Rast plata, ali i pad kupovne moći: Koji su izazovi pred srpskom ekonomijom u 2025. godini

Srbija je u 2024. zabeležila rast, ali je nisu zaobišli inflacija i veći javni dug. Da li će 2025. biti godina stabilizacije ili novih izazova?

Premda je prošla godina bila godina ekonomskog rasta u Srbiji, bila je i godina rastućih izazova poput inflacije i spoljnog deficita.

Prosečna plata u Srbiji u oktobru 2024. iznosila je 98.500 neto, odnosno u Beogradu 123.500 dinara. Iako su plate raste, inflacija je ostala blizu četiri odsto, što znači da kupovna moć nije porasla proporcionalno.

“Možemo očekivati u 2025. da imamo dva pravca efekta - jedan da će ljudi sa nepromenjenim platama imati pad kupovne moći, ali s druge možemo očekivati korekcije plata, ali one su opet povezane sa situacijom u privredi”, kaže za Euronews Srbija Milan Nedeljković, dekan Fefa fakulteta i spoljni saradnik Instituta "Cesifo".

Stranih investicija u 2024. bilo je više od pet milijardi evra u sektoru privrede. Osim IT sektora i telekomunikacija, rastuće industrije uključuju građevinu, industriju i finansijske usluge.

Poljoprivreda je pak, slabila. Doskorašnji prvi čovek Fiskalnog saveta Srbije smatra da Srbija ove godine treba da se fokusira na domaće privrednike.

“Investitori koji su tu duže vreme u početku dodatno reinvestiraju, a onda nakon toga počinju da izvlače profit i da ga odnose. I sad taj neto efekat između novog priliva i ovog odliva, još uvek je pozitivan, ali on se značajno smanjuje”, kaže za Euronews Srbija Pavle Petrović, akademik i bivši predsednik Fiskalnog saveta Srbije.

Najveći izazov ostaje izvoz koji je u 2024. bio skromno povećan. Nedeljković smatra da će izvoz u 2025. zavisiti od spoljnih faktora naročito od odnosa SAD-a, Evrope i Kine.

“Ako se bude išlo na zaoštravanje trgovinske politike SAD-a, to će sigurno imati negativan efekat na izvoznu komponentu u Srbiji. To je, prema postojećim najavama, nešto ima ne malu verovatnoću da će se dogoditi u sledećoj godini. Imamo sektor informacionih tehnologija koji beleži značajan rast. Naše kompanije koje su povezane sa tim segmentima, mogu očekviati rast izvoza usluga”, dodaje Nedeljković.

Javni dug krajem 2024. bio je nešto više od 47 odsto BDP-a, a u 2025. očekuje se porast deficita zbog većih rashoda za plate i penzije, kao i rast BDP-a od 4 odsto.

“Potencijalni problemi mogu da se javljaju sa dodatnim stranim direktnim investicijama, to su ti problemi u Evropi”, dodaje Petrović.

U 2024. nastavljeno je jačanje dinara u odnosu na evro, a banke su zabeležile solidan rast kredita. Ipak, očekuje da će u 2025. kamatne stope padati iako će i dalje ostati relativno visoke.