Smanjene kamate i na dozvoljeni minus: Da li je to rešenje za stanjeni kućni budžet tokom januara

Komentari

Autor: Lj.G.

25/01/2025

19:07

Smanjene kamate i na dozvoljeni minus: Da li je to rešenje za stanjeni kućni budžet tokom januara - Copyright profimedia

veličina teksta

Aa Aa

Kako se približava kraj januara, najdužeg meseca u godini zbog prazničnog "stanjivanja" novčanika, mnogi će svoditi račune kako da pokriju eventualni manjak u kućnom budžetu. Kada se praznici nadovezuju, kao što je slučaj sa Novom godinom i Božićem, dodatne troškove treba da uračunaju oni koji u januaru obeležavaju i slave i proslavljaju rođendane. Postavlja se pitanje kako "rastegnuti" ono što je preostalo do kraja januara. Srećom, dolazi februar, najkraći mesec u godini, pa je to možda prilika da se bar malo poprave finansije.

I dok se mnogi pitaju kako da preguraju januar sa novcem kojim raspolažu, ima i onih čiji su bankovni računi već u minusu zbog većih troškova.

Kamate na dozvoljeni i nedozvoljeni minus uvek su bile visoke, ali su one od početka ove godine odlukom Narodne banke Srbije ograničene.

Kako su naveli ranije iz NBS, kod dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja postavljeno je ograničenje efektivne kamatne stope 19,75 odsto, što u slučaju prekoračenja znači za sve korisnike smanjenje kamatne stope i do 30 odsto u odnosu na do sada postojeće tržišne kamatne stope.

Iako su kamatne stope na dozvoljeni i nedozvoljeni minis smanjene, ne treba se opuštati jer će i sa ovim ograničenjem kamatnih stopa, takav vid zaduženja biti jedan od najskupljih zajmova u banci.

Dejan Gavrilović iz Udruženja "Efektiva" kaže da je svakako savet građanima da ne koriste dozvoljeni minus, ako je to moguće, a da ako ga koriste, da ga koriste pametno i što manje.

"Nema logike da se u dozvoljenom minusu bude na onom maksimalnom limitu, tad banka naplaćuje maksimalnu kamatnu stopu, a u trenutku kada se taj dozvoljeni minus otkaže, korisnik će morati da se snađe za pare da vrati taj dozvoljeni minus. Može on to da uradi kroz platu, ali kad platom pokrije dozvoljeni minus i banka mu, recimo, otkaže ugovor, on posle toga neće imati novac za redovan život", rekao je Gavrilović.

On kaže da ako neko i planira da koristi dozvoljeni minus u punom iznosu limita koji ima, onda je bolje da uzme gotovinski kredit pa da ga otplaćuje na rate nego da dozvoljeni minus koristi i stalno bude u maksimalnom limitu.

Privremeno ograničenje kamatnih stopa i na stambene kredite

I dok neki nikada sebi ne bi dozvolili da uđu u dozvoljeni minus, ima i onih koji žive na kreditima.

Osim kamatnih stopa na dozvoljeni i nedozvoljeni minus, NBS je kamatnu stopu na stambene kredite ograničila na maksimalnih pet odsto, a ograničene su i najviše moguće stope za gotovinske i potrošačke zajmove, kao i kamate koje banke zaračunavaju na kreditne kartice.

"I to će doneti neku korist građanima, zavisi od toga koji iznos su koristili", kaže Gavrilović.

NBS je krajem decembra donela Odluku o privremenom ograničenju kamatnih stopa kod ugovora o kreditu zaključenih sa fizičkim licem, koja je privremenog karaktera i važiće najkasnije do kraja 2025. godine.

Odlukom je predviđeno da se kod postojećih i novih kredita sa promenljivom kamatnom stopom ne može primeniti kamatna stopa veća od pet odsto, kao i da kod novih kredita sa fiksnom kamatnom stopom ta stopa ne može biti veća od pet odsto.

Tom odlukom obezbeđuje se primena ograničenja kamatnih stopa koja su predviđena Predlogom zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga.

"Imajući u vidu da će se predlog zakona naći na dnevnom redu prve sednice Narodne skupštine u 2025. godini, radi zaštite finansijske stabilnosti i životnog standarda pre svega korisnika stambenih kredita, a u skladu sa najavama da će se kamatne stope na te kredite nakon isteka privremene mere iz 2023. ograničiti na pet odsto, NBS je donela ovu odluku, koja je privremenog karaktera i važiće do usvajanja Predloga zakona o zaštiti korisnika, a najkasnije do kraja 2025. godine", saopštila je NBS u decembru prošle godine.

Centralna banka navodi i da je pored ograničenja kamatnih stopa kod stambenih kredita, propisala i ograničenje kamatnih stopa za gotovinske i potrošačke kredite tako da nominalna kamatna stopa kod tih kredita odobrenih u dinarima ne može biti veća od 14,75 odsto, a efektivna stopa koja uključuje sve troškove ne može biti veća od 15,75 odsto.

Kod kreditnih kartica i dozvoljenog prekoračenja, NBS navodi i da postoji ograničenje efektivne stope od 17,75 odsto, odnosno 19,75 odsto, što je u slučaju dozvoljenog prekoračenja znači za sve korisnike ovog proizvoda odmah smanjenje stope za jednu trećinu.

Viši savetnik za pravna pitanja u Sektoru za kontrolu poslovanja banaka u NBS Ivana Terzić Danilović objašnjava da u slučaju dozvoljenog kao i nedozvoljenog prekoračenja za sve korisnike ovog proizvoda znači smanjenje kamatne stope i do 30 odsto u odnosu na do sada postojeće tržišne kamatne stope, odnosno kod kreditnih kartica smanjenje za oko 20 odsto, čime se sprečava naplata previsokih kamata.