Cena nafte u svetu obara rekorde - da li to znači i novi "udar na džep" vozača u Srbiji

Komentari

Autor: Zlatica Radović

19/01/2022

13:19

Cena nafte u svetu obara rekorde - da li to znači i novi "udar na džep" vozača u Srbiji - Copyright Tanjug/Miloš Milivojević, Jaroslav Pap, profimedia, Unsplash

veličina teksta

Aa Aa

Cene nafte obaraju rekorde koji nisu dostignuti od oktobra 2014. godine. Fjučersi evropske nafte Brent poskupeli su za dolar u toku samo jednog dana, na 87,50 dolara po barelu, dok je američka WTI nafta skočila za 1,36 dolara ili za 1,6 procenata, na 85,18 dolara po barelu.

Generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS) Tomislav Mićović kaže da ovo poskupljenje ne mora odmah direktno da se odrazi i na naše tržište, ali da to može da se desi u narednom periodu. Ono što nam svakako predstoji je usklađivanje akciza na gorivo sa inflacijom, koja je bila 7,9 odsto, što znači da je narednih meseci neminovna korekcija cena na pumpama.

"Da li će globalni trend poskupljenja uticati i na naše tržište zavisi od toga da li je u pitanju samo pik ili će se tako visoka cena zadržati. Već se dešavalo da Brent pređe 86 dolara, ali da se na tom nivou zadrži svega jedan dan. Sve zavisi od toga da li će tako visoka cena postati trend ili će se održati svega nekoliko dana", kaže Mićović za Euronews Srbija.

On napominje da se u narednom periodu, pored uticaja svetskih tržišta, može očekivati skok na osnovu povećanja akciza, zbog njihovog usklađivanja sa inflacijom.

"U skladu sa Zakonom o akcizama trebalo bi u toku ove godine da usledi usklađivanje nominalnih iznosa akciza sa indeksom potrošačkih cena u 2021. godini, što znači da bi akcize trebalo da se povećaju za 7,9 odsto", kaže Mićović.

Prema računici UNKS, to znači da bi akcize na benzin i dizel trebalo da budu povećane za 4,5 do 4,7 dinara, ali s obzirom na to da one ulaze u osnovicu za PDV to bi značilo povećanje ukupnog fiskalnog opterećenja od oko 5,5 dinara po litru goriva.

"Usklađivanje je porpisano zakonom, ali nema pravila kada će u toku godine to biti urađeno. Poslednji put je to usklađivanje bilo 15. februara prošle godine. Dakle, ne radi se o promeni politike akciznog oporezivanja energenata, već o usklađivanju akciza", kaže Mićović.

Inače, u prosečnoj ceni litra benzina od 165,79 dinara njihovo učešće je 57,84 dinara, dok je u ceni evrodizela od 173,45 dinara akcize vozače koštaju 59,48 dinara. U ceni TNG autogasa od 96,41 dinara na akcize odlazi 24,39 dinara.

Prema podacima UNKS najskuplji benzin u regionu je u Grčkoj – 1,74 evra ili oko 205 dinara po litru, u Albaniji je 1,52 evra, Hrvatskoj 1,47, Crnoj Gori 1,42, dok je Srbija u kojoj litar košta 1,41 evro ili 165 dinara na petom mestu. Najjeftinije je napuniti rezervoar u Bosni i Hercegovini , gde litar benzina košta 1,20 evra, odnosno oko 140 dinara za litar.

Dizel je najskuplji u Albaniji – 1,5 evra ili oko 176 dinara po litru. U Hrvatskoj vozači plaćaju 1,49 evra, Grčkoj 1,48, a u Srbiji 1,48 evra ili 173 dinara. Najpovoljniji dizel je u Severnoj Makedoniji – 1,09 evra ili 128 dinara. Mađari najviše plaćaju TNG autogas – 0,91 evra, slede Slovenija 0,868, pa Srbija 0,820, a najpovoljnije je u Severnoj Makedoniji 0,689 evra.

Mićović napominje da je Udruženje naftnih kompanija predložilo nadležnima promene akciznog oporezivanja.

"Naš predlog je bio smanjivanje akciza, a da se pri tom očuvaju budžetski prihodi. Ova inicijativa nije jedina, i privreda ima sličnu strategiju i nadam se da će sva ta obrazloženja koja su izneta uskoro biti uvažena", rekao je generalni sekretar UNKS.

Prognoze dosežu do 100 dolara po barelu

Na rast cene nafte na globalnom nivou uticao je i napad jemenskih Huta dronovima u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, jer je dodatno ugrozio ionako napregnutu situaciju s tržišnom ponudom. Naftna kompanija ADNOC iz Emirata saopštila je da je aktivirala planove za održanje kontinuiteta proizvodnje kako bi obezbedila nesmetano snabdevanje domaćih i stranih kupaca njenim proizvodima posle eksplozije cisterni u njenom skladištu goriva u Musafi.

Fjučersi evropske nafte Brent, tj. ugovori s fiksnom cenom za isporuku proizvoda na određeni datum u narednom periodu, poskupeli suza 1,2 posto, na 87,50 dolara po barelu na trgovanju do 09:24 časova po srednjoevropskom vremenu, dok je američka WTI nafta skočila za 1,36 dolara ili za 1,6 procenata, na 85,18 dolara po barelu, izveštava Rojters.

Kako prenosi Tanjug, rastu cena "crnog zlata" doprinele su i geopolitičke tenzije između Ukrajine i Rusiije, članice grupe OPEK+. Osim toga, pojedini proizvođači u okviru Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEK) zbog smanjenih ulaganja i prekida u proizvodnji ne uspevaju da pumpaju količine nafte u kvotama utvrđenim sporazumom s Rusijom i drugim saveznicima, kojim se predviđa povećanje isporuka za 400.000 barela dnevno svakog meseca.

Analitičari Goldman Saksa procenjuju da će zalihe nafte u zemljama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) do leta pasti na najniže nivoe od 2000. godine, i da će cena severnomorske nafte Brent kasnije ove godine dostići 100 dolara po barelu.