Igre 
Penali na prevremenu otplatu kredita: Koji su uslovi i koliko se isplati da dug banci vratite pre roka?
Komentari12/04/2025
-18:14
Oni koji planiraju da se ove godine zaduže za kupovinu nekretnine definitivno mogu da računaju sa tim da su kamatne stope ograničene na pet odsto. To je predviđeno Zakonom o zaštiti korisnika finansijskih usluga, a upravo je ograničavanje kamatnih stopa jedna od najznačajnijih novina tog propisa. U zavisnosti od mesečnih primanja i perioda otplate stambenog kredita, svako će pojedinačno praviti svoju računicu. Ipak, što je veće učešće, manja je glavnica na koju se obračunava kamata. Uvek postoji i mogućnost prevemene otplate kredita, pa se postavlja pitanje kakvi su uslovi za to po novim propisima.
Prevemenom otplatom kredita može da se smanji glavnica duga i samim tim smanjuje se trošak tog kredite izražen kroz kamatu, kaže za Euronews Srbija finansijski konsultant Vladimir Vasić.
Kod prevremene otplate kredita, moguće je uplatiti 1,2 miliona dinara godišnje bez ikakvih penala, što je oko 10.000 evra.
"Preko toga, ako želite da uplatite 15.000 evra, najčešće plaćate penal na tu razliku i to u zavisnosti od banke do banke. To piše u ugovoru, da li je to 0,5 odsto ili jedan odsto, ali postoji taj penal", naveo je Vasić.
Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da banka ne sme da naplati naknadu ako korisnik kredita prevremeno otpati 1,2 miliona dinara godišnje, umesto milion dinara koliko je bilo.
"Ako imam stambeni kredit i godišnje u toku 12 meseci ne uplaćujem na prevremenu otplatu više od 1,2 miliona, onda banka nema pravo da naplati naknadu. Ako uplatim 1,3 miliona, onda banka ima pravo da naplati naknadu", rekao je Gavrilović za Euronews Srbija.
On kaže da će ta odredba zakona koja se odnosi na prevremenu otplatu kredita stupiti na snagu od 1. jula 2025. godine.
Povezane vesti
Tako korisnik stambenog kredita, dodaje Gavrilović, može jednom godišnje uplatiti do 1,2 miliona dinara na glavnicu, jednokratno ili u više uplata koje zbirno ne smeju preći 1,2 miliona dinara, bez naknade.
Gavrilović objašnjava da prevremena otplata kredita predstavlja potez korisnika kojim on vrši uplatu određenog iznosa novca, koji nije predviđen planom otplate, u nameri da delimično smanji glavnicu kredita ili ga u potpunosti otplati pre vremena.
"Svaka prevremena otplata glavnice, smanjuje korisniku kamatu koju bi platio, da se pridržavao ugovorenog plana otplate", dodaje Gavrilović.
Koje je opšte pravilo?
Gavrilović je rekao da se prevremenom otplatom umanjuje glavnica duga, pa se kod delimične otplate može umanjiti mesečni otplatni anuitet (rata kredita), dok preostali rok otplate ostaje isti, i smanjiti preostali otplatni rok kredita, dok recimo anuitet može ostati isti.
profimedia
Zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga predvideo je da u tim slučajevima banka ima pravo na naknadu za prevremenu otplatu, koja ne može biti veća od jedan odsto od preostalog duga, tj. 0,5 odsto ako je do kraja otplate kredita ostalo manje od 12 meseci.
To je, dodaje Gavrilović, opšte pravilo.
"Smisao ove naknade je da nadoknadi banci štetu koja ona ima prevremenom otplatom kredita, pošto je očigledno da banka tada gubi deo planirane zarade od kamate. Ta šteta je ograničena maksimalnim iznosom od jedan odsto, ali to ne znači da u toj opciji, uvek može biti jedan odsto. Ne, već Zakon kaže da to može biti maksimalna naknada, a da mora biti manja ako je šteta banke manja", navodi Gavrilović.
Povezane vesti
Šteta koju banka ima, kaže Gavrilović, predstavlja razliku kamate koju je banka izgubila na prevremenoj otplati i kamate koju može da zaradi plasiranjem novca, dobijenog od prevremene otplate, kroz novi kredit.
"To u praksi znači da ako korisnik banci prevremeno otplaćuje kredit u kom je kamata bila četiri odsto, a banka po novim uslovima kreditiranja, odobrava kredite po pet odsto, banka nema pravo da naplati naknadu, bez obzira što je ista ugovorena", kaže on.
Takođe, iznos naknade ne može bit veći od kamate koju bi banka naplatila do kraja regularne otplate kredita, rekao je Gavrilović.
"To se dešava kod kredita na duži rok, gde je ostalo još nekoliko rata do kraja otplate. U njima je kamata minimalna, ali bi naplata naknade od 0,5 odsto bila u većem iznosu, te banka na to nema pravo", navodi on.
Vasić kaže da nema prepreka da se u celosti prevremeno otplati kredit.
"Vi dođete, banci kažete - ja sam dobio nasledstvo, zaradio sam, kako god. Može da kaže - ne treba mi više kredit, molim vas, platiću penal i to je to", rekao je Vasić.
On kaže da se prevemana otplata kredita u svakom slučaju isplati.
"Taj trošak koji neko plati, taj penal, daleko je manji od, recimo, kamate troška koju bi plaćali na 50.000-100.000 evra u narednih 20 godina. Novac ima svoju vrednost, izraženu kroz kamatu koju plaćate, trošak koji plaćate banci. Ako imate vaš novac, zašto biste koristili tuđi i plaćali kamatu", rekao je Vasić.
Šta je večita dilema?
Što je veće učešće za stambeni kredit, manja je glavnica plaćanja na koje se obračunava kamata, tako da se, kaže Vasić, u nekom vremenskom periodu štedi.
"Često ljudi kažu da ako daju 10 odsto učešća, a recimo stan je 100.000 evra. Znači, 90.000 evra je taj kredit. A onda na 90.000 evra obračunavate kamatu, koja god ona bila, zapravo više plaćate trošak faktički kroz kamatu", rekao je Vasić.
On kaže da u slučaju da je učešće za stambeni kredit 30 odsto, onda je kredit 70.000 evra što je, dodaje, velika razlika kada se uzme u obzir da se kredit uzima na 20-25 godina na koliko se uzimaju stambeni krediti, a onda i spram toga je i mesečna rata.
"Da li vam je lakše da imate manje učešće, ali onda imate višu ratu, zato što plaćate veću kamatu, to je ta večita dilema", rekao je Vasić.
Oni sa platom od 1.000 evra mogu da se zaduže 500 evra i to je ograničenje.
"Znači, 50 odsto vašeg prihoda može da ide na otplatu rate kredita i to je limit. Vi morate da se uklopite u to, ako imate 1.000 evra. Oni sa nižim primanjima produže maksimalno period otplate da bi rata bila što niža i da bi mogli da žive. Onda u totalu plate veću kamatu, jer je duži vremenski period angažmana novca, umesto 20, oni se zaduže na 25 ili 30 godina. To je ta razlika", rekao je Vasić.
Komentari (0)