NBS objavila predlog nacrta novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga, Terzić objašnjava šta do znači

Narodna banka Srbije objavila je predlog nacrta novog zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga kao izmena i dopuna zakona o bankama, kojima će se ograničiti maksimalne kamatne stope koje banke mogu da ponude. 

Naime, kako su mediji već prenosili, to znači ograničenu kamatnu stopu. S obzirom na to da je sada i dalje na snazi ograničenje kamatnih stopa na stambene kredite, 4,08 odsto ne mogu da pređu, ovim izmenama će taj prag biti nešto viši.

Direktor sektora za zaštitu korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije Bojan Terzić kaže za Euronews Srbija kaže da je privremena mera doneta u trenucima naglog rasta kamatnih stopa. Kako kaže, od tada do danas je Euribor već krenuo da pada. ECB je krenula da snižava kamatne stope. 

"Stekli su se uslovi da se vratimo na tržišne kamatne stope, ali postepeno. Otud, ovo ograničenje od oko pet odsto i ono će praktično važiti i na postojeće kredite sa promenljivom stopom, ali isto tako će biti ograničeno kao maksimalna stopa pet odsto i za nove kredite sa promenljivom stopom. Dakle,ukupna stopa neće moći da pređe pet odsto, a isto tako važi i za nove kredite s fiksnom stopom", rekao je on.

Kaže da će tako biti do kraja 2025. godine, a nakon toga će se ograničavati u zavisnosti od prosečne stope na tržištu.

Terzić kaže da u skladu sa novom direktivom o tržišnim kreditima su odlučili da i na druge proizvode ograničimo kamatne stope. 

"To je praksa u nekim od evropskih zemalja i skoro deset godina sa maksimalnom stopom smanjenja kamatnih stopa kod kreditnih kartica i kod dozvoljenog prekoračenja, budući da su te stope zaista bile visoke, čak i 14 procentnih poena u odnosu na zateznu kamatu", rekao je.

Objašnjava da, što se građana tiče, kada uzimaju kredit kod banke, drugačije razmišljaju kada je u pitanju stambeni i investicioni kredit, a drugačije kada je u pitanju na primer keš kredit.

"Pa ja mislim da mi svi kao građani otprilike imamo neki utisak da kada uzimamo kredit, onda obično imate onu situaciju dajte, dajte samo što pre da se odobri kredit i nismo toliko obratili pažnju na detelje. Imate čak i odredbu koja kaže, koja je preuzeta iz direktive Evropske unije, koja kaže "pažnja zaduživanje košta", odnosno oprez i tako dalje. To su već nekakve oznake kao za električnu energiju, ali korisnici vrlo često, uzimaju impulsivno taj kredit. Ne baš kod stambenih, ali da na primer kada kupuju auto", kaže.

Tu sada, dodaje, postoji određeni mehanizam i predugovornog informisanja, upozoravanja na rizike, koji treba malo da obezbede korisnicima a u Evropi ga, objašnjava, nazivaju cooling off period ili rashlađivanje.

"Tu korisnik i banka ne bi trebalo da zaključe ugovor pre nego što prođe najmanje dva dana od dana kada je korisnik dobio tu ponudu. Međutim, tu smo uzeli u obzir da će neki korisnici onda reći da, ali ja ću ostati bez dobrog automobila, bez dobrog letovanja. I onda smo ipak omogućili da u toj situaciji korisnik može izričito da zahteva da odmah zaključi ugovor, ali onda ne može da se žali na to da nešto nije razumeo", kaže.

Detaljnije gostovanje pogledajte u videu koji je iznad teksta.