Igre 
"Niko neće biti oštećen mnogo, a svi će dobiti": Koja je računica za mesečne rate stambenih kredita od 2025. godine
Komentari27/10/2024
-20:10
Oni koji su uzeli stambene kredite u evrima su posle naglog rasta eurobora bili u nezadividnoj poziciji zbog naglog porasta mesečne rate na kredite upravo kao posledica rasta euribora. Nekima su rate bile veće i po nekoliko stotina evra. Da bi se suzbio dalji rast mesečnih rata, reagovala je Narodna banka Srbije, pa je u septembru 2023. privremeno ograničila kamatnu stopu u narednih 15 meseci. Ta mera, koja je zaštitila korisnike kredita od daljeg rasta kamate, ističe krajem 2024. godine.
U međuvremenu, najavljeno je donošenja zakonskih rešenja čiji je cilj da se trajno zaštite građani od previsokih kamata.
Predviđeno je ograničavanje kamatnih stopa za sve kreditne proizvode, što bi trebalo da obezbedi da se nagli rast kamatnih stopa na tržištu ne reflektuje naglo na korisnike, već da se taj rast uspori.
Nova rešenja odnosila bi se na keš kredite, dozvoljni i nedozvoljeni minus, kao i na stambene kredite.
Upravo su rešenja koja se odnose na kredite izazvala i najveću pažnju javnosti.
Fnansijski konsultant Vladimir Vasić kaže za Euronews Srbija da je odlukom Narodne banke Srbije iz septembra prošle godine, trenutno kamata na stambene kredite 4,08 odsto.
"To je privremena odluka sa limitiranim vremenskim trajanjem do kraja godine. Da nije te odluke, nama bi sada kamata bila 6,28 odsto", rekao je on.
Povezane vesti
To je pokazala računica s obzirom na to, kako kaže Vasić, da je šestomesečni euribor 3,28 odsto i da je margina banke dva odsto, ali da je često i tri odsto.
profimedia
"Znači od 1. januara, da nije ovog zakona, nama bi kamata bila između 5,28 i 6,28, što je ozbiljno povećanje u odnosu na 4,08 odsto", naveo je Vasić.
Koje su novine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić nedavno je govorio da je u pripremi nekoliko važnih zakonskih rešenja na osnovu kojih bi bile donete mere o trajnoj zaštiti građana od previsokih kamata.
Prema njegovim rečima, maksimalna efektivna kamatna stopa na kreditne kartice biće 17,75 odsto, a dosad je bila 22,22 odsto.
"Što se tiče gotovinskih kredita, stopa će biti maksimalno do 15,75", naveo je on.
Vučić je rekao da je cilj da se ograničavanjem efektivne stope pomogne i ljudima koji su uzimali takozvane hipotekarne kredite, kao i stambene kredite svake vrste.
"I kada se vidi da oni to ne mogu da otplaćuju, banke će biti u obavezi da im nude olakšice, ali i kada se završi taj proces i pre nego što se dođe u izvršni postupak naplate i oduzimanja imovine, onom ko je dužan mora da se ostavi rok od nekoliko meseci, da taj čovek sam može da proda tu imovinu i da izmiri te obaveze, a ne da se navrat-nanos prodaje po najnižoj ceni, pa da se ljudi na taj način uništavaju", rekao je predsednik.
Povezane vesti
On je najavio još jednu novinu u 2025. godini kada je reč o maksimalnim kamatnim stopama.
"U razgovoru sa guvernerkom Jarogovankom Tabaković razmatrali smo mogućnosti da u tom predlogu zakona maksimalna kamatna stopa bude pet odsto, kada je reč o stambenim kreditima. Nakon te 2025. godine ne može da bude veća od prosečne ponderisane stope, koja trenutno iznosi 5,44, a sada neće moći da bude veća od pet odsto i to računajući i one koji imaju kredite sa promenljivim stopama", najavio je predsednik.
