Igre 
Najjače oružje centralnih banaka za "kroćenje" inflacije dovešće do poskupljenja kredita
Komentari10/09/2022
-18:13
Podizanje referentnih kamatnih stopa za sada je najjače oružje centralnih banaka u borbi protiv inflacije. U istom danu, u četvrtak su i Evropska centralna banka i Narodna banka Srbije podigle iznose referntnih kamatnih stopa, koje će u narednom periodu uticati na otplatu kredita, ali će i otežati zaduživanje građana i privrede. I dinarske i evro pozajmice biće skuplje, a pred izazovom su i evropske ekonomije, koje se bore za energetskom krizom, koja se zahuktava pred zimsku sezonu.
Stručnjaci kažu da ovo direktan odgovor svetskih centralnih banaka na povećanu inflaciju, koja će nažalost prvo dovesti do poskupljenja kredita, ali ističu da je ohrabrujuće da se sva ova inflacija u narednom periodu mora preliti i na cenu rada, što bi trebalo građanima da donese veće zarade, koje bi ublažile svakodnevna poskupljenja. Ekonomisti upozoravaju da, s druge strane, povećanje kamatnih stopa centralnih banaka može dovesti i do pada investicija, proizvodnje i zaposlenosti.
Uticaj povećanja kamata na građane
Ministar finansija Siniša Mali je za Euronews Srbija rekao da se povećavanjem kamatnih stopa, povećava trošak novca i da to podrazumeva da što je novac skuplji, manje će ga koristiti i preduzeća i građani što treba da utiče na smirivanje inflacije.
"Dakle, ono za šta se bori NBS, cela Evropa i mi zajedno je da se smiri inflacija. Sa druge strane, kroz povećanje cene zaduživanja imate smanjene investicije, preduzeća se teže odlučuju da uzimaju kredite zato što su skuplji i manje investiraju. A, ako manje investiraju imate i potencijalno manju zaposlenost, imate mogućnost da ljudi ostanu bez posla. Ako dođe do povećanja kamatnih stopa, oni koji imaju te varijabilne kamatne stope, imaju povećanje cene kredita i otplate", kaže Mali.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Đorđe Đukić kaže da je drastičan skok kamatne stope Evropske centralne banke od 75 procentnih poena bio očekivan i da predstavlja pokušaj da se ukroti inflacija koja se "otrgla kontroli", jer će prema optimističnim procenama ona na godišnjem niovu biti 8 odsto.
"Za domaće tržište je relevantno da će šestomesečni euribor, koji je ključna stavka kod stambenih kredita beležiti još brži rast. On trenutno iznosi 1,36 procenata, a podsećam da je avgusta 2011. iznosio 1,82 i nakon toga je sledio period negativnog euribora na šest meseci, koji je praktično značio blagodet za sve korisnike stambenih kredita, odnosno neku vrstu poklona, a sada se svi korisnici moraju prilagoditi dolazećem periodu još intenzivnijeg rasta euribora", ukazuje profesor Đukić.
On smatra da će evro nastaviti da pada i očekuje da će američki FED u septembru povećati kamatnu stopu za daljih 75 procentnih poena i da će u SAD agresivno nastaviti da se bore protiv inflacije, jer je "jasan stav u odboru guvernera da ne mogu više da dopuste da inflatorna očekivanja postanu faktor onog što se zove perpetum mobile, da inflacija raste mimo kontrole".
Povezane vesti
Glavni broker u kompaniji Momentum Securities Nenad Gujaničić, očekuje da će biti još povećanja kamatnih stopa, tako da će krediti biti mnogo skuplji nego što su bili ranije. On napominje da je euribor dugo bio u negativnoj zoni i da se on praktično ovim povećanjima vraća u pozitivnu kategoriju, ali podseća da je i dalje daleko ispod onog nivoa pre svetske ekonomske krize kada je bio i preko 5 procenata.
"Ovo je sve direktan odgovor svetskih centralnih banaka na povećanu inflaciju. Nažalost, prvo će doći do poskupljenja kredita, ali ono što je ohrabrujuće je da se sva ova inflacija mora preliti i na cenu rada i da će građani vremenom imati i veće plate, pa ne bi trebalo da dođe do ozbiljnijih problema. Ali, u ovoj nekoj prvoj fazi, plate svakako neće rasti, već će doći do rasta drugih troškova, što smo već videli u našim novčanicima", kaže Gujaničić za Euronews Srbija.
On napominje da je odluka o povećanju kamate NBS bitna za deo populacije koji ima kredite u dinarima i da će oni svakako biti skuplji. Dodaje da je inflacija koju mi živimo uglavnom uvezena i da naše monetarne vlasti nemaju neke instrumente da se bore sa inflacijom, ali da bi bilo dobro da naše fiskalne vlasti vode računa da nemamo visok fisklani deficit, da se ne razbacuju pare iz javnih finansija i iz našeg budžeta, da bismo ovaj period što je moguće lakše prebrodili.
Kada su u pitanju krediti građana, on kaže da banke imaju prostor da ublaže udar na kredite, ali da moraju da vode računa da njihovi klijenti budu solventni, jer "džaba i ako daju kredite ako građani ne mogu da ih otplaćuju".
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je za Euronews Srbija da će država pokušati podizanjem plata i penzija da ublaži efekte poskupljenja i da će povišica biti u većem iznosu od očekivane inflacije. Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu i nekadašnji guverner Dejan Šoškić, međutim, smatra da je ta mera upitna.
