Igre 
Trajno ograničenje kamata i njihov uticaj na mesečne rate: Kako naći najbolju ponudu za kredit?
Komentari06/11/2024
-19:01
Visoke kamatne stope za sve kredite pravile su probleme mnogima. Narodna banka Srbije je u septembru prošle godine donela privremene mere kako bi se pomoglo dužnicima za otplatu stambenih kredita koje ističu krajem 2024. godine, a sada priprema zakonska rešenja o trajnom ograničenju kamata. Postavlja se pitanje šta će doneti novi zakon i koliko će najavljena ograničenja kamata olakšati građanima otplatu kredita.
Za kratkoročnu pozajmicu od banke, odnosno gotovinski kredit, sada se vraća pozamašna suma, a najskuplji je dozvoljeni i nedozvoljeni minus.
"U proseku od nekih devet pa do 15 odsto možete platiti gotovinski kredit, a sa druge strane kamate za ove sitnije proizvode, to su kreditne kartice i dozvoljeni minus, oni znaju da budu i više, i preko, ili možda oko 20 odsto. Za nedozvoljeni minus je čak i praksa bila da je to kamatna stopa na nivou kažnjavanja i penala. Znači, uopšte nije ni tržišna, nego je jedna forma kazne što ste došli u tu situaciju", rekao je za Euronews Srbija urednik portala Kamatica Dušan Uzelac
Ukoliko se za kupovinu stana u Beogradu uzima kredit, gotovo će biti plaćena dva.
Tako bi za kredit od 150.000 evra, najpre trebalo dati čak 30.000 evra učešća, a za period otplate od 30 godina, banci će dužnik morati da vrati gotovo 233.000 evra.
Euronews/Ljiljana Gradinac
To praktično znači da će zaduženi banci za dobijenih 120.000 evra samo na kamatu dati 113.000 evra.
Građani sa kojima je razgovarala ekipa Euronews Srbija smatraju da je to previše i navode da ne živimo u Švajcarskoj i da su kamate "jezive".
Povezane vesti
Ima i onih koji kažu da su stalno u kreditima, dok pojedini navode da su odlučni u tome da se ne zadužuju u banci.
Takva odluka najčešće se donosi upravo iz straha od visine kamata.
Da bi ograničila njihov iznos, Narodna banka Srbije priprema zakonska rešenja na osnovu kojih bi se građani trajno zaštitili od previsokih kamata.
Šta predviđaju nova rešenja?
Nova rešenja koja je najavila Narodna banka Srbije odnosila bi se na keš kredite, dozvoljeni i nedozvoljeni minus, kao i na stambene kredite.
Stambene pozajmice u evrima ne bi mogle da budu više od 5,44 odsto godišnje.
Najtraženi gotovinski potrošački dinarski krediti, čija kamata ide i do 20 odsto, maksimalno će iznositi 15,67 odsto.
Najveće promene uvode se kod kreditnih kartica, dozvoljenog i nedozvoljenog prekoračenja.
Povezane vesti
Tako će maksimalna kamatna stopa kod kreditnih kartica biti 18 odsto, umesto dosadašnjih 30 odsto.
Dozvoljen i nedozvoljen minus biće maksimalnih 20 odsto, a do sada je kamatna stopa iznosila gotovo 30 odsto, a nekad i više od 50 odsto.
Takve zakonske mere, kaže Uzelac, pomoći će svima.
"Banke će u budućnosti biti odgovornije da nas ne dovedu u poziciju da taj kredit ne možemo da otplatimo", rekao je Uzelac.
Novina je da će u slučaju nemogućnosti otplate stambenog kredita, korisnici moći sami da prodaju nekretninu i iz prodajne cene vrate dug banci.
Kolike će biti mesečne rate od januara?
Finansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da će najavljena nova zakonska rešenja uticati na smanjenje kamata, ali i navodi da je jako bitno da taj tržišni mehanizam i dalje postoji.
"Ponekad ljudi pomisle da možete da fiksirate kamatnu stopu i da kažete da je narednih 20 godina dva odsto. Ne funkcioniše to tako. Taj tržišni mehanizam ponude i traženje mora da postoji i to posebno u finansijskom svetu", rekao je Vasić.
On je podsetio da je ranije na talasu povoljnih kredita euribor bio negativan i iznosio minus 0,55 odsto, a da je zatim zbog inflacije i svih preduzetih mera od strane centralnih banaka došlo do zatezanja kaiša tako da je euribor došao skoro do četiri odsto.
"Znači, sa minus 0,55 do četiri, to je skoro 4,5 odsto, kad posmatramo taj vremenski period, vrlo brzo, za godinu i po dana. To je onda uzrokovalo problem svima nama koji imamo kredite, a vezani su za varijabilnu kamatnu stopu. Država je negde ovim predlogom zakona pokušala da amortizuje, odnosno, pokušava da amortizuje taj udar, nadamo se da ga neće biti u budućnosti, ali ko to zna, to su oscilacije", naveo je Vasić.
Krajem ove godine ističe mera Narodne banka Srbija o privremenom ograničenju kamata na stambene kredite, a Vasić je rekao da nije ovog zakona, onda bi opet imali potpuno tržišnu cenu novca.
"Ako uzmemo da je šestomesečni euribor 3,3 odsto i dodate marginu banke koja se kreće od dva do tri dosto na to, svi mi bi imali cenu novca od skoro 5,5 ili 6,5 odsto, odnosno 5,3 i 6,3 odsto, što je mnogo. I u tom trenutku, zapravo, Narodna banka Srbije, predlagač ovog zakona, definisala je kamatu da bude do pet odsto i to do kraja 2026. godine. Često pitaju ljudi šta to znači za nas koji imamo sada stambene kredite. Mi imamo sad fiksiranu kamatnu stopu na 4,08 kamatu, to znači da će nam se, kada se usvoji ovaj zakon povećati mesečna rata", rekao je Vasić.
On je dodao da će verovatno od januara iduće godine mesečna rata na stambene kredite biti veća od 20 do 30 evra na prosečne kredite od 50.000 evra.
Vasić je rekao da su predviđena i ograničenja kamata na gotovinske kredite.
On kaže da je cena novca izražena kamatom i da postoji nominalna i efektivna kamata.
"Moj savet je uvek gledajte tu efektivnu kamatnu stopu, jer ona je zapravo cena koju vi treba da platite. Tu vam je unutra i cena tog kredita, kamata, ali tu su vam i neki zavisni troškovi koje banka naplaćuje - menica, osiguranje, možda nešto treće, i to je tako", rekao je Vasić i dodao da oni koji planiraju da se zaduže treba da se potrude i nađu najbolju ponudu.
Komentari (0)