Igre 
Građani Srbije zadovoljni pravcem kojim država ide i zabrinuti zbog inflacije: Šta nam govore rezultati nove ankete?
Komentari20/06/2024
-09:50
Međunarodni republikanski institut je proveo istraživanje u zemljama Zapadnog Balkana sa ciljem da ispita stavove po pitanju aktualne ekonomske situacije kao i probleme sa kojima se te zemlje trenutno suočavaju.
Anketa je pokazala da građane najviše brine inflacija i da raste broj onih koji misle da nadležni njihovu zemlju vode u dobrom pravcu.
Istraživanje je pokazalo da u većini zemalja Zapadnog Balkana opada broj onih koji smatraju da njihova država ide u lošem pravcu, ali se povećao kada je reč o Severnoj Makedoniji i Srbiji u odnosu na anketu sprovedenu pre dve godine.
Najveći broj građana Severne Makedonije smatra da njihova država ide u lošem pravcu, njih 78 odsto. Slede je Bosna i Hercegovina sa 3 odsto manje, Albanija sa 52 odsto, Crna Gora sa 41 odsto, dok se na poslednjem mestu liste nalazi naša zemlja sa 37 odsto.
Na primer, u anketi koja je sprovedena pre dve godine, na prvom mestu je bila Bosna i Hercegovina sa 10 odsto više. Kod ostalih zemalja rezultati su manje-više ostali isti.
Kada je reč o našoj zemlji i pitanju da li ide u dobrom pravcu, situacija se nije mnogo menjala u odnosu na prethodnu anketu. Međutim, oni koji najmanje smatraju da njihova država ide u dobrom pravcu jesu Makedonci, svega 19 odsto ispitanika. Razliku u odnosu na period od pre dve godine beleži Bosna i Hercegovina, tada ih je bilo 11 odsto, a danas 21 odsto, kao i Crna Gora sa procentnom razlikom od 7 odsto.
Kako biste opisali trenutnu ekonomsku situaciju, bilo je i sledeće ključno pitanje u ovom istraživanju i najzastupljeniji odgovor bio je relativno dobro.
Povezane vesti
Polovina stanovnika Severne Makedonije i Srbije dala je isti odgovor, a u Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Albaniji isto je učinilo nešto više od polovine građana, 56 odsto, odnosno 57 odsto.
Visoke cene i troškovi života čini se da su najveći problemi, ali i briga za zemlje Zapadnog Balkana.
Kada je reč konkretno o našoj zemlji, velike probleme predstavljaju korupcija 8 odsto, potom nezaposlenost, 7 odsto, i na kraju, pitanje Kosova i Metohije kao i pitanje kriminala i bezbednosti, po 6 odsto.
A ako se osvrnemo na anketu iz 2022. godine, svi ovi problemi beležili su nešto veći procenat u našoj zemlji, dok se pitanje Kosova nije ni našlo na listi najvećih briga.
Gajić: Svaki pojedinac i svaka porodica u odnosu na obrazac potrošnje ima svoju "ličnu stopu inflacije"
Problem inflacije i percepciju građana ovog problema za Euronews Srbija je analizirao Mihailo Gajić, izvršni direktor Libek tima, koji je na pitanje kakva je percepcija građana po pitanju inflacije i kako ona utiče na njihove živote, rekao da anketa ne meri objektivne pokazatelje.
"Ovo je istraživanje javnog mnjenja, a ono zapravo ne meri neke objektivne pokazatelje kao što je međunarodna metodologija koja kaže kako se meri stopa inflacije. Ona meri zapravo to koliko ljudi misle da je stopa inflacija njih lično pogodila. I naravno, potpuno jasno da, zavisno od toga koliki su naši prihodi, kolika je naša moć na tržištu rada da pregovaramo o mogućim politikama, u kojim industrijama radimo, koliko je njihova produktivnost, o sposobnosti toga u kojim firmama radimo, da li su one nove, inovativne, produktivne ili su to neki zastareli stari sistemi, ljudi se nalaze potpuno drugačije u ekonomskoj situaciji. Dakle, imamo cele grane u kojima plate nisu uspele da isprate rast cena, a s druge strane imamo i cele sektore u privredi u kojima su plate rasle brže nego što je to bila stopa inflacije. I u tom ključu treba zapravo da posmatramo ove podatke", ističe Gajić i nastavlja:
"Dakle, svaka porodica, svaki pojedinac u odnosu na to kakvi su njihovi obrasci potrošnje ima neku svoju ličnu stopu inflacije. Na primer, ako postoji veliki rast cena nekretnina i kirija, što je već i jeste slučaj i u Beogradu i Novom Sadu, to vas ne pogađa ako živite u nekretnini koja je vaše vlasništvo. Ali ako ste podstanar ili ako ste tu nekretninu kupili na kredit, to će vas prilično da pogodi. Na pitanje kako biste opisali trenutnu ekonomsku situaciju, odgovor građana Zapadnog Balkana je bio relativno dobar, ali se kao najveći problem navode visoke cene i troškovi života", rekao je Mihailo Gajić.
