Zašto je za mnoge u Srbiji kupovina stana postala samo san: Cene kvadrata rastu dok su krediti sve nepovoljniji

Komentari

Autor: S. Tuvić

02/05/2023

07:01

Zašto je za mnoge u Srbiji kupovina stana postala samo san: Cene kvadrata rastu dok su krediti sve nepovoljniji - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Mnogi građani koji nemaju rešeno stambeno pitanje, teško da će uskoro moći da dođu do krova nad glavom. I dalje rastu cene kvadrata u svim većim gradovima, a stambeni krediti sve su skuplji, zbog globalne krize i inflacije. Prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) prosečna cena kvadrata novogradnje u Beogradu porasla je za 14 odsto, a starogradnje za 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Istovremeno kupovina stanova na kredit se smanjuje. Ekonomisti kažu da ih taj podatak ne iznenađuje jer podizanje stambenog kredita nosi sa sobom i neizvesnost zbog stalnog skoka euribora.

Iz poslednjeg izveštaja (RGZ) može se videti da su u prva tri meseca ove godine od svih nepokretnosti najviše prometovani stanovi (27 odsto), zatim građevinsko zemljište (17 odsto), poljoprivredno zemljište (16 odsto), kuće (13 odsto). Upada u oči da je samo sedam odsto svih nepokretnosti kupljeno iz kredita, što je za pet odsto manje u odnosu na isti period prošle godine. Međutim, iz kredita se najčešće kupuju stanovi i to je za mnoge jedini način da dođu do prve nekretnine. U prva tri meseca ove godine samo 18 odsto prodatih stanova kupljeno je iz pozajmice od banke, što je za 10 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, a 13 odsto manje u odnosu na 2021. godinu.

Prošle godine kvadrat stana u novogradnji u Beogradu se prodavao po prosečnoj ceni od 2.165 evra, dok se u prva tri meseca ove godine prodaje u proseku za 2.465 evra. Cene stanova u starim zgradama rasle su više, sa prošlogodišnjih 1.680 evra na 2.013 evra.

Osim u Beogradu skok cena kvadrata beleži se u svim većim gradovima - Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. U Novom Sadu je prosečna cena kvadrata u starogradnji 1.928 evra, dok je prosečna cena kvadrata u novim zgradama 1.723 evra. U Nišu se stan u starim zgradama kupuje u proseku za 1.221 evro po kvadratu, dok u novim košta 1.350 evra po kvadratu. Prosečna cena starogradnje u Kragujevcu je 975 evra po metru kvadratnom, dok je novogradnja 1.332 evra po kvadratu.

Skupi stambeni krediti

Onima koji planiraju da kupe stan na kredit neće biti lako da se skuće, jer krediti nikada nisu bili skuplji. Rate kredita ne prestaju da rastu, jer je šestomesečni euribor poslednjih dana premašio 3,5 odsto, što je najviše od septembra 2008. godine. Ismail Musabegović, profesor Beogradske bankarske akademije kaže da su građani sada oprezniji, da se zbog skoka euribora ne odlučuju lako za stambene kredite.

"Niko neće sada da uđe u neizvesnost i mnogo je manje ljudi koji su spremni da rizikuju, jer ne očekuju da će skoro stati rast euribora. On može da izađe i do 4 odsto , što će uz bankarsku maržu poskupeti kredite na 6-7 posto. Zbog toga građani čekaju, da vide šta će se dešavati. Ljudi se uzdržavaju od ulaska u obavezu koja je prilično neizvesna", kaže Musabegović za Euronews Srbija.

Podseća da je euribor direktno povezan sa inflacijom i da se stabilizacija i zaravnjenje krive može očekivati tek u septembru. U prilog takvoj prognozi navodi da se smanjuje potrošnja, te da proizvođači više neće moći da dižu cene, jer pada prodaja.

"Sve zavisi od geoplotike, rata u Ukrajini, cena energenata. Inflacija je ekonomska bolest, kao visok pritisak kod čoveka. Sve je povezano, ako je visoka inflacija euribor raste. To je zaštita realnoj ceni novca", objašnjava on.

