Da li visoke kamate idu u istoriju: Grubišić za Euronews Srbija o zaštiti korisnika finansijskih usluga

Narodna banka Srbije objavila je predlog nacrta novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kao izmena i dopuna zakona o bankama, kojima će se ograničiti maksimalne kamatne stope koje banke mogu da ponude. 

Ovim promenama biće doneta sigurnost korisnika bankarskih usluga, ocenio je za Euronews Srbija profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubišić.

Po novim uslovima, kod stambenih kredita ukupna kamatna stopa neće moći da pređe pet odsto.

"Usvojiće se i zakon vrlo brzo u parlamentarnoj proceduri i onda ćemo imati jedan kontinuitet. Onda neće više biti neizvesnosti i pitanja ljudi: A šta će se desiti kad se završi uredba? Ja sam se lično susretao sa takvim pitanjima. Dosta mojih prijatelja je pitalo: Šta sad radim? Da li je možda momenta da uzmem, da li da sačekam sa stambenim kreditom? Ili ko je uzeo stambeni kredit, a šta kad istekne ovo 30. decembra? E, da ne bi bilo te nervoze i nestabilnosti, onda je ovo jedno lepo, elegantno, zakonsko rešenje koje važi i nema više nervoze kako god da tržište 'poludi'", rekao je Grubišić u emisiji Hajde da razgovaramo.

Prema njegovim rečima, ove zakonske izmene trebalo bi da zaštite potrošače od tih velikih skokova i tržišta koje bi moglo da se kreće u nepovoljnom smeru i ponovo dovede do rasta kamatnih stopa.

"Svi se toplo nadamo, što i centralni bankari priželjkuju, da će inflacija već doći pod kontrolu i da će se kamatne stope lagano, ali rekao bih oprezno, spuštati. Taj trend nam diktiraju centralne banke i to je po meni za očekivati. Nadamo se najboljem, ali moramo da budemo spremni i na eventualno lošije scenarije, jer živimo u svetu koji je vrlo neizvestan".

Euronews Srbija

Ovaj Zakon, kako kaže, neće sprečiti Narodnu banku Srbije da interveniše u slučaju potrebe.

"Ovo je jedna automatska samo reakcija kroz zakon ako kamatne stope odu u previsoke zone. Znači, plafoniranje. Do kog nivoa za svaki kreditni proizvod- od stambenih kredita, pa preko cele skale do dozvoljenog minusa. Za celu skalu će se znati maksimalan nivo kamatne stope do koga može da se dođe. I to će biti sigurnost jedna za korisnike". 

Na pitanje zbog čega je dozvoljeni minus najslađi, ali i najskuplji bankarski proizvod, sagovornik odgovara da je u pitanju lako dostupan novac sa najvišom kamatnom stopom.

 "Ja često savetujem - bolje prepakujte te proizvode koje ste imali sa tom visokom kamatom u jedan keš kredit, pa zatvorite sve te dozvoljene minuse i mnogo će vam biti povoljnija rata i niža kamatna stopa, pa ćete uštedeti, kao što i države rade. Znači, refinansiranje. Upravljate malo svojim ličnim finansijama.

I kreditna kartica je u principu bolja. Ona je najbliža dozvoljenom minusu, ali nju ako vraćate na vreme, ako ne ulazite u docnju, u onom rasporedu prema banci, vi ne morate ni da platite kamatu. Imate neko održavanje, imate za taj servis kako ste rasporedili ratu, neki fiksni iznos. Ali vi kamatu uopšte ne morate da platite banci ako ne kasnite sa kreditnim karticama. E sad, to je naravno, kao i kod svih proizvoda, kako ćemo mi to koristiti. Ako koristimo na pametan način, umereno, dozirano, efekti mogu da budu vrlo dobri".

Kao loš primer korišćenja kreditne kartice naveo je kašnjenje sa plaćanjem rata, plaćanje minimalnog dela rate, koju banka odobri i podizanje novca.

Pozvao je građane da budu oprezni, jer treba imati na umu da je banka prodavac specifičnih proizvoda koji su ljudima potrebni, a interes svakog prodavca je da proda proizvod, ukazujući na neke karakteristike.

"Naravno, i tu se bankari razlikuju, nisu ni svi bankari isti, ali mislim da moramo da uključimo neki naš razum i opreznost, iako smo u svemu tome sada dodatno zaštićeni.  Često me pitaju kada dajem intervjue, da li je sad pravi trenutak da se uzme stambeni kredit. To je čuveno pitanje. U ovom trenutku kamatnih stopa, s ovim izmenama zakona i tako, i moja odgovor je uvek isti - Kredit uzmite onda kada vam treba. 

Ja sam uvek pristalica tog jednog dodatnog kontrolnog pitanja, a da li to meni zaista treba. E, ako na to kontrolno pitanje dodatno još jednom odgovorite da, znači zaista vam treba, onda je u redu. Mi moramo ipak da prođemo malo kroz tu neku školu i da se naučimo da racionalnije donosimo odluke, odnosno upravljamo tim ličnim finansijama i svojim kućnim budžetom".

"Kako god odluče, kajaće se" 

Kod uzimanja stambenog kredita treba voditi računa o iznosu. Savetuje da uvek postoji neka rezervu sa strane i da se ne ide do granica mogućnosti u pogledu isplate. Potrebno je istražiti tržište, obratiti pažnju i nikako ne uzimati kredit kod prve banke.

Ovo se posebno odnosi na stambene kredite gde su dugoročne posledice, bilo pozitivne ili negativne, na lične finansije, jer se preuzima dugoročna obavezu na 20-25 godina, upozorio je Grubišić.

Euronews Srbija

"Potrebno je malo istražiti tržište, da vidite na šta ste spremni. Koliki je iznos? Ja bih uvek rekao da iznos bude razuman i da ostavimo neku rezervu za potencijalni rast rata. Znači, u nekom budućem periodu, da ne idemo do granice svojih mogućnosti odmah. To je neko moje prvo pravilo i da imamo neki rezervni keš sa strane. 

Pa, kada prođete sve to, onda već možete "po difoltu" manje brinuti. Naravno da tu postoji sad ponuda fiksnih i promenljivih kamatnih stopa, ali se i to sad svelo na to da sa bankarima možete svake dve, tri godine to da promenite. Iz fiksne u promenljivu, iz promenljive u fiksnu. Ponuda vam je uvek takva da vi ne znate šta je bolje u tom trenutku. Banka vam namesti ponudu da vi kako god odaberete, preuzimate neke rizike. I ono što naš narod kaže, kako god odluče, kajaće se". 

Zašto pojedinci vole da uzimaju keš kredite, da li su oni skuplji u odnosu na stambene kredite i kako da se najlakše otplate, pogledajte u video prilogu na početku teksta.