Povezane vesti
Gajić navodi i da je udeo ispitanika u Srbiji koji inflaciju doživljavaju kao najveći problem 28 odsto, nakon čega građani svrstavaju korupciju.
"U Srbiji je taj udeo 28 procenata ispitanika koji smatraju da im je to najveći problem, posle toga ide korupcija. Dakle, nakon dve uzastopne godine sa dvocifrenom stopom inflacije, jasno je da je porast opštih troškova života nešto što najviše brine građane. Ne treba ovde sada tražiti neku posebno veliku filozofiju. Što se tiče samog ekonomskog stanja, vidi se da se stopa inflacije usporava. To ne znači da se cene vraćaju na staro, nego samo da one zapravo rastu sporije nego što je to bio slučaj pre 5-6 meseci ili godinu dana", smatra izvršni direktor Libek tima.
On smatra da je pitanje stabilnosti cena ono o čemu zapravo treba da pričamo, jer je ono povezano sa pitanjem standarda života.
Povezane vesti
"Dakle, polako izlazimo iz tog inflatornog talasa i onda je zapravo, pored pitanja stabilnosti cena, o kojem treba zapravo da pričamo, sada se ponovo za temu javlja i pitanje standarda života kroz ekonomski rast. Dakle, ukoliko se cene smiruju, više neće tako nekontrolisano da rastu, šta je to što može da doprinese tome da ljudi bolje žive, a to je zapravo uopšte ekonomsko stanje i produktivnost, jer je to osnova koja zapravo kreira rast plata i poreskih prihoda od kojih se finansiraju državne usluge, kao što su plate zaposlenih u javnom sektoru i benzin", navodi Gajić.
Odgovori građana na anketu direktno povezani sa rezultatima izbora
Povezujući rezultate ankete sa stavom biračkog tela, Gajić primećuje da se u Srbiji desio rast zadovoljnosti pravcom kojim ide država, koji se poklopio sa rezultatima izbora, isto kao što se obrnuto desilo u Makedoniji, tj. nezadovoljni građani su glasali protiv vlasti.
"Interesantno je što u Srbiji njih 55 odsto ističe kako ekonomsko stanje u njihovom domaćinstvu pozitivno, a 44 odsto smatra da je stanje loše, bukvalno su dve strane medalje. To je da li vaša zemlja ide u pravom pravcu i to možemo lako da povežemo sa rezultatima parlamentarnih izbora i lokalnih koji su bili ovde u Beogradu i u Severnom Makedoniji", analizira Gajić i nastavlja:
"Dakle, pošto je u Makedoniji većina građana izjavila da njihova država ne ide u dobrom smeru, to se jasno pokazalo na rezultatima izbora, gde je koalicija na vlasti katastrofalno izgubila parlamentarne nedavne i predsedničke izbore, dok je sa druge strane opozicija to uspela da prilično dobro iskoristi. To je u ključu našeg političkog života, dakle, to je prvo pitanje koje sve političare interesuje, jer to zapravo je dobar prediktor toga kakvi će biti rezultati na izborima", zaključuje on.
Medija Centar Beograd
Mihailo Gajić navodi i da građani ne percipiraju svoje ekonomsko stanje samo kroz stanje u svom novčaniku, nego i na način da se porede sa drugima.
"Na to kako ljudi percipiraju svoje ekonomsko stanje nije bitno samo koliko oni imaju novca u džepu, dakle, koliko njihova plata, njihova penzija, nego i sa kim se oni zapravo porede. Oni posmatraju svoju mikro zajednicu, komšiluk, ljude koje poznaju, sa kojima se svaki dan sreću i druže i onda u odnosu na zapravo takvo okruženje procenjuju svoje prihode i svoj standard života, tako da vrlo lako imamo te diskrepance u tome da ljudi koji imaju objektivno niske prihode za sebe kažu da žive dobro i kvalitetno i obrnuto. Tako veliki broj ljudi koji pripada srednjoj klasi u Beogradu po visini prihoda, za sebe kaže da živi loše", kazao je ekonomista.
