Izveštaj o radu NBS za 2022: Novi rekord Srbije u privlačenju stranih investicija, između 4,3 i 4,4 milijarde evra

Komentari

Autor: Tanjug

29/12/2022

13:54

Izveštaj o radu NBS za 2022: Novi rekord Srbije u privlačenju stranih investicija, između 4,3 i 4,4 milijarde evra

profimedia - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Srbija će u 2022. imati novu rekordnu godinu s prilivima stranih direktnih investicija - između 4,3 i 4,4 milijarde evra, prema operativnim podacima za decembar, objavila je danas Narodna banka Srbije. Centralna banka je predstavljajući rezultate rada ove godine istakla da je očuvan status Srbije kao poželjne investicione destinacije. Kao i prethodnih godina, više od polovine priliva usmereno je u razmenljive sektore, a najviše u prerađivačku industriju, koja je ključni izvozni sektor srpske privrede.

NBS očekuje da će izvoz prerađivačke industrije u 2022. godini premašiti nivo od 23 milijarde evra, što je za oko četiri milijarde evra više od izvoza prerađivačke industrije u 2021. godini.
O pozitivnoj percepciji Srbije kao investicione destinacije govori i očuvan kreditni rejting Srbije, na korak do investicionog, uprkos globalnim potresima.

U svojoj poslednjoj oceni iz decembra 2022. godine, agencija Standard and Poor’s posebno ističe kredibilan okvir makroekonomskih politika, dok je adekvatan nivo deviznih rezervi naveden kao jedan od važnih stubova odbrane naše ekonomije od potresa iz eksternog okruženja.

Kao važne faktore očuvanja kreditnog rejtinga Standard and Poor’s ističe i kredibilnu monetarnu politiku Narodne banke Srbije.

"Decembarski izveštaj rejting agencije Standard and Poor’s još jedna je potvrda dobrih rezultata Srbije u borbi s višedimenzionalnom globalnom krizom. Našim merama i proaktivnim delovanjem, uz punu koordinaciju nosilaca ekonomskih politika u zemlji, očuvali smo osnove rasta i u globalno nikad izazovnijim okolnostima. Time je očuvano i investiciono i
potrošačko poverenje, koji su važan uslov daljeg rasta naše privrede”, istakla je guvernerka Jorgovanka Tabaković povodom odluke agencije Standard and Poor’s.

Uz očuvanu stabilnost bankarskog sektora, Narodna banka Srbije nastavila je da podržava lakše otplate kredita i lakši pristup finansiranju. Očuvana je visoka adekvatnost kapitala bankarskog sektora (pokazatelj adekvatnosti kapitala iznosi 19,5 odsto), uz povoljnu strukturu kapitala (skoro 95 odsto čini najkvalitetniji osnovni akcijski kapital).

Očuvani su svi relevantni pokazatelji likvidnosti bankarskog sektora, koji i dalje beleže dvostruko veće vrednosti od minimalno propisanih, navodi NBS.

Takođe, da je kvalitet kreditnog portfolija bankarskog sektora je ne samo očuvan već i dodatno poboljšan, pošto je učešće problematičnih kredita na kraju novembra 2022. godine svedeno na 3,03 odsto, što je najniža vrednost od kada se prati ovaj pokazatelj. Očuvano je poverenje u bankarski sistem i u izazovnim trenucima za poslovanje Sberbank Srbija - Narodna banka Srbije je reagovala prva u regionu i u najkraćem mogućem roku i nakon sprovedenih svih zakonom
propisanih radnji, AIK banka postala je vlasnik Sberbank Srbija a.d. Beograd sticanjem 100 odsto akcija te banke.

Doneta je privremena mera kojom se bankama daje mogućnost da ublaže negativne efekte promene cena hartija od vrednosti na kapital banke pod uticajem globalne krize, čime se podržava i dalji rast kredita privredi i stanovništvu. Time je ostvaren pozitivan efekat na regulatorni kapital bankarskog sektora u iznosu od 20,37 milijardi dinara. Usvojen je paket mera kojim se trajno štiti standard građana u pogledu platnih usluga koje su potrebne za svakodnevne životne aktivnosti. Ograničena je i propisana cena paketa platnog računa sa osnovnim uslugama na 150 dinara i precizirana njegova garantovana sadržina.

Obezbeđeno je da sve banke koje su povećavale naknade za platne usluge građanima od 1. januara 2021. godine ove naknade umanje za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre njihovog povećanja i da u narednoj godini dana ne povećavaju naknade u vezi s platnim računom.
Očekivani efekat primene navedenih mera je sedam milijardi dinara u narednoj godini.
Na osnovu ekonomske situacije u kojoj su se našli pojedini poljoprivredni proizvođači, kao i strateškog značaja poljoprivredne proizvodnje, poljoprivrednicima je omogućen reprogram postojećih obaveza kod banaka i davalaca lizinga.

Olkašice u otplati kredita

Merom je registrovanim poljoprivrednim gazdinstvima omogućeno da za preko 71.000 kredita (oko 109 milijardi dinara) mogu da zatraže reprogram. Banke su podstaknute da građanim a u finansijskim teškoćama produže rok za otplatu gotovinskih, potrošačkih i drugih sličnih kredita i
tako pomognu dužnicima da lakše izmire svoja dugovanja i prevaziđu izazove s kojima se suočavaju.

Produžena je primena mere usmerene na olakšavanje uslova otplate stambenih kredita građanima, čime se banke dalje podstiču da produže rok otplate stambenih kredita za dodatnih pet godina u odnosu na inicijalno ugovorenu ročnost, što u trenutnim okolnostima rasta stope EURIBOR u kratkom roku može da smanji pritisak na korisnike stambenih kredita s varijabilnim kamatnim stopama.