ECB smanjuje kamatne stope: Mogu li mesečne rate zaduženih u Srbiji da budu manje?

Komentari

Autor: Euronews Srbija

08/02/2025

20:38

Euronews

veličina teksta

Aa Aa

Evropska centralna banka smanjila je prošle nedelje kamatnu stopu za 25 baznih poena. To je peti put od juna prošle godine da Evropska centralna banka spušta kamatne stope. Postavlja se pitanje da li se nakon tog poslednjeg smanjenja može očekivati da će tržišna kamata u Srbiji konačno pasti ispod ograničenja na kojem je sada drži Narodna banka Srbije, odnosno ispod pet odsto. Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je silazna putanja kamatnih stopa nešto što je dobro za EU, ali indirektno i za Srbiju.

Dosadašnja smanjenja kamatne stope Evropske centralne banke nisu uticala na korisnike stambenih kredita u Srbiji s obzirom na to da je Narodna banka Srbije na jesen 2023. ograničila kamatnu stopu, prvo na 4,08 odsto, što je važilo do kraja 2024. godine da bi od početka 2025. godine uvela ograničenje na pet odsto.

Postavlja se pitanje da li se može očekivati da tržišna vrednost kamata konačno padne ispod tog ograničenja od pet odsto, a samim tim i mesečne rate zaduženih.

Vasić objašnjava da Euribor nije jedina komponenta u ceni novca, odnosno u kamati i da je tu i margina banke.

"Nesavršena tržišta daju i nesavršene uslove konkurencije, tu mora da postoji neka jača konkurencija. Ako je sada šestomesečni Euribor 2,65, mislim da ne postoji ni jedna banka koja nema marginu od dva, a većina ima tri odsto. To je ta margina gde je zapravo zarada, troškovi banke. Kad saberete tri plus 2,65, to je 5,65 odsto. Tako da mašimo onu granicu koju je postavila Narodna banka Srbije od pet odsto kao plafon", rekao je Vasić.

Na pitanje koliko je potrebno da Evropska centralna banka dodatno smanji kamatnu stopu da bi se to odrazilo i na korisnike kredita u Srbiji, Vasić je naveo da bi se to dogodilo kada bi Euribor bio 1,5 odsto.

Po računici, ako bi se tome dodalo tri odsto, kao marža banke, dobija je 4,5 odsto i onda je, kaže Vasić, to ispod pet odsto koliko je ograničenje kamata odlukom Narodne banke Srbije.

Sagovornik Euronews Srbija naglašava da bi trebalo da se radi na razvoju finansijskog tržiša kako bi se ono učinilo konkurentnijim.

"Banke se bore između sebe, ali mora da postoji još neka međusektorska borba, odnosno konkurencija koja bi uticala na to da vi i ja imamo izbora gde da ostavimo novac i gde da ga uzmemo. Kad budemo to rešili, onda će i ove kamate imati smisla i brže će se reflektovati na naše tržište", rekao je Vasić.

Kakve signale šalje Evropska centralna banka?

Objašnjavajući zašto Evropska centralna banka spušta kamatne stope, Vasić kaže da je privredna aktivnost EU usporena, a da jedan od načina da se ona pospeši jeste da se da mogućnost građanima i privredi da krenu da troše novac.

To se, dodaje on, radi tako što se obara referentna kamatna stopa i na taj način se čini novac dostupnijim građanima i privredi.

"Ko pokreće privredu? To su građani, to je izvoz, to su neke strane direktne investicije i to su neke komponente koje zapravo ko god kreira makroekonomsku politiku mora da uzme u obzir. A da biste ohrabrili ili pospešili građane da to rade, onda im morate dati neki signal. Ovo su signali koji postoje već od juna prošle godine, pomalo. Ranije je to bilo (smanjenje) 0,25, možda i jednom samo bilo nešto malo više, 0,5 odsto", rekao je Vasić.

On navodi da se vidi da i tržište reaguje tako što se šestomesečni Euribor, koji je uzročno-posladična veza i koji se "kači" za tu referentnu kamatnu stopu ECB, spustio na 2,65 odsto, pre nekoliko godina je bio četiri odsto, ali i negativan pre kovid krize.

"I onda je krenuo na drugu stranu i stigao je skoro do četiri odsto, kao način da se zaustavi inflacija. Sad, inflacija se umirila. Nije se u potpunosti umirila, ali se umirila. Čini se da je bezbolnije sada da se taj novac učini dostupnijim građanima Evropske unije i da privrede dve zemlje, pre svega Nemačka i Francuska, krenu da vuku celu ekonomiju napred", rekao je Vasić.

Na pitanje šta će se dešavati sa Euriborom u narednom periodu i da li može da se očekuje da ponovo padne na nivo pre inflacije, Vasić je rekao da nije siguran da će Euribor ikada više da bude negativan i da će se verovatno kretati između jedan i 1,5 odsto.

To je, dodaje, cena novca koja bi na nekom dugoročnom horizontu imala smisla, navodeći da na to utiču i geopolitičke tenzije i mogućnost uvođenja carina u svetskoj trgovini.