Igre 
Šta je THAAD sistem koji SAD šalju u Izrael? Ima savršen skor "u teoriji", ali se u pravom ratu još uvek nije proslavio
Komentari15/10/2024
-20:48
Pentagon je u nedelju najavio da će u Izraelu rasporediti bateriju najmodernijeg sistema protivbalističke odbrane THAAD (Terminal High-Altitude Area Defense) zajedno sa posadom, kako bi pojačao izraelsku PVO nakon prethodne raketne odmazde Irana. Ovaj potez je najavljen dok Izrael sprema napad na Iran, koji bi mogao da izazove mnogo razorniji odgovor od oko 180 balističkih i krstarećih projektila ispaljenih 1. oktobra, koji su navodno najavljeni dva sata unapred i nisu gađali civilne mete.
Tom prilikom je 30-ak projektila pogodilo samo vojni aerodrom "Nevatim", bez obzira što je to jedna od najbranjenijih lokacija u Izraelu.
THAAD proizvodi kompanija "Lokhid Martin" i dizajniran za presretanje balističkih projektila kratkog, srednjeg i srednjeg dometa tokom završne (ili terminalne) faze njihovog leta. Sistem može da gađa ciljeve u rasponu između 150 i 200 kilometara unutar, ali i izvan atmosfere i koristi presretačke rakete koje obaraju mete direktnim udarom (hit-to-kill metod na engleskom), to jest ne nose bojeve glave koje eksplodiraju i gelerima uništavaju ciljeve.
THAAD je sistem srednjeg dometa u okviru sofisticirane odbrambene mreže američke vojske od balističkih projektila. Pokriva veće područje od sistema Patriot, ali manje od mornaričkog sistema odbrane od balističkih raketa Ejdžis (Aegis) i sličnog sistema odbrane na kopnu (GMD).
Američka vojska je posle nekoliko neuspelih testova redizajnirala THAAD i izvela 18 testova presretanja između 2006. i 2019. Četiri su otkazana pre lansiranja zbog kvarova na meti, dok je ostalih 14 bilo uspešno, prema podacima Projekta za odbranu od projektila Centra za strateške i internacionalne studije.
profimedia
Ova naučna institucija navodi da, otkako je počela proizvodnja THAAD-a, on nijednom nije pao na testu presretanja, a proizvođač je u decembru 2023. rekao da "THAAD ima 100-procentnu uspešnost presretanja tokom testova“.
THAAD je zabeležio svoje prvo presretanje u pravoj borbi u januaru 2022. godine kada je baterija kojom upravljaju Ujedinjeni Arapski Emirati uspešno presrela balističku raketu koju je lansirao jemenski pokret Ansar Alah (Huti). Nema podataka o eventualnim borbenim dejstvima nakon toga.
Povezane vesti
Tipična THAAD baterija može vrlo brzo da se rasporedi i sastoji se od 95 vojnika, šest lansera na kamionima, 48 raketa presretača, naprednog radara i elemenata za kontrolu vatre i komunikaciju, piše u izveštaju Kongresne istraživačke službe iz aprila ove godine. Jedna baterija košta oko milijardu dolara, a pojedinačna raketa 12,6 miliona dolara.
Američka vojska ima ukupno sedam THAAD baterija, dok je nekoliko van teritorije SAD, uključujući Južnu Koreju i pacifičko ostrvo Guam.
THAAD koristi jednokomponentne presretače dužine 6,1 metara i težine prilikom lansiranja od 900 kg, koji dostižu brzinu do 8,2 maha (jedan mah je brzina zvuka ili 1.234,8 km/č) i koristi termovizijski senzor za navođenje u završnoj fazi, to jest detektuje toplotu koju emituju protivnički projektili.
Srce sistema je radar AN/TPY-2 sa antenom površine 9,2 kvadratna metra, koja radi u opsegu od 8,55 do 10 gigaherca. Ovaj radar je zadužen za identifikaciju ciljeva i navođenje presretača prema njima, a domet mu je od 1.000 do 2.000 km, u zavisnosti od izvora podataka.
Ovaj radar radi pokriva širinu od oko 120 stepeni ispred sebe, pa je za sveobuhvatan nadzor potrebno da nekoliko njih skenira nebo istovremeno. Informacije o metama mogu se preneti na THAAD preko zajedničkog sistema za razmenu podataka, na primer, putem satelitske komunikacije.
Uprkos tome što je razvijen kasnih 80-ih, testiran 90-ih i ušao u aslužbu u okviru američke vojske 2008. godine, THAAD nije široko korišćen u svetu poput npr. Patriota. Osim SAD, jedina dva strana operatera su Ujedinjeni Arapski Emirati i Saudijska Arabija, inače veoma bogate zemlje.
profimedia
Izvoz THAAD-a u prošlosti dovodio do ozbiljnih međunarodnih sporova, posebno kada bi zemlja blizu Rusije ili Kine želela da nabavi takve sisteme. Na primer, Južna Koreja je bila zainteresovana za THAAD 2013., Japan 2015. i Tajvan 2017. Niko od njih ih do sada nije nabavio, iako su THAAD sistemi na kraju raspoređeni u Južnoj Koreji u američkim vojnim bazama počevši tokom 2016. i 2017. godine.
