Igre 
Ristić: Na polju razvoja IKT sektora Srbija napreduje ogromnim koracima
Komentari11/04/2025
-13:23
Ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić izjavio je da Srbija na polju razvoja IKT sektora napreduje ogromnim koracima, a rezultati su za zemlju koja je okrenuta tradicionalnim oblicima privrede iznenađujući.
On je u intervjuu za list "Politika" pojasnio da je, rečnikom današnje omladine, srpski IKT sektor prethodne godine potpuno izdominirao, sa čime se slaže i globalna IKT zajednica koja Srbiji odaje priznanje na sjajnim rezultatima.
"Jer, šta drugo reći na podatak da je ta grana domaće privrede u 2024. godini ostvarila dobit od rekordnih 4,13 milijardi dolara. U odnosu na do tada rekordnu 2023. godinu zabeležen je rast od čak 20 procenata. Talas tog uspeha preneo se i na početak ove godine pa stoga, ako uporedimo januar 2024. i isti mesec ove godine, beleži se dalji rast od 15 procenata. Srbija je na polju IKT-a za desetak godina prešla put, kako se to kaže na engleskom, 'from zero to hero', odnosno od nule do apsolutnog uspeha", rekao je Ristić.
Naglašava da uspeh nije stigao sam od sebe i da je Srbija tokom nekoliko prethodnih godina, po rečima vodećih stručnjaka globalne IKT zajednice, postigla izuzetne rezultate budući da je na tome dugo i temeljno radila.
"Stoga možemo da zaključimo to da smo iznenadili, ne samo globalnu IKT zajednicu, već i sami sebe", rekao je Ristić.
Na pitanje na koji način su postignuti ovi izuzetni rezultati Ristić je ukazao da ukoliko postoje cilj i volja, pronaći će se i način.
Prema njegovim rečima Srbija je pitanju razvoja IKT sektora pristupila planski i obezbedila sve neophodne preduslove, što je, pre svega, obrazovan i motivisan kadar.
Povezane vesti
Nakon toga, kaže on, na red dolazi zakonodavni okvir za koji u slučaju Srbije, može da se kaže da je jedan od najboljih u svetu.
"On se stalno unapređuje što je i logično zbog činjenice da je IKT sektor jedan od najdinamičnijih u svetu. Ukoliko mislite da je dovoljno da zakon unapredite jednom u nekoliko godina osuđeni ste na neuspeh. Neophodne su konstantne legislativne inovacije. Ako u tome uspete i uklonite prepreke koje bi sputavale prirodni razvoj IKT sektora definitivno sledi nagrada u vidu izuzetnih prihoda. Treći resurs za razvoj IKT sektora je infrastrukturni ekosistem. Šta to znači u slučaju Srbije? To su naučno-tehnološki parkovi i dva nova naučna instituta - Institut za veštačku inteligenciju i Biosens institut. Zatim Državni data centar u Kragujevcu koji predstavlja biser u kruni srpskog IKT sektora. U izgradnji su i Inovacioni distrikt u Kragujevcu i BIO4 kampus u Beogradu", rekao je Ristić.
Govoreći o decentralizovanoj izgradnji telekomunikacione infrastrukture ministar je ukazao na to da je tokom "artikulisanja" plana razvoja srpskog IKT sektora na vreme prepoznata važnost decentralizacije infrastrukturnog ekosistema i da zbog toga sva infrastruktura nije isključivo u Beogradu, već se naučno-tehnološki parkovi nalaze i u Novom Sadu, Nišu i Čačku, a u izgradnji je i onaj u Kruševcu.
"Inovacioni distrikt u Kragujevcu, koji je u izgradnji, još je složenija vrsta naučno-tehnološkog parka. Cilj da se zemlja premreži znanjem i digitalnom infrastrukturom je ostvaren. To, pored ostalog, doprinosi očuvanju i razvoju brojnih lokalnih zajednica budući da stručni kadar ostaje u svojim sredinama. Naši mladi i visokoobrazovani ljudi mogu da nađu posao u svojoj sredini, da profesionalno, društveno i ekonomski napreduju", rekao je ministar.
