Cena nafte se vratila gotovo na nivo pre početka rata u Ukrajini - da li bi u petak i gorivo u Srbiji moglo da pojeftini
Komentari16/03/2022
-20:56
Posle tronedeljnog neprestanog rasta, cena nafte je ovih dana konačno krenula u rikverc i gotovo se vratila na nivo pre početka rata u Ukrajini. Barel se sa 130 dolara spustio na oko 100 dolara. Dok je cena nafte na globalnom nivou "divljala" za sobom je povukla i cene svih vrsta goriva, a potrošače najviše zanima da li će sada kada je konačno u padu to moći da osete i u svojim novčanicima.
Odgovor će stići za dva dana, jer bi u petak Ministarstvo energetike trebalo da saopšti veleprodajnu, a potom i Ministarstvo trgovine da objavi maloprodajnu cenu benzina i dizela za narednih sedam dana. Stručnjaci smatraju da se pad cene nafte ne može tako brzo odraziti na cenu goriva na pumpama.
Trenutno vozači u Srbiji litar evrodizela plaćaju 187,74 dinara, a benzina BMB 95 premium 176, 31 dinara. To su subvencionisane cene, koje su formirane posle smanjenja akciza naftašima za 20 odsto i ograničavanja marže vlasnicima pupmi na šest dinara. Vlada Srbije je posle zamrzavanja cene goriva prošle nedelje donela uredbu kojom je propisala kako će se formirati nove cene goriva na benzinskim pumpama širom Srbije svakog petka.
Ljubinko Savić iz Udruženja za energetiku Privredne komore Srbije za Euronews Srbija kaže da bi trebalo da padne cena, ali da se s obzirom na način poslovanja naftnih kompanija, to neće desiti.
"Nafta je pala za oko 30 odsto, a kompanije su nabavljale i uvozile derivate na bazi prethodne nedelje kada su ugovarali količine za ovu nedelju. Ako ne bude većih pomeranja na berzi, tek bismo sledeće nedelje mogli osetiti pad cene goriva. Pitanje je kakva je metodologija koju koristi Ministarstvo energetike kod izračunavanja maksimalne veleprodajne cene. Ako to rade na bazi ovonedeljnih prosečnih cena nafte, onda ima protora za smanje, a ukoliko rade na osnovu njene vrednosti prethodne nedelje, onda ćemo imati povećanje cena", kaže Savić.
Kako je navedeno u Pravilniku o obračunu veleprodajne cene, on obuhvata raspoložive podatke o srednjoj ceni referentnih derivata izražene u dolarima po toni i prodajnom kursu dolara Narodne banke Srbije na dan kada se objavljuju Platts kotacije, od prvog ponedeljka do petka u kojem se vrši obračun, uključujući i podatke na dan u kojem se pravi obračun.
Cena goriva ne zavisi samo od nafte
Predsednik Udruženja naftnih kompanija Tomislav Mićović za Euronews Srbija, međutim, kaže da niko trenutno ne može reći kolika će ta cena biti i napominje da će je nadležno ministarstvo odrediti u skladu sa pravilnikom i uredbom koja je prethodno doneta.
"Ne znamo ni mi šta će oni da urade, jer ima nekoliko faktora o kojima oni odlučuju kada formiraju cenu. Nije samo pitanje šta se dešava na globalnom tržištu, tako da ćemo sačekati svi zajedno da vidimo šta će reći. Kotacije koje su navedene u pravilniku ne odnose se na naftu, već na derivate, tako da može lako da se izvuče pogrešan zaključak. Platts kotacije se kupuju i nisu javno dostupne, kao što su cene sirove nafte. To su berzanske cene koje su referentne", kaže Mićović.
On objašnjava da postoji niz koji čine tržište sirove nafte na kojem kupuju rafinerije, pa onda tržište rafinerijskih proizvoda gde kupuju trgovci derivatima nafte, koji ustvari plaćaju po tim kotizacijama i prodaju dalje veleprodavcima.
Savić kaže i da se situacija posle velikih lomova u prethodne tri nedelje konačno stabilizuje, ali da se ne mogu praviti prognoze kako će se cene nafte kretati na globalnom tržištu, jer to zavisi od više faktora.
"Ceo svet se prilagođavao novonastaloj situaciji. Imali ste događaj koji je izazvao ogromne potrese. Svedoci smo da se ranije dešavalo da tržište odreaguje skokom cena i na vremenske nepogode kao što su neke oluje ili iskakanje neke rafinerije iz rada, a ovo se s tim ne može ni porediti, jer je u pitanju zaista veliki sukob. Pogodio je sve tranzite sirove nafte iz Rusije i bilo je nephodno da se nađu nove rute i alternativni načini snabdevanja. Bez obzira što kažu da Eropa dobija sirovu naftu i prirodni gas iz Rusije, nisu to normalni tokovi, to ipak ide usporeno, a ljudi se plaše da će doći do prekida i to automatski uzburka berzu", objašnjava LJubinko Savić.
Da li nam preti globalni šok na tržištu nafte?
Međunarodna agencija za energiju (IEA) danas je upozorila da bi potencijalni prekid isporuka ruske nafte usled zapadnih sankcija prema Moskvi zbog vojnog sukoba u Ukrajini mogao izazvati globalni šok na tržištu. U "Izveštaju o tržištu nafte" objavljenom danas, IEA predviđa pad proizvodnje sirove nafte u Rusiji za tri miliona barela dnevno od aprila, zbog sankcija i odbijanja uvoznika da kupuju rusku naftu.
"Samo Saudijska Arabija i Ujedinjeni Arapski Emirati imaju raspoložive proizvodne kapacitete koji mogu da nadoknade pad ruske proizvodnje nafte", napominju eksperti IEA.
Izvoz ruske nafte i naftnih derivata mogao bi da opadne za 2,5 miliona barela dnevno, navodi agencija. Sankcije ruskom naftnom i gasnom sektoru, uvedene zbog vojne operacije u Ukrajini koja je počela 24. februara, ne odnose se direktno na zabranu isporuka nafte i gasa iz Rusije. Ipak, i EU i SAD su tokom nekoliko faza uvođenja sankcija u potpunosti zabranile ulaganja u ruski energetski sektor, kao i isporuku tehnologija i komponenti za istraživanje, proizvodnju i preradu sirove nafte na teritoriji Rusije.
U međuvremenu, SAD su zabranile i uvoz ruske nafte i naftnih derivata. EU nije uvela direktan embargo na izvoz ruskih ugljovodonika zbog rizika po vlastitu energetsku bezbednost, jer ruska nafta učestvuje sa jednom trećinom u podmirivanju evropske potrošnje, a gas ima udeo od čak 40 procenata.
Čitav niz evropskih naftnih i gasnih kompanija najavio je planove o prekidu veza sa ruskim partnerima, povlačenje iz zajedničkih projekata ili, u najmanju ruku, obustavu ulaganja u buduće projekte. Među njima su Šel, TotalEnerži, Ekvinor, Eni, OMV, Vinteršal Dea, britanski BP i drugi. Evropski partneri takođe odbijaju da kupuju rusku naftu i naftne derivate, navodi Tass.
Komentari (0)