Igre 
NBS danas odlučuje o referentnoj kamati - da li će i dalje rasti rate kredita u evrima i dinarima
Komentari11/08/2022
-07:30
Građanima koji otplaćuju kredite rate su u proteklom periodu već uvećane, a narednih meseci bi moglo doći do dodatnog troška kada je u pitanju otplata pozajmica, i onih u dinarima i u evrima. Izvesno je da se u bliskoj budućnosti kamate neće vratiti na one predkrizne nivoe, jer prognoze govore, da se na osnovu trenutnih parametara one mogu samo uvećavati. Stručnjaci kažu - postepeno i obazrivo.
Izvršni odbor Narodne banke Srbije danas će doneti novu odluku o referentnoj kamatnoj stopi, koja utiče na dinarske kredite, dok se na jesen očekuje novo povećanje kamate koju određuje Evropska centralna banka (ECB) i koja utiče na pozajmice u evrima.
Poslednje povećanje referentne kamatne stope bilo je 7. jula, kada je NBS podigla referentnu kamatu za 25 baznih poena na nivo od 2,75 odsto i to je bio nešto blaži rast u odnosu na prethodne, kada je ključna kamata rasla za po 50 baznih poena.
Prvi put posle11 godina, na podizanje kamatnih stopa odlučila se i Evropska centralna banka koja je 21. jula povećala kamatne stope za 0,5 procentnih poena i planira nova povećanja ove godine. Povećanje kamatnih stopa uobičajeni je vid borbe protiv inflacije koja je u junu u evrozoni iznosila 8,6 posto.
Kakve su projekcije za rast kamata u narednom periodu
Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović za Euronews Srbija kaže da ne očekuje neko veliko i drastično povećanje referentne kamatne stope o kojoj bi danas trebalo da odluči NBS, ali da bi kamata mogla da poraste najviše 0,25 odsto.
"Čini mi se da je inflatorni pritisak kada je u pitanju nafta malo popustio, da je ona već pala ispod 90 dolara. Dobar znak je što su bruto devizne rezerve Srbije na kraju jula veće od 15 milijardi evra. To je filingranska odluka, jer preskup novac smanjuje aktivnosti privrede, tako da to ima svoje posledice. Tu je Narodna banka do sada bila vrlo oprezna i dosta dobro su do sada vodili kroz ovu kriznu situaciju pandemije i rata u Ukrajini", kaže Musabegović.
profimedia
Profesor ukazuje da inflaciji većim delom doprinosi međunarodna nestabilnost i da centralne banke, pre nego što donesu odluku o povećanju kamata, moraju da naprave određene analize i da dobro odmere koliko će ono biti. To je, kako objašnjava, važno da bi imalo najbolji uticaj na inflaciju, odnosno kako bi se smanjio inflatorni pritisak do kraja godine. Ukazuje da povećanje kamata ne sme biti naglo i napominje da je zbog toga oklevala i Evropska centralna banka (ECB), jer bi nagli rast imao katastrofalne posledice po privredu.
Povezane vesti
"Dinar je stabilan i to je jako važno za rate kredita, Narodna banka ga dobro održava i brani taj kurs. Kada su u pitanju kamate na međubankarskom tržištu Evrope, očekujem da će one i dalje rasti, mada je u situaciji kada privreda ne funkcioniše kao pre pandemije opasno povećavati mnogo kamate. Pretpostavljam da će u septembru ECB za 0,25 povećati u septembru i možda za još toliko u decembru. To bi značilo da tokom ove godine referentna kamata bude uvećana za 1 odsto, a do 2024. će sigurno dostići nivo od 2 odsto", smatra Musabegović.
On napominje da možemo očekivati još godinu dana neizvesnosti i da sigurno neće biti vraćanja kamata na predkrizni nivo i da one mogu biti samo veće.
Rast euribora za dužnike u Srbiji, čiji su krediti, a pre svih oni stambeni kojih ima više od 130.000, vezani za evro, sada je značajna informacija jer je euribor sastavni deo kamatne stope po kojoj i oni otplaćuju svoj dug.
"Dodatno opterećen standard građana"
Pomoćnik direktora za analitiku u Privrednoj komori Srbije Bojan Stanić kaže za Euronews Srbija da je inflacija već smanjila kupovnu moć stanovništva, a da porast kamatnih stopa dodatno opterećuje standard građana, koji moraju da izdvajaju više novca i za otplatu kredita, a samim tim imaju manje za potrošnju.
On podseća da dosta građana ima kredite sa varijabilnim stopama koje se menjaju zbog promene kamatnih stopa. Stanić smatra da mora da se sačeka da se stabilizuje tržište energenata da bi moglo da dođe do pada inflacije i ocenjuje da bi preterano korišćenje restriktivne monetarne politike samo dodatno usporilo privredu.
profimedia
"Moglo bi da dođe do povećanja referentne kamatne stope za 0,25 odsto, odnosno da bude tri procenta. Ne verujem da bi se NBS sada odlučila da ide na 50 baznih poena, jer iako sada imamo relativno povoljne rezultate kada govorimo o makroekonomiji – i dalje izvoz raste, BDP je dva kvartala dobar (4,44 odsto), ali mi jednostavno tek treba da doživimo taj šok koji će biti posledica recesije u Evropi koja će se verovatno desiti", smatra Stanić.
Podsetimo, do sada je NBS tri puta, u aprilu, maju i junu povećavala kamatnu stopu za po 0,50 odsto, dok se Izvršni odboru u julu odlučio na povećanje od 0,25 procenata. Pošto se kamatne stope kredita u dinarima ravnaju u odnosu na nju, podizanje ove kamate uticalo je na rast cene kredita u domaćoj valuti, ali i dozvoljenog minusa i kreditnih kartica. NBS je prvi put posle nekoliko godina, 7. aprila povećala kamatnu stopu sa 1, na 1,5 odsto.
Povezane vesti
Preporuka za vas
Komentari (0)