Inflacija diže kamate u Americi - da li bi i krediti u Srbiji mogli da poskupe i od čega to zavisi

Komentari

Autor: Zlatica Radović

29/03/2022

20:00

Inflacija diže kamate u Americi - da li bi i krediti u Srbiji mogli da poskupe i od čega to zavisi - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

U pokušaju da obuzda najvišu inflaciju u poslednjih 40 godina Američka centralna banka (FED) je prvi put posle skoro četiri godine, prošle srede podigla svoju referentnu kamatnu stopu. Ovo povećanje je samo prvo u nizu imajući u vidu najavljeno "agresivnije" zaoštravanje monetarne politike u SAD u uslovima izrazito visoke inflacije i visokih inflatornih očekivanja za naredni period, koji su dodatno pojačani dešavanjima u Ukrajini.

Kada je centralna banka Velike Britanije u decembru prošle godine, prva u Evropi podigla kamatne stope, ekonomski stručnjaci su govorili da to jeste signal i za Srbiju, ali ne previše alarmantan, jer su naše javne finansije usmerene na FED i Evropsku centralnu banku (ECB) sa kojima se usklađuju i čiji potezi najviše utiču na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu.

Sada je otvoreno pitanje da li bi vest da je jedna od dve vodeće centralne banke u svetu, podigla referentnu kamatnu stopu sa 0, 25 na 0, 5 odsto mogla da upali crvenu lapmicu i da podstakne i ECB da koriguje ovu stopu, što bi lančano moglo da se odrazi na visinu kamate koju utvrđuje Narodna banka Srbije.

Evropska centralna banka je, poslednji sastanak na ovu temu imala pre desetak dana kada je odlučila da zadrži referentnu kamatnu stopu na istom nivou, a tu politiku ECB prati i NBS, koja je 11. marta objavila da referentna kamatna stopa ostaje na 1 odsto.

NBS: Odluka o kamatama posle drugog tromesečja

U Narodnoj banci za Euronews Srbija kažu da je srpska ekonomija više vezana za evro nego za američki dolar i da ne bi trebalo očekivati veći neposredan uticaj na srpski finansijski sistem u kome američki dolar ne predstavlja valutu u kojoj je izražen značajan iznos štednje i kredita. Oni napominju i da je učešće javnog duga u dolarima tokom prethodnih godina značajno smanjeno i da je tako smanjen potencijalni efekat povećanja troškova zaduživanja i valutni rizik koji proizilazi iz promene vrednosti američkog dolara.

S druge strane, mere ECB već bi mogle na domaće finansijsko tržište da utiču kroz kanal portfolio investicija i kamatnih stopa, ali kažu da ne treba očekivati veće zaoštravanje finansijskih uslova u zoni evra u skorijem periodu, s obzirom na to da i sama ECB naglašava da su podsticajni uslovi finansiranja i dalje neophodni kako bi se obezbedio održiv rast privredne aktivnosti.

"S obzirom na to da je oko 60 odsto plasmana privredi i stanovništvu indeksirano u stranoj valuti, pre svega u evrima, zaoštravanje monetarne politike ECB, a time i rast kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra, mogli bi za posledicu da imaju određeni rast i kamatnih stopa na devizno indeksirane kredite na domaćem tržištu. Međutim, imajući u vidu povoljnu makroekonomsku perspektivu naše zemlje i očekivani nastavak rasta kreditnog rejtinga na nivo investicionog, ne očekujemo da kamatne stope na kredite indeksirane u evrima u istoj meri porastu koliko bi eventualni rast kamatnih stopa na tržištu novca u zoni evra mogao da iznosi", kažu u NBS.

Oni ističu i da ECB još direktno ne najavljuje da bi moglo doći do povećanja kamatnih stopa u narednom periodu, kao i da bi to mogla da uradi tek početkom trećeg tromesečja.

"Na sastanku u martu, ECB je odlučila da smanji obim neto kupovine aktive od banaka tokom drugog tromesečja, a odluke u pogledu završetka ovog programa zavisiće od ocene srednjoročnih inflacionih očekivanja, s tim da je naglašeno da će promene kamatnih stopa uslediti u nekom periodu nakon završetka ovog programa", objašnjavaju iz NBS.

