Referentna kamata Narodne banke Srbije zadržana na 1,0 odsto

Izvršni odbor Narodne banke Srbije zadržao je na današnjoj sednici referentnu kamatnu stopu na nivou od 1,0 odsto.

Narodna banka Srbije, podseća u saopštenju, da od oktobra 2021. postepeno smanjuje stepen ekspanzivnosti monetarne politike povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na reverznim repo aukcijama kojima na nedelju dana povlači viškove likvidnosti iz bankarskog sistema, kao i procenta viškova dinarske likvidnosti banaka koje povlači putem ovih aukcija.

Na taj način, NBS koristi fleksibilnost svog monetarnog okvira koji joj omogućava da i bez promena osnovnih kamatnih stopa prilagodi monetarne uslove. Prosečna ponderisana kamatna stopa na poslednjoj repo aukciji održanoj ovog meseca iznosila je 0,59 odsto. Ukupno je povećana za 48 baznih poena od početka procesa pooštravanja monetarnih uslova, kada je ova stopa iznosila 0,11 odsto.

Na odluku o njenom postepenom povećanju prethodnih meseci uticali su povećani troškovni pritisci u međunarodnom i domaćem okruženju i potreba da se utiče na inflaciona očekivanja tržišnih subjekata i ograniče sekundarni efekti na cene ostalih proizvoda i usluga, ističu iz centralne banke.

Izvršni odbor NBS ocenjuje da će se inflacija, koja je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u decembru 2021. iznosila 7,9 procenata međugodišnje, tokom prvog tromesečja ove godine kretati oko nivoa zabeleženog krajem prošle godine ili blago iznad njega.

Na to će, kako se objašnjava, uticati efekti energetske krize u svetu i po tom osnovu više cene uvoznih proizvoda, ali bi od drugog tromesečja trebalo da usledi usporavanje inflacije i njeno kretanje ka centralnoj vrednosti cilja od 3,0 odsto plus/minus 1,5 odsto, koju bi mogla da dostigne krajem 2022.

NBS istovremeno napominje da je bazna inflacija, iz koje su isključene cene hrane, energije, alkohola i cigareta, i na koju mere monetarne politike mogu da utiču, bila znatno niža od ukupne inflacije i iznosila prethodnih meseci u proseku oko 3,0 odsto međugodišnje.

Očuvanju bazne inflacije na niskom nivou doprinosi dugogodišnja relativna stabilnost deviznog kursa, koja predstavlja snažno sidro cenovne stabilnosti i koja će biti očuvana i u narednom periodu, dodaje se dalje. Usporavanju opšte inflacije od drugog tromesečja 2022, prema oceni centralne banke, doprineće iscrpljivanje efekta privremenih faktora koji se prvenstveno odnose na više cene energenata i poljoprivrednih proizvoda, kao i očekivano postepeno rešavanje problema zastoja u globalnim lancima snabdevanja.

U kratkom roku, ublažavanju daljeg rasta cena trebalo bi da doprinesu i mere Vlade Srbije o privremenom ograničavanju cena osnovnih životnih namirnica i električne energije za privredu.

U slučaju da se materijalizuju neki od rizika, koji bi za posledicu mogli da imaju kretanje inflacije iznad gornje granice dozvoljenog odstupanja od cilja u dužem periodu, NBS poručuje da je spremna da u najkraćem roku reaguje svim raspoloživim instrumentima. Prilikom donošenja odluke o monetarnoj politici, Izvršni odbor je imao u vidu da povoljni finansijski uslovi, koji doprinose privrednom rastu, mogu biti održani i s nešto manjim stepenom ekspanzivnosti monetarne politike.

"Privredni rast Srbije u 2021. godini"

Što se tiče privrednog rasta Srbije, koji je prema preliminarnim podacima statistike iznosio 7,5 odsto u 2021, što je iznad očekivanja NBS, u centralnoj banci ističu da to doprinosi povoljnijoj osnovi za rast u ovoj godini i očekuju da će u srednjem roku rast biti u rasponu od 4,0 do 5,0 procenata.

Tome će, kažu, doprineti nastavak investicionog ciklusa i realizacija velikih infrastrukturnih projekata, rast lične potrošnje podržan povoljnim trendovima na tržištu rada, kao i pozitivan doprinos od izvoza, na koji se sa strane ponude odražavaju investicije iz prethodnog perioda u razmenljive sektore, a sa strane tražnje povoljniji izgledi rasta naših najvažnijih trgovinskih partnera.

U prilog rastu izvozne ponude govor podatak da je priliv SDI u Srbiju u 2021. iznosio 3,9 milijardi evra, čime je premašen dosadašnji rekord iz 2019. godine, pri čemu je priliv i dalje bio pretežno usmeren u izvozne sektore, konstatuje NBS. Iz centralne banke takođe ističu da međunarodno okruženje i dalje karakteriše povećana neizvesnost u pogledu uticaja toka pandemije i pojave novih sojeva virusa na brzinu globalnog privrednog rasta, na svetske cene primarnih proizvoda, a time i na inflaciju.

Dodaju da, ipak, ohrabruje činjenica da se globalni privredni rast nastavlja uprkos povećanim troškovnim pritiscima i pogoršanju epidemiološke situacije u pojedinim zemljama, te da su ekonomije širom sveta pokazale visok stepen prilagođavanja izmenjenim uslovima poslovanja usled pandemije.

U saopštenju se navodi da kretanja na međunarodnom robnom i finansijskom tržištu nalažu opreznost u vođenju monetarne politike, i da će NBS, kao i do sada, nastaviti pažljivo da prati kretanja u domaćem i međunarodnom okruženju. Izvršni odbor je naglasio da će prioritet monetarne politike i dalje biti obezbeđenje cenovne i finansijske stabilnosti u srednjem roku, uz podršku što bržem rastu naše privrede i zaposlenosti, daljem rastu izvoznog sektora, kao i povoljnom investicionom ambijentu. Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 10. februara 2022.