Povezane vesti
Ukrajina je takođe tražila da dobije THAAD i bilo je dosta najava u medijima da će SAD obaviti isporuku, ali to se nije ostvarilo i sada deluje malo verovatno. Astronomska cena ovog sistema, troškovi održavanja, zajedno sa manjkom raspoloživih jedinica raštrkanih po američkim vojnim bazama širom sveta, čine THAAD jako teškim sistemom za nabavku od strane Ukrajine. Takođe bi za obučavanje 100-nak specijalista bilo potrebno dosta vremena.
Integracija THAAD-a sa izraelskim sistemima
SAD su prošli put slale THAAD u Izrael 2019. tokom zajedničkih vojnih vežbi sa izraelskom vojskom, dok je nakon napada Hamasa 7. oktobra prošle godine rasporedila jednu bateriju u regionu Bliskog istoka da pokriva američke trupe.
Raspoređivanje THAAD-a obavlja se uprkos upozorenju Irana da se SAD i njihovi arapski saveznici ne mešaju u sukob.
Povezane vesti
Takođe, ovaj sistem ne bi delovao samostalno već kao sredstvo dodatnog "odvraćanja“ od napada, rekao je vojni analitičar CNN-a Sedrik Lejton, bivši pukovnik američkog vazduhoplovstva.
"Kada bude postavljen, to će zapravo dodati sloj postojećoj izraelskoj vazdušnoj i protivraketnoj odbrani“, rekao je Lejton.
Izraelski ekvivalent PVO sistema srednjeg dometa je Davidova praćka (David’s Sling), koji se proizvodi u saradnji sa američkom kompanijom "Rejteon"i takođe obara mete direktnim kinetičkim udarom umesto eksplozijom, na udaljenosti do 300 km.
profimedia
Iznad Davidove praćke su izraelski sistemi dugog dometa Strela 2 i Strela 3, koji su taskođe razvijeni zajedno sa SAD.
Strela 2 koristi fragmentacione bojeve glave (umesto kinetičkog udara) za uništavanje balističkih projektila u njihovoj terminalnoj fazi, dok poniru prema svojim ciljevima, u gornjim slojevima atmosfere, prema. Strela 3 koristi pomenutu tehnologiju "hit-to-kill" poput THAAD-a i teoretski može da pogodi mete u svemiru, poput američkog sistema.
Najniži nivo odbrane je sada široko poznata Gvozdena kupola, koja se sastoji od 10 baterija sa po tri do četiri lansera raketa.
Veliki broj projektila mogao bi da preoptereti PVO
Situaciju sa raspoređivanjem THAADA pojasnio je u emisiji Euronews Jutro novinar Euronews Srbija Nikola Krunić.
"Izgledi za izraelski odgovor, praktično od prvog dana, kad se desio taj raketni napad, lebde u vazduhu. Amerikanci svakako uzimaju u obzir tu nepredvidljivost izraelskog obaveštajnog aparata, izraelske vojske, i onda pokušavaju da preveniraju eventualni napad Irana tako što će ojačati sloj izraelske protivazdušne odbrane. Jer videli smo tokom iranskog napada da Izrael, iako poseduje vrlo efikasnu protivazdušnu odbranu, neki projektili su ipak probili i pali na njegovu teritoriju. Tako da ovaj sistem, inače, koji presreće balističke rakete na daljinama od 150-200 km, bi upravo trebalo da prevenira takav napad. Jer ,setite se, i kada je Hamas, recimo, 7. oktobra pokrenuo raketni napad na Izrael, naravno to je bilo daleko manje ubitačno oružje, ali kada ispalite istovremeno nekoliko hiljada projektila, protivazdušna odbrana je prosto preopterećena i ona ne može da presretne svaki projektil. Iran, za razliku od Hamasa, ipak poseduje daleko ubitačnija oružja", kazao je Krunić.
SAD proizvode jako malo municije za THAAD
Deluje da je najveći problem za Amerikance nedostatak municije za sofisticirane PVO sisteme, koja je izuzetno komplikovana, sporo se proizvodi i raspoređuje se između Ukrajine i Izraela, pored zadatka da pokrije na stotine američkih baza u celom svetu.
"Pitanje municije u Izraelu je ozbiljno. Ako Iran odgovori na izraelski napad, a Hezbolah se takođe pridruži, izraelska protivvazdušna odbrana će biti rastegnuta. SAD ne mogu da nastave da snabdevaju Ukrajinu i Izrael istim tempom. Dolazimo do tačke preokreta", upozorava bivša visoka zvaničnica Pentagona zadužena za Bliski istok Dejna Stroul i dodaje da američke zalihe nisu neograničene, piše Financial Times.
Ne zna se sa koliko THAAD presretača SAD raspolažu, ali je 13. juna ove godine objavljeno da je proizvedena "jubilarna" hiljadita raketa. Prema podacima Pentagona iz marta ove godine, za američku vojsku je ukupno nabavljeno 605 raketa. Fiskalne godine 2023. isporučeno je 18. 2024. 11, dok je za 2025. planirana nabavka 12 presretača. Za 2026. najavljeno je povećanje na 32 rakete, a za naredne tri godine na 48 raketa.
Ne zna se koliko tačno Iran ima balističkih i krstarećih raketa, ali se procenjuje da je ta brojka veća od 3.000. Takođe se pretpostavlja da je Iran povećao proizvodnju projektila koji imaju domet do Izraela, zajedno sa dronovima Šahed. Iran takođe raspolaže sa nepoznatim brojem hipersoničnih projektila sa kojima se THAAD nikada nije susreo.
profimedia
Komentari (0)