Igre 
Ograničavanje kamatnih stopa i stambeni krediti: Kolike bi mesečne rate u 2025. mogli da očekuju zaduženi u evrima
Komentari04/12/2024
-22:00
Odluka Narodne banke Srbije o ograničavanju kamata na stambene kredite ističe krajem ove godine. Ipak, kamate se neće vratiti na tržišnu vrednost jer se očekuje usvajanje zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji je skupštinskoj proceduri. Iz Narodne banke Srbije su za Euronews Srbija rekli da usvajanje tog zakona očekuju do kraja ove godine. Novi zakon bi građane Srbije trebalo da zaštiti ne samo od visokih kamatnih stopa po pitanju stambenih kredita, već i po pitanju drugih bankarskih usluga poput korišćenja kreditnih kartica i dozvoljenog minusa.
Trenutno građani koji imaju minuse na svojim računima plaćaju kamatu do 29 odsto, a novi zakon bi to ograničio na 19,75 odsto.
Ako je, na primer, prekoračenje od 20.000 dinara, trenutno godišnja kamata bi iznosila 5.800 dinara, a novi zakon bi to ograničio na nešto manje od 4.000 dinara, odnosno 3.950 dinara.
Kod kreditnih kartica, sadašnja kamatna stopa iznosi 22 odsto, a novi zakon bi to ograničio na nešto manje od 18 odsto, odnosno 17.75 odsto.
Na primeru kredita od 50.000 dinara, prema trenutnoj kamati od 22 odsto, korisnik bi platio 11.110 dinara kamatu, dok bi po novom zakonu ta kamata iznosila 8.870 dinara, što bi značilo uštedu nešto veću od 2.000 dinara.
Kada reč je o stambenim kreditima, kamatne stope se ograničavaju na maksimalnih pet odsto do kraja 2025. godine i to se odnosi i na postojeće i nove korisnike stambenih kredita, kao i na fiksne i promenljive kamatne stope.
Trenutno, s obzirom na privremenu meru Narodne banke Srbije, koja traje još od septembra prošle godine i odnosi se na prve korisnike stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, kamata na stambene kredite iznosi 4,08 odsto.
Povezane vesti
Tržišna cena je 5,74 odsto, dok bi novim zakonom to bilo ograničeno na pet odsto.
Ako se kao primer uzme stambeni kredit od 100.000 evra sa otplatom od 20 godina, mesečna rata sa privremenom merom bi iznosila 610 evra.
Kada govorimo o tržišnoj kamati, to bi bilo 684 evra, dok bi novim zakonom to išlo na 659 evra.
Da bi zakon o zaštiti korisnika finansijskih usluga značio građanima Srbije smatra zamenik direktora Nove ekonomije Aleksandar Milošević.
On je za Euronews Srbija rekao da je Narodna banka Srbije smatrala nužnim donošenje ovog zakona, jer među bankama nedostaje dovoljna konkurencija koja bi ih motivisala da same smanjuju kamatne stope na svoje usluge.
Milošević je objasnio da će korisnicima stambenih kredita, koji trenutno imaju privremenu kamatu od 4,08 odsto, ona rasti jer prethodna privremena mera koja je doneta septembra 2023. godine ističe do 1. januara 2025.
profimedia
Međutim, pojasnio je i da kada ne bi bilo novog ograničenja od pet odsto, da bi kamatna stopa porasla na oko šest odsto.
Povezane vesti
"Od 2026. uvodi se odredba, dinamična, gde će se kamata određivati kao prosečna kamata, uvećena za jednu petinu, znači prosečna kamata u Srbiji. A posle 2028. uvodi se prosečna kamata, uvećena za jednu četvrtinu, znači još malo više da mogu da porastu. Ali to su sve ograničenja u odnosu na ono što je bilo da uopšte nema zakona", rekao je Milošević.
Gostovanje Aleksandra Miloševića u programu Euronews Srbija možete pogledati u videu u nastavku.
Kolike će biti mesečne rate na stambene kredite?
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže da je u Srbiji oko 165.000 stambenih kredita i sigurno više od 95 odsto indeksiranih u evrima, sa varijabilnom kamatnom stopom.
On je za Euronews Srbija rekao da je sada kamata privremenom merom NBS koja ističe od 1. januara limitirana na 4,08 odsto, a da nije predložen novi zakon, kamata bi bila tržišna i sada bi iznosila 5,6 odsto, a možda i više.
S obzirom na to da će kamata u 2025. biti ograničena na pet odsto, Vasić je naveo da će doći do porasta mesečnih rata i to za 30 ili 40 evra, možda i 50 evra, u zavisnosti od toga kada je kredit podignut i koliko je već rata otplaćeno.
"Ako to apliciramo na kredit koji smo uzeli pre godinu, dve, tri dana, mi nismo stigli da otplatimo deo glavnice i onda nas najviše boli. Oni koji su deset godina u otplati kredita ili više, njih će to manje da boli, u smislu, manje će novca da izdvoje od 1. januara", objašnjava Vasić.
On je podsetio da je jedan vremenski period Euribor bio negativan, minus 0,55 odsto, da je potom naglo i skokovito brzo došao do skoro četiri odsto i da je to, između ostalog, razlog zašto je Narodna banka Srbije intervenisala i predlaže zakon.
"Ali imamo i taj moment da mi građani zapravo moramo da biramo ili treba da biramo između fiksne i varijabilne (kamatne stope). Tendencija jeste da se Euribor spušta, dokle će se spuštati i kako to može da izgleda, to niko od nas ne zna, ali znamo da ekonomija EU usporava. Čim EU usporava, Evropska centralna banka mora da reaguje tako što građanima EU učini novac dostupnim, odnosno povoljnim, i upravo tako što obori baznu kamatu, a na toj kamati je i 'zakačen' Euribor koji takođe pada", rekao je Vasić.
On kaže da će se taj trend pada verovatno nastaviti i da bi 2026. možda mogao da bude 1,5 i dva odsto, što bi uz marginu banke od dva odsto značilo da bi se u proseku stambeni kredite plaćao po kamati oko četiri odsto.
Na pitanje da li se odlučiti za promenljivu ili fiksnu kamatnu stopu, Vasić je rekao da je pitanje sad da li banke uopšte imaju u ponudi fiksnu kamatnu stopu ili koliko banaka ima u ponudi fiksnu kamatnu stopu.
"Kada očekujete da će Euribor ići na dole, koji bi to bankar doneo odluku i rekao - evo, ja ti dajem kamatu pet ili 4,5 odsto fiksno u narednih 20 godina. Vrlo malo, pretpostavljam da nema mnogo takvih. Verovatno će taj proizvod ponovo da se pojavi kada se stabilizuje situacija i kada Euribor stane na jednom nivou bez toga da raste ili pada i kada ta predvidivost bude izvesnija za banke", rekao je Vasić.
Za gotovinske kredite Vasić kaže da oni koji vole predvidivost i žele da imaju istu ratu u narednih pet godina, onda bi mogli da se opredele za fiksnu kamatnu stopu.
Komentari (0)