Na pitanje kako ocenjuje ekonomske modele koje primenjuje vlast, Gajić odgovara da postoji preveliko oslanjanje na priliv stranih investicija, koje su dobrodošle, ali ne smeju da budu jedini parametar.
"Poboljšanje tog poslovnog ambijenta je prva stvar koju bi trebalo uraditi, da bismo mogli da računamo na više stope rasta razvoja, na kvalitetnija radna mesta i na bolji životni standard u Srbiji. To su dve strane medalje, dobro je imati visokostrane direktne investicije, one donose nove tehnologije i mogu da zapravo značajno doprinesu razvoju lokalne privrede. Međutim, kod nas, zbog tog lošeg okruženja, investicije iz inostranstva koje dođu ovde u Srbiju, osnovno s ovim nekim malim, zatvorenim ekosistemom, nema tog sistema prelivanja, da oni sarađuju sa domaćom, malom privredom koja je ovde prisutna, koja ih uzima kao svoje dobavljače, i da se onda inovacija i tehnološka znanja difuzno šire po celoj ekonomiji, koja bi uzela stopu ekonomskog rasta", zaključio je u svojoj analizi za Euronews Srbija Mihailo Gajić.
Nikolić: Postoji osećaj da će biti bolje, jer nema stagnacije, postoji neki rast, na tome se temelji "nada u budućnost"
Rezultate istraživanja za Euronews Srbija analizirala je i Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica "Biznis Magazina" i "Ekonometra".
Na pitanje kako vidi stavove građana o tome kako oni misle da se inflacija odražava na njihov život u odnosu na realne podatke i u kom smeru ide inflacija u narednom periodu, Nikolićeva ističe da postoji sugestija vlasti da će biti bolje.
"Dakle, vi imate sugestiju od strane rukovodstva države, od strane ekonomskih vlasti da će stanje biti sve bolje i bolje, da će ekonomski razvoj biti bolji, da će biti veće plate i penzije, da će biti više investicija i to je nešto što očigledno na ljude i dalje deluje. To da vi vidite budućnost. Ja bih rekla da se u tom pogledu možda malo preuzima neki model koji je postojao u socijalizmu, a to je da je socijalizam 60-ih i 70-ih godina, 50-e godine da izuzmemo kao posleratni period koji je ipak bio težak, ali od 60-ih i 70-ih vi stalno imate nadu u budućnost", analizira Radojka Nikolić.
Ona smatra da je evidentno da neka pomeranja postoje i da to ne može da se zanemari, te da ne može da se kaže da se ide unazad.
"Vi imate osećaj da će to biti bolje, zato što su se već ustanovile neke kategorije, a to je da možete da se obrazujete, da možete da se lečite, da možete da završite fakultet, da se zaposlite, da osnujete porodicu, da letujete itd. To su neke građanske vrednosti koje su, naravno, i danas važne. I čini mi se da je to, da je taj model, da vi u stvari pomalo obezbeđujete bolji život, jer vi, ipak neka pomeranja postoje. To se ne može zanemariti u povećanju nivoa životnog standarda. Ona jesu mala, ali ne može ni da se kaže da se ide nazad, da se stagnira, nego nekih poboljšanja ima, ali očekivanja da će biti još bolje su takva da hrane u stvari ovakvo istraživanje, da ljudi smatraju da se ide u dobrom pravcu", smatra ona.
Evropska unija i Srbija imaju drugačiju "ciljanu inflaciju"
Kada se u obzir uzme podatak da 28 odsto građana kaže da su visoke cene i troškovi života njihov najveći problem, Nikolićeva kaže da je to isto kao i sa inflacijom, koja raste kada se i očekuje da će rasti.
"Dakle, isto vam je i sa inflacijom. Vi ako imate očekivanja da će inflacija biti veća, da će cene rasti, to u izvesnom procentu takođe doprinosi da inflacija bude veća. Naravno, inflacija jeste problem, kod nas pogotovo. Još je problem i u Evropskoj Uniji, zato što evo sad najnoviji podaci pokazuju da Evropska Unija ima 2,7 odsto inflaciju, kod nas je 4,5 odsto, dakle maltene duplo veća. Ali mi imamo i različite targete, različite ciljeve, ciljanu inflaciju. Evropska Unija ima inflaciju od 2 odsto kao cilj, a naš cilj je 3 odsto +/- 1,5 odsto, dakle nešto viši", ističe urednica "Biznis Magazina" i "Ekonometra".
Ona kaže i da utemeljeno na izjavi Lagardove iz Centralne evropske banke, nije realno za očekivati da se inflacija reši ni do kraja ove godine, već tek krajem sledeće.