"Srpska privreda je u konstantnoj digitalnoj transformaciji"
Naglašava da srpski IT sektor ima bezmalo 100.000 zaposlenih, da je prosečna plata u IKT sektoru u januaru ove godine iznosila 207.000 dinara, a prosečni lični dohodak programera u decembru prethodne iznosio je čak 316.000 dinara.
Kako kaže, to je iznos plata koju mnogi priželjkuju.
Dodaje da su uz ovakve izuzetne rezultate potrebni inicijalni podstrek države, adaptibilan i kvalitetan zakonodavni okvir, razvijena i diversifikovana digitalna infrastruktura te blagim modelovanjem celokupan IKT sektor možemo da usmeravamo u pravcu većeg broja zaposlenih i rasta prihoda.
profimedia
Povezane vesti
"Srpska privreda je u konstantnoj digitalnoj transformaciji i u tome smo veoma uspešni. To nam mnogi priznaju i u inostranstvu. Zbog ostvarenih izuzetnih rezultata IKT sektor je jedna od najprihodovnijih i najbrže rastućih privrednih grana u Srbiji. Ukoliko te rezultate uporedimo sa prihodima koje, na primer, ostvarujemo u sektoru turizma koji takođe beleži fantastične rezultate (prošlogodišnji prihod od turizma iznosio je više od 2,8 milijardi evra) tek onda možemo da pojmimo koliki je to uspeh", rekao je Ristić.
Na pitanje da prokomentariše razvoj elektronske uprave, ministar je ukazao na to da je naša E-uprava jedna je od najboljih u svetu, da trenutno nudi više od 350 E-usluga, što je, naglašava, za jednu malu zemlju po površini i broju stanovnika izuzetan uspeh.
"Oko dva i po miliona građana poseduje nalog na E-upravi i koriste njene brojne prednosti i dobrobiti što se sve ogleda u uštedi novca, vremena, resursa, živaca... E-uprava kroz dostupne servise prati svakog našeg građanina od rođenja do smrti – od elektronske krštenice do elektronske umrlice. Prati privredu i njene potrebe. Jedna od poslednjih usluga koja je uvedena jeste e-pečat u klaudu", rekao je on.
Kada se radi o kapitalnim projektima, rekao je Ristić, Ministarstva rade na daljem razvoju telekomunikacione infrastrukture, a istovremeno on je ukazao na to da je Ministarstvo krajem 2023. okončalo projekat "Povezane škole", zahvaljujući kojem je na internet povezano više od 3.800 objekata svih osnovnih i srednjih škola u Srbiji, što obuhvata čak i one najudaljenije sa isturenim odeljenjima.
"Više od 730.000 učenika i oko 100.000 nastavnika i stručnih saradnika sada u školama imaju pristup internetu i koriste digitalne alate u učenju. Nebitno da li dete ide u školu u centru Beograda, Novog Sada, Niša ili negde na padinama Kopaonika. U školama svi imaju istu pristupačnost internetu i digitalnim obrazovnim alatima", rekao je Ristić i dodao da internet u školama plaća Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, dok istovremeno organizuje održavanje mreže.
Osim toga, dodaje, svake godine Ministarstvo obezbedi do 4.000 filtera koji onemogućavaju učenicima pristup neprimerenim sadržajima na internetu čime se staramo o bezbednosti sve naše dece u onlajn okruženju.
Prema njegovim rečima, u Srbiji je sada različitim oblicima interneta pokriveno čak 98 procenata teritorije, po čemu smo najbolji u Evropi.
"Ipak, država je nastavila sa daljim razvojem digitalne infrastrukture. Tamo gde komercijalni operatori nemaju interes da uvode optički internet to umesto njih čini država. Prva faza ovog projekta biće završena između maja i juna ove godine. Oko 1.500 kilometara optičkih kablova je već postavljeno. Sada teku pripreme za drugu fazu koja će uključiti još 3.920 kilometara optike. Ona će povezati mesne zajednice, škole, domove zdravlja, najudaljenije ispostave javnih ustanova, kao i desetine hiljada domaćinstava. Do sada je ovim projektom obuhvaćeno čak 956 naselja", zaključio je on.
Komentari (0)