U vrzinom kolu između poskupljenja i rasta kamata mnogi građani srljaju u sve skuplje keš kredite

Komentari

Autor: Zlatica Radović

17/12/2022

08:01

U vrzinom kolu između poskupljenja i rasta kamata mnogi građani srljaju u sve skuplje keš kredite

profimedia, Tanjug/Banka Poštanska štedionica - Copyright profimedia, Tanjug/Banka Poštanska štedionica

veličina teksta

Aa Aa

U vrzinom kolu između svakodnevnih poskupljenja i rasta kamata, građanima je sve teže da izmiruju svoje obaveze. Mnogima su gotovinski krediti trenutno najlakši izlaz da preklope stare dugove ili da servisiraju trenutne potrebe. Iako su krediti skuplji, interesovanje je za 10 odsto smanjeno samo kada su u pitanju stambene pozajmice, dok gotovinske čak beleže blagi rast od oko 1,4 odsto. Uprkos mehanizmu koji primenjuju sve centralne banke, da podizanjem referentne kamate, smanje tražnju i tako obuzdaju inflaciju, podaci pokazuju da se ona ne da tako lako ukrotiti. U Srbiji je u novembru zabeležen godišnji rast cena od 15,1 odsto.

Visoke stope inflacije primoravaju centralne banke širom sveta da podižu referentne kamatne stope kao primarnu meru restriktivne ekonomske politike. Od aprila je Narodna baka Srbije podigla referentnu kamatnu stopu sa 1 odsto na čak 5 odsto u decembru čime je digla cenu zaduživanja, a zbog rasta euribora porasle su i rate kredita u evrima.

U NBS navode da je u oktobru prosečna kamatna stopa na nove stambene kredite iznosila 4,2 odsto, što znači da je za 1,6 odsto viša u odnosu na isti mesec prošle godine kada je bila 2,6 odsto. Novi gotovinski krediti odobravani su u oktobru po stopi od 12 odsto što je za 3 procentna poena više nego u oktobru prošle godine kada je kamata na keš bila oko 9 odsto. Za mnoge je zaduživanje jedini izlaz da "zakrpe" rupe u budžetu, pa srljaju u sve skuplje gotovinske kredite.

"Podaci o novoodobrenim kreditima stanovništvu pokazuju da je tokom prvih deset meseci odobreno 103,8 milijardi dinara stambenih kredita, što je za 10,3 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine, kada je bilo rekordno odobravanje ove kategorije kredita. Istovremeno, obim novih gotovinskih kredita iznosio je 270,0 milijardi dinara, a njihov rast u deset meseci ove godine iznosio je 33,5 milijardi dinara", navode u Narodnoj banci.

Poskupljenjem novca protiv inflacije

Oni napominju da i kod gotovinskih kredita, u procentu od 74,3 odsto, dominiraju oni koji su odobreni s ročnošću od preko pet godina, a stručnjaci objašnjavaju da građani pokušavaju da smanje pritisak mesečnih troškova i visinu rate, koje će otplaćivati duže.

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović kaže za Euronews Srbija da se taj čitav set mera koje preduzimaju centralne banke kroz antiinflacionu politiku ustvari svodi na poskupljenje novca.

"Svako povećanje kamata će smanjiti tražnju za kreditima. Prvo su ovi najveći, a to su stambeni, koji su osetno manji. Narod i dalje uzima te gotovinske kredite i oni neće mnogo oscilirati, oni će samo poskupeti. Ali, količina para koja ljudima nedostaje sigurno ostaje konstanta i oni pribegavaju toj nepopularnoj metodi uzimanja te vrste kredita koji su u suštini veoma skupi. U poslednjih 12 godina, navikli smo se na nešto što nije uobičajeno i normalno u praksi, da imate negativne i toliko niske kamate", kaže Musabegović.

On smatra da je sadašnja vrednost kamata u suštini realna vrednost, ali ukazuje da bi mnogi mogli biti u problemu ako one nastave da rastu i napominje da će se to desiti ako i inflacija nastavi uzlaznom putanjom.

Predstoji dalji rast kamata

Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da se efekat restriktivne monetarne politike centralnih banaka vidi kroz rast kamata.