"Ukoliko imate s jedne strane restriktivnu monetarnu politiku, a sa druge imate ekspanzivnu fiskalnu politiku te dve politike očigledno ne ciljaju istu stvar. Mnoge zemlje će pokušati da davanjima stanovništvu olakšaju situaciju na nivou porodičnog budžeta svakog stanovnika tih zemalja i vidimo da i Srbija istu tu ideju ima u vidu, ali vi kada date veću raspoloživu tražnju, odnosno mogućnost da se plate te više cene, one se onda više neće snižavati", tvrdi Šoškić.
Povezane vesti
On smatra da borba sa ovom inflacijom mora biti veća ponuda, pre svega hrane i energenata, a da mere centralnih banaka treba više posmatrati na neki način ako meru koja će sprečiti neželjene efekte.
Uticaj rasta kamata na privredu
Ekonomisti upozoravaju da, s druge strane, povećanje kamatnih stopa centralnih banaka može dovesti i do pada investicija, proizvodnje i zaposlenosti. Nenad Gujaničić napominje da odluke centralnih banaka da se povećaju kamate indirektno znači manje likvidnosti i manje novca, što znači da će se privreda odnosno preduzeća teže zaduživati, a s druge strane da će biti generalno manje para u opticaju i da će privreda teže funkcionisati.
"Centralne banke moraju da vode računa da, s jedne strane, probaju da suzbiju inflaciju, a s druge strane da ne uguše privredu. Mogla je Evropska centralna banka za 2 procentna poena da podigne kamatu i verovatno bi time uticala na smanjenje inflacije mnogo brže, ali bi verovatno i privreda evrozone veoma brzo doživela recesiju", objašnjava Gujaničić.
Povezane vesti
Broker navodi da će biti izuzetno teško i napominje da ne smemo zaboraviti da je globalna privreda poslednjih desetak godina faktički uživala nulte kamate i da je bilo para u izobilju.
"To vam je kao kod kuće kada imate para kupite i ono što vam treba i što vam ne treba. Tako su se i biznisi širom sveta ponašali. Bila je gomila para i firme koje su prezadužene su lako servisirale dugove, a sad postepeno ulazimo u tu zonu gde to neće više biti baš tako. Nažalost, ta inflacija se neće tako brzo vratiti. ECB je najavila da će tek 2024. ona prići nivou od 2 odsto, na kojem je bila ranije", podseća Gujaničić.
Profesor Dejan Šoškić kaže da su odluke centralnih banaka da podignu referentne kamatne stope očekivane, ali da taj potez neće dati neke preterano dobre rezultate u smislu zaustavljanja daljeg rasta inflacije. Povećanje kamatnih stopa će po njemu imati loše posledice po građane, a pre svega po privrednu aktivnost u zemlji. On kaže da su i FED i ECB svesne da je era jeftinog, obilnog novca iza nas i da se sada svet mora vratiti na neke normalnije nivoe kamatnih stopa što će imati svoju gorku pilulu po pitanju privredne aktivnosti.
"Ako podignete kamatne stope, svi će potrošači manje trošiti više štedeti, svi će investitori, preduzeća neke projekte koje su mogli da realizuju po nižim kamatnim stopama odložiti za neke vremena kada se kamatne stope opet budu spustile. Dakle, do usporenja privredne aktivnosti će svakako doći, ali to nije dobro jer je ovde problem sa inflaciojom upravo zbog nedostatka proizvodnje pojedinih elemenata roba i usluga koje se troše", kaže Šoškić.
On napominje da se mora podstaći proizvodnja i da je ključno da se otklone problemi u snabdevanju.
"Na nacionalnom nivou za zemlje kao Srbija proizvodnja se može podstaći samo u nekim domenima koji su nama na raspolaganju, a to je recimo proizvodnja hrane. Zato je važno da se vodi ozbiljna politika po pitanju subvencija i podsticanja poljoprivredne proizvodnje da u narednom periodu imamo dovoljno domaće hrane. Takođe, da ne dozvolimo da domaća hrana raspoloživa i relativno jeftina lako odlazi na međunarodno tržište i time učini da kod nas nema dovoljno tih bazičnih proizvoda, jer će se to onda odraziti i na inflaciju i na pad životnog standarda. Mehanizmi podsticanja moraju biti i sa nekim mehanizmima zaštite domaćeg tržišta radi redovnog snabdevanja tim osnovnim namirnicama", smatra Šoškić.
On ukazuje da onog trenutka kada ECB i FED podižu kamatne stope, svo zaduživanje na međunarodnom tržištu, i u dolaru i u evru, postaje skuplje i napominje da to onda postaje automatski veći probelm za javne finansije.
"Jedna je situacija kada država može da dobije niske kamatne stope, a potpuno druga kada dobijate više kamatne stope. To ne samo da više košta, nego će i procena vaše sposobnosti vraćanja kredita u budućnosti biti nepovoljnija, pa će dodatno moći da utiče na rast kamatnih stopa. I onda se može javiti ona spirala vrlo brzog rasta kamatnih stopa za pojedine zemlje koje se od starne međunarodne finansijske javnosti ne stvaraju dovoljno solidnim i sposobnim da izmiruju svoje obaveze", objašnjava Šoškić.
On navodi da smo taj scenario gledali u krizi suverenog duga 2009. godine gledali u Grčkoj, a da se sada to pominje u kontekstu Italije jer je to zemlja sa vrlo visokim nivoom duga prema BDP-u, od preko 130 odsto.
"Sada se očekuje šta će ova mera ECB značiti na tom tržištu javnog duga u Evropi i koliko će to onda dodatno možda oboriti popularnost evra na međunarodnom tržištu. Znamo da, kada evro padne, onda je to dodatni generator za inflaciju u evrozoni, pa i u zemljama koje su na nju oslonjene", ukazuje Šoškić.
Preporuka za vas
Komentari (0)