U Srbiji sada ima oko 155.000 korisnika stambenih kredita i njih će rast euribora najviše pogoditi. Poseban udar osetiće oni koji su stambeni kredit podigli u poslednjih nekoliko meseci.

Jedna od njih je i I.M. koja je nedavno kupila na kredit stan u Mirijevu. Još se nije uselila, a rata joj je skočila za 30 odsto. Kada je u novembru potpisala ugovor sa bankom, rata je bila 298 evra, da bi već u januaru skočila na 390 evra. Očekuje novi udar u junu, jer joj je pozajmica od banke vezana za šestomesečni euribor.

A oni koji su podigli kredit često kasne u otplati. Prema podacima Kreditnog biroa, više od 160.000 korisnika kredita, među kojima su i stambeni krediti, kasni sa otplaćivanjem obaveza prema bankama.

Mitić: Udvostručene kamatne stope

Izvršni direktor u agenciji City Expert Miloš Mitić kaže za Euronews Srbija kaže da su kamatne stope u bankama i više nego udvostručene, što je uticalo na pad broja kreditnih kupaca.

"Prošlog marta ste mogli da dobijete kredit 2 do 3 odsto, a sada je to minimum 6 odsto, što utiče na minimalnu zaradu koju pojedinac mora da ima da bi izdržao ratu kredita. S druge strane potrošačka korpa je znatno poskupela, a samim tim ljudi koji kupuju iz kredita, koji su skupljali za učešće iz tekuće zarade ne žele da ulaze u rizik i da sada rešavaju stambeno pitanje kada ima dosta nepoznatih činilaca. Mi ne pričamo samo o smanjenju kreditnih kupaca, ukupno tržište se smanjilo", rekao je Mitić za Euronewws Srbija.

To se vidi, dodaje on, jer se smanjio ukupan broj kupoprodajnih ugovora nepokretnosti na teritoriji cele Srbije. Za građane koji rade prosečne poslove i imaju zaradu od 60.000 do 100.000 dinara postalo je nemoguće da otplaćuju ratu i žive od preostalog novca.

"Sa druge strane cene nekretnina su ili u stagnaciji ili u rastu, što je tendencija bez realnog pokrića. To nije realna tržišna situacija i moraće da reaguju vlasnici nekretnina, određenim korigovanjem cena", naveo je on.

Dodaje da ovo ipak nije kriza tržišta nekretnina, kao i da je bankarski sektor je dobro kapitalizovan, a da je ovo kriza privrede uopšte.

Šta da rade podstanari?

Za one koji plaćaju kiriju za stan ekonomisti ipak savetuju da je bolje da se odluče za stambeni kredit kod banke, bez obzira na rast euribora.

Prof. Ismail Musabegović kaže da je bolje plaćati ratu za stambeni kredit, nego mesečnu kiriju u iznajmljenom stanu.

"Ko je podstanar uvek je vreme za kupovinu stana. Treba uzeti kredit da rata bude na nivou mesečne kirije. To su dugoročni krediti i sada je skup, ali će možda opet doći vreme da će biti jeftini. Niko ne zna šta će se desiti za 30 godina. Kada ste podstanar, za kupovinu stana je uvek dobro vreme. Kada plaćate kiriju to je kao da bacate novac kroz prozor, a kada plaćate ratu kredita, kupujete svakog meseca deo stana", pojašnjava on.

Problem kod kupovine stana je učešće. Kod većine banaka učešće za stambeni kredit je 20 odsto. Ima i onih koje traže 10 odsto, ali je kamata na takve kredite obično veća.

"Sa svakom bankom može da se pregovara. Uzmete ponudu od njih nekoliko i izaberete najbolju, koja vama najviše odgovara. I bankama je stalo da daju kredit, ni njima ne odgovara da se smanjuje broj ljudi sa kreditima", zaključio je on.