"Što se same Evropske Unije tiče, imamo izjavu gospođe Lagard iz Centralne evropske banke, koja kaže da ne treba očekivati da se inflacija reši ni do kraja ove godine, već tek krajem sledeće godine, dakle mi ćemo i 2024. i 2025. godinu takođe, bar gledano sa onoga što diktira ECB, imati pod inflacijom, jer će taj cilj od 2 odsto inflacije očekuje se biti dostignut tek krajem 2025. godine", kaže Nikolićeva.
Euronews/Printscreen
Nikolić primećuje i da je najviše interesovanja za to kada će da stane rast cena, za koje kaže da neće padati, već će biti i nekih korekcija, bez obzira na rast odnosno pad stope inflacije.
"Ono što izaziva najviše interesa je kada će da stane sa rastom cena, odnosno kada će cene da prestanu da rastu. Ono što je naš problem, to je što smo mi već dostigli visok nivo cena. Čak i da sad prestane inflacija, mi već imamo visoke cene. Cene se vratiti neće, čak će biti nekih korekcija. Kada se cene spuštaju? Samo onda kada je neka akcija ili kada je nekome stalo da pošto ima velike zalihe pa mora da rasproda ili ima jaku konkurenciju na tržištu. Mi nemamo jaku konkurenciju na tržištu još, pogotovo u sektoru trgovine, s jedne strane", kazuje Nikolićeva i nastavlja:
"Sa druge strane imamo povećanje plata i penzija u ovoj godini i to u javnom sektoru. Javni sektor ima oko 600.000 ljudi. Penzionera isto ima u milionskim iznosima. Svima su se malo povećala primanja i svi su naravno krenuli da troše, što je za inflaciju odlično, trgovci onda osećaju da ove cene mogu i da se održe", zaključuje Radojka Nikolić.
Anketa pokazuje da se i dalje postavlja pitanje kupovne moći, jer 55 odsto građana u Srbiji ističe da je ekonomsko stanje u njihovom domaćinstvu pozitivno, a 44 odsto smatra da je loše, na pitanje šta to govori o kvalitetu života, Nikolićeva kaže da je u pitanju nizak životni standard.
"To govori da imamo nizak standard. To govori da imamo nizak nivo životnog standarda. Dok god imate životni standard u kojem vi jednom prosečnom platom ne možete da podmirite sve osnovne troškove života, kod nas to nije moguće jednom prosečnom platom, bez obzira na ovaj rast u kojem govorimo, imaćete ovakav procenat ljudi da su nezadovoljni, jer nisu na dobrom nivou životnog standarda, da podmiruju sve potrebe. Jer potrebe nisu samo hrana", kaže ona.
Euronews/Printscreen
Na pitanje šta ovakvo stanje govori o ekonomskim modelima, i šta bi trebalo da se uradi da bi se osetilo poboljšanje, Nikolićeva kaže da je u pitanju opšte mesto koje kaže da nam je potrebna veća produktivnost i efikasnost.
"Slušajte, opšte mesto je da treba da bude mnogo veća produktivnost, da budemo efikasniji, da ljudi imaju posao. Mi vidimo i po ovome da je zaposlenost prilično dostigla neki svoj maksimum. Ne možemo više da govorimo o tome da ima nezaposlenih, ili ne u toj meri kako je bilo pre nekoliko godina. Idealna je situacija negde između 4 i 5 odsto nezaposlenih ako imate na tržištu, jer onda postoji ponuda i tražnja za radnom snagom pa je onda to to", kaže Radojka Nikolić i zaključuje:
"Dakle, ima ljudi kojima je naravno još potreban posao i veći rast bruto domaćeg proizvoda. To je to. Sa ovakvim stopama rasta, iako je to bolje nego što je bilo pre, pogotovo period korone, sa stopama rasta koje nisu iznad 5 odsto, dakle stope rasta bruto domaćeg proizvoda koje su između 5 i 10 odsto, mogu da obezbede više nivoe životnog standarda koji onda omogućuje sve ovo da bi se svi ljudi osjećali bolje. Ovako imate to socijalno raslojavanje gde imate manjinu koja živi odlično, koja sebi može da dozvoli od luksuznog života do luksuznih letovanja i imate ogromnu većinu koja je u procentu od najmanje 60-70 odsto, koja životari ili preživljava i naravno negde oko 20 odsto stanovništva koja je na ivici, na granici siromaštva", zaključila je Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica "Biznis Magazina" i "Ekonometra".
Komentari (0)