnovno osećaju.

"Posledice se svakako osećaju i svako od nas pojedinačno oseća kroz veliku i relativno neočekivanu inflaciju. Navikli smo na malu inflaciju, ali ne toliku kao sada. Jedino što može da nas teši jeste da je ona prisutna ne samo u celoj Evropi već se primećuje i u Americi", smatra on.

Euronews/Printscreen

Prema rečima Marija Reljanovića, Srbija tu nije izuzetak, te je to odavno poznat mehanizam kada su krize u pitanju.

"Ono što nam je prethodna kriza, u 2020/21. pokazala jeste da su na udaru prvo oni najranjiviji, odnosno radnici u nesigurnim oblicima rada. Nema izuzetaka kada se gleda i na našu aktuelnu politiku koja se u velikoj meri oslanja na priliv stranih investicija, a ovo je period kada se mnoge kompanije ređe odlučuju na investiranje u druge države", zaključio je Reljanović.