Vučić je dodao da će zato banke morati da rade sa fiksnim stopama, za šta će da dobiju posebne podsticaje države.
"Banke će i dalje da imaju velike profite i biće zadovoljne, ali naš posao je da štitimo naše građane", naglasio je on.
Vasić objašnjava da uvek postoji neki rizik kada se novac daje privedi ili građanima.
"Ako i cene na tržištu novca rastu, onda se to preliva i na nas kao građane. I onda posle nekog vremena građani ne mogu da izvršavaju svoje obaveze, upravo iz razloga što se taj talas automatski prenosi na nas, odnosno ta poskupljenja, kao što smo imali slučaj skokovito naglo, po par stotina evra nam se povećala rata, zavisi ko ima koji stambeni kredit. I upravo taj mehanizam je ugrađen ovde, da se može u periodu od šest meseci polako to transponovati bez obzira da li je na pozitivno ili negativno u smislu građana", rekao je Vasić.
On objašnjava da to daje jednu vrstu stabilnosti finansijskom sistemu, upravo i bankama.
"Možda neće ostvariti profit, ne znam kakav, ali će imati smanjenje rizika od nemogućnosti vraćanja kredita. I na ovaj način ono što je predviđeno je pomirljivo rešenje za sve. Novim rešenjima niko neće biti oštećen mnogo, a mislim da ćemo svi dobiti", rekao je Vasić.
Kakva je računica?
Vasić navodi da se očekuje pad eurobora u narednom periodu i da je moguće da se oseti boljitak, pa da kamate ne budu na tih pet odsto, nego na četiri ili četiri i po odsto.
profimedia
"Ali sačekaćemo mi dok euribor dođe na 1,8-2 odsto, i još dva odsto marže banke, to znači da je negde realno da ta cena novca za stambene kredite u nekom periodu do dve godine bude tu negde oko četiri odsto", rekao je on.
Vasić je objasnio da ako dođe da pada kamatnih stopa, odnosno eurobora, onda će to da povlači cenu novca nadole i svakih šest meseci će se raditi ponderisanja.
"Ponderisanje je ništa drugo nego prosek", rekao je Vasić i dodao da je euribor uvek bio negde 1,8-2 odsto, da je u "čudnom periodu" bio negativan, ali da veruje da se to više neće dešavati.
Povodom navoda da će banke dobiti posebne podsticaje države zbog rada sa fiksnim kamatnim stopama, Vasić je naveo da kada god se daju fiksne kamate, uvek postoji rizik šta će se desiti.
"Nekome date kamatu četiri odsto, a onda se desi da Evropska centralna banka zaoštri monetarnu politiku pa je vama izvor novca pet odsto. Onda ste vi u debelom minusu kao banka i to neko mora da pokrije, taj rizik. Ima tu slučajeva po svetskim okvirima, da zapravo zbog interesa banke to se tako niveliše i proba da se reši, kao u poljoprivredi gde retko koji poljoprivredni proizvod nema subvenciju države", rekao je Vasić.
On je precizirao da su subvencije jedan od mehanizam zbog rizika koji postoji i kako se ne bi dugoročno ugrozila likvidnost bankarskog sektora, odnosno finansijskog sektora.
"Da ste, recimo, uzeli fiksnu kamatnu stopu 3,5 odsto za stambene kredite pre izbijanja ove krize, euribor je išao nadole, moja kamata je bila 2,2 za stambeni kredit. Faktički 1,3 odsto sam ja bio u boljem polažaju nego ovaj koji je uzeo kamatu na 3,5 odsto", rekao je Vasić.
On je naglasio da je ipak pristalica tržišnog mehanizma i konkurencije, ne samo među bankama nego uopšte na finansijskim tržištima.
"Nemamo tržište kapitala, samo pričamo o tome kako da kupimo stan, pa dobro, ili ima još nešto na ovom svetu, a da nije kupovina stana? Nama na balkanskim prostorima izgleda da nema, sve merimo kvadratima", kaže Vasić.
Komentari (0)