"Banke su pooštrile kriterijume, ali s druge strane i klijeti razmišljaju da li da uzmu kredit i razmatraju da li će se zadužiti za 80.000 ili 100.000 evra. To je sve rezultat restriktivne monetarne politike koja ima svoja dva kraja. Cilj podizanja referentne kamatne stope, da se sredstva učine nedostupnijim kroz cenu. U narendom periodu će sigurno doći do dodatnog zaoštravanja, ali ne naglog i skokovitog, več postepenog, da se svi prilagodimo i to je i očekivano kada je u pitanju restriktivna monetarna politika", kaže Vasić.

On napominje da je novac u prethodnom periodu bio jeftin i dostupan, ali da se sada stvari potpuno menjaju i da bi građani trebalo da budu obazriviji prilikom zaduživanja. Dodaje da je refinansiranje uvek jedan od načina da se obaveze odlože, ali da u ovom trenutku nije rešenje za sve klijente koji su uzeli gotovinske kredite, jer je sada zaduživanje skuplje.

"Imali smo pre desetak godina referentnu kamatu od 12 odsto, ali smo imali i kreditnu aktivnost i kamata je tada bila 18 odsto na dinarske kredite. Sada smo još daleko od toga. Vremenom je zbog želje da se pospeši privredna aktivnost NBS smanjivala referentnu kamatu i ona je spuštena na 1 odsto, tako da su godinama krediti bili povoljni. Oni se sada praktično vraćaju u neku normalu, ali je pitanje koliki rast kamata nam predstoji", kaže Vasić.

On napominje da je referentna kamata iz devetog puta podignuta sa 1 na 5 odsto, ali ukazuje da kamate na kredite nisu psokupele 400 odsto, već sa 9 na 12 odsto.

"Podizanje referentne kamatne stope ne ide odmah nakon odluke NBS i ne preliva se direktno u tržišnu kamatnu stopu koje banke nude klijentima, ali jeste signal u kojem pravcu će da ide. Imate odloženo dejstvo nekoliko meseci dok tržište ne odreaguje. Posle nekoliko meseci podizanja referentne kamate, sada vidimo da reaguje - kamate idu gore, a klijenti se manje zadužuju u totalu", objašnjava generalni sekretar UBS.

Još se čeka pik inflacije

On napominje da se i dalje čeka trenutak da inflacija doživi pik i procenjuje da bi to moglo da se dogodi početkom sledeće godine.

"Taj prelomni trenutak je jako bitan za sve kreatore ekonomske politike, jer onda znamo da smo dostigli maksimum i da krećemo silaznom putanjom. Infalcija je dosadna kao stenica, jako brzo poraste, ali sporo izlazi iz sistema. Ima više tazloga za to, jer se polako adaptira tržište na rast kamatne stope, pa ima tih dva ili tri meseca kašnjenja, a ima i navike prizvođača i trgovaca koji misle da mogu još malo da drže te cene i onda kad vide da ne mogu da prodaju, a to shvate tek malo kasnije, onda smanjuju cene i to će se svakako desiti u narednim mesecima", smatra Vasić.

Mnogi građani koji su se prethodnih godina zadužili po niskim kamatnim stopama u narednom periodu bi se mogli naći u problemu zbog nemogućnosti otplate rata. Nekima od njih mesečno zaduženje je već poraslo i više od 50 evra, a zbog prognoza o daljem rasu euribora, strahuju da bi se one mogle uvećati i za više od 100 evra.

Banke će biti opreznije

Ekonomista Nenad Jevtović, iz Instituta za razvoj i inovacije kaže za Euronews Srbija da se može očekivati da će u narednom periodu banke biti daleko opreznije u davanju gotovinskih i stambenih kredita.

"Određenom broju ljudi je inflacijom i rastom stopa na kredite koje možda imaju, ugrožena dnevna potrošnja. Vi morate platiti struju, komunalije, hranu, gorivo, garderobu, poslati dete na ekskurziju i zbog toga može doći do rasta keš kredita. Oni su sada značajno skuplji i nepovoljniji, u odnosu na period pre epidemije virusa korona. Tada se za keš kredit od 100.000 na 12 rata, plaćalo oko 110.000 dinara. To sada više neće biti moguće", kaže Jevtović.

On napominje da je razumljivo da su ljudi obazriviji kod uzimanja stambenih kredita, jer su rate značajno porasle od početka godine.