Oni napominju da je Srbija zahvaljujući odgovornoj ekonomskoj politici i sprovedenim strukturnim reformama obezbedila i očuvala makroekonomsku i finansijsku stabilnost, znatno smanjila unutrašnju i spoljnu neravnotežu i povećala devizne rezerve na rekordni nivo, što sve zajedno doprinosi povećanoj otpornosti na rizike iz međunarodnog okruženja i umanjuje našu zavisnost od eksternih izvora finansiranja.

Prolazi period niskih kamata i jeftinih kredita

Profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji Ismail Musabegović za Euronews Srbija kaže da postoje značajne razlike između američke i evropske ekonomije i da je bilo očekivano da će Amerika podići kamatne stope.

"Njihove procene su da će u naredne dve godine visina kamate doći do 2, 8. Za razliku od njih Evropa je sad suočena sa drugim problemima i ne očekujem da Evropska centralna banka da če menjati kamate sve do poslednjeg kvartala ove godine. Može se desiti da to uradi, ali kamata je u Evropi još negativna i ona može da dođe na nulu. Kod nas bi se promena ECB osetila, jer je većina kredita, a naročito stambenih indeksirana u evrima, odnosno euribor je jedna osnova za obračun kamata. Ne očekujem značajna pomeranja, iako i to najviše zavisi od kretanja inflacije", objašnjava Musabegović.

Profesor ističe da je važno da se prati inflacija i da se svede na dva do 3 odsto. On smatra da je najvažnije za Srbiju da nastupajuća poljoprivredna sezona bude dobra, jer ako bude rodna godina - smiriće se cene, a napominje da je važan i energetski deo, koji zavisi od svetske cene nafte i gasa.

"Realno je da se kurs zadrži i da ne bude velikih oscilacija. Može da se desi da NBS poveća referentnu kamatnu stopu, ali to bi moglo biti tek minimalno. Koliko vidim, monetarna politika je čvrsta i ima instrumenata da odbrani taj kurs", smatra profesor Musabegović.

Niskim kamatnim stopama centralne banke pokušavaju da pospeše ekonomsku aktivnost. Ipak, Međunarodni monetarni fond izašao je pre nekoliko meseci sa upozorenjima da će period niskih kamata uskoro biti završen. Euribor, kamata za koji su vezani svi domaći krediti je pre deset i više godina ukupnu kamatu na zajmove u Srbiji dizao i do 5 procenata. On je poslednjih godina beležio pad, a onda je 2016. godine otišao u minus i na tom nivou je i danas. Ukoliko bi on počeo da raste, to bi srazmerno značilo da bi i kreidti postali skuplji, a i rate koje bankarski klijenti otplaćuju veće.

Kako bi skuplje kamate uticale na investicije?

U NBS smatraju da ne treba očekivati da zaoštravanje monetarne politike Američkih federalnih rezervi (FED) dovede do poremećaja likvidnosti na međunarodnom finansijskom tržištu, ali da može dodatno uticati na rast kamatnih stopa, pooštravanje uslova finansiranja na globalnom nivou, a naročito u zemljama u razvoju, imajući u vidu ulogu dolara kao vodeće svetske valute i uticaj politike FED na ostatak sveta.

U NBS napominju da bi, s druge strane, zaoštravanje monetarne politike ECB moglo za posledicu imati manju likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu, nepovoljnije finansijske uslove i manji priliv kapitala u zemlje u usponu, uključujući i Srbiju, pre svega u vidu portfolio investicija.

"Cenimo ipak da priliv kapitala u vidu stranih direktnih investicija ne bi bio znatnije pogođen, zahvaljujući makroekonomskoj stabilnosti i komparativnim prednostima koje ostvaruje Srbija, a koje prepoznaju strani investitori, što je i rezultiralo činjenicom da već nekoliko godina unazad Srbija privuče oko 60 odsto ukupnih stranih direktnih investicija usmerenih u region Zapadnog Balkana. Pored toga, treba imati u vidu da prilivi stranih direktnih investicija uglavnom više zavise od makroekonomskih uslova u zemljama u koje su usmerene nego od uslova u zemljama iz kojih potiču, jer su u pitanju dugoročni vidovi ulaganja", kažu u NBS.