Smrtonosni napad koji otvara mnoga pitanja: Kako je dron Hezbolaha neprimećeno stigao duboko u izraelsku teritoriju?

Najmanje četiri vojnika su ubijena i oko 60 ljudi je ozbiljno ranjeno u napadu dronom koji je izveo Hezbolah u nedelju na vojnu bazu u centralnom Izraelu. Reč je o najsmrtonosnijem napadu ove militantne grupe od kada je Izrael pokrenuo kopnenu operaciju u Libanu pre skoro dve nedelje, a to je i jedan od najkrvavijih napada na Izrael od početka sukoba na Bliskom istoku prošlog oktobra. Zbog toga što Izrael ima veoma napredne sisteme protivvazdušne odbrane, neobično je da je dron stigao toliko duboko u izraelsku teritoriju a da ne bude primećen.

"Bila je to teška scena. Udar drona je izazvao povrede od eksplozije i gelera. To su bile teške povrede. Povređenima je bila potrebna pomoć da bi im bili sačuvani životi. Brzo su evakuisani u bolnice" - tako je nedeljni napad dronom opisao jedan od bolničara koji su bili prisutni na licu mesta, prenosi Euronews.

Hezbolah je saopštio da je napad kod Binjamine predstavljao osvetu za izraelske napade na Bejrut u četvrtak u kojem su nastradale 22 osobe. Binjamina se inače nalazi severno od Tel Aviva, na nešto više od 60 kilometara od granice sa Libanom, piše CNN.

Izraelska vojska je saopštila da su četvorica nastadalih vojnika imala po 19 godina, i da su svi oni bili na pešadijskoj obuci u bazi. Još osam vojnika je teško povređeno.  

Hezbolah je preuzeo odgovornost za napad ubrzo nakon što je objavio audio poruku nedavno ubjenog lidera te grupe Hasana Nasralaha u kojoj je on pozvao pripadnike grupe da "brane svoj narod, svoju porodicu, svoju naciju, svoje vrednosti i dostojanstvo".  

Istog dana kada se dogodio taj napad, SAD su sopštile da će poslati bateriju raketnog sistema THAAD kao i vojnike koji će njime upravljati u Izrael. Zbog tog poteza Iran je upozorio Vašington da svoje vojne snage drži podalje od Izraela.

Kako je dron stigao neopaženo do baze?

Ranije tokom dana je izraelska vojska saopštila da je presrela bespilotnu letelicu lansiranu iz Libana, bez navođenja gde. Nije jasno da li je reč istom incidentu koji je doveo do ubistva izraelskih vojnika.  

Izaraelski sistemi protivvazdušne odbrane su obično veoma pouzdani: Međutim, u nedelju nije bilo izveštaja o uzbunama u oblasti Binjamine za vreme napada. Mnogi se pitaju kako je dron uspeo da prodre toliko duboko u izraelsku teritoriju, a da ne bude primećen. 

Hezbolah je dao svoju verziju događaja. Grupa tvrdi da je ispalila desetine raketa na severne Izraelske gradove Akra i Naharija da okupirala izraelske PVO sisteme. Istovremeno su lansirali veliki broj dronova. 

"Bespilotne letelice su zaobišle izraelske radare i stigle do cilja u kampu za obuku elitne Golanske brigade u Binjamini", saopštio je Hezbolah.  

Portparil IDF Daniel Hagari je naveo da će vojska istražiti kako je dron uspeo da dođe do baze bez oglašavanja alarma.  

"“Pretnja od strane bespilotnih letelica je pretnja sa kojom se suočavamo od početka rata. Potrebno nam je unapređenje odbrane", dodao je.

Rat dronovima i na Bliskom istoku

Od početka sukoba između Izraela i iranskih proksi grupa u regionu, bespilotne letelice stalno napadaju Izrael, što predstavlja izazov za njegove višeslojne odbrambene sisteme.  

"Ovo je prvi svetski rat dronovima. Svi regionalni igrači su prepoznali potencijal i složene izazove sa kojima se Izrael suočava", rekao je šef komande protivvazdušne odbrane izraelskog vazduhoplovstva od 2005. do 2018. godine Zvika Haimović za portal "The Medialine".

Podaci Instituta za studije nacionalne bezbednosti Univerziteta (INSS) u Tel Avivu pokazuju da su od početka sukoba pre godinu dana 180 dronova lansirali Huti, 150 šiitske milicije u Iraku i 170 je lansirao Iran. Većina ovih dronova je presretnuta, mnogi i pre nego što su stigli do vazdušnog prostora Izraela.  

Veruje se da je broj dronova koje je lansirao Hezbolah veći, iako izraelska vojska ne objavljuje tačne podatke. Istraživačko-obrazovni centar Alma, koji je specijalizovan za studije terorizma, navodi da je bilo 556 incidenata koji su uključivali Hezbolahove dronove, sa najmanje 1.500 bespilotnih letelica.  

Sa druge strane i izraelska vojska koristi dronove za ofanzivne operacije širom regiona. Britanski Kraljevski institut ujedinjenih službi ističe da je Izrael jedan od najvećih operatera dronova na Bliskom istoku. Ta zemlja zauzima više od 60 odsto globalnog izvoza dronova u poslednje tri decenije.

Zašto dronovi predstavljaju veliki izazov?

Viši istraživač na INSS dr Jehošua Kaliski objašnjava da su dronovi obično mali i da nude nekoliko prednosti svojim operaterima. Mnogi dronovi kojie koriste neprijatelji Izraela su proizvedeni u Iranu, ali i u fabrikama u Siriji dok proizvodnju nadgledaju iranski inženjeri. Izrael je nedavno i gađao lokazije za proizvodnju dronova u Siriji.

Dronovi su jeftini za proizvodnju i jednostavni za rukovanje. Zbog malog radarskog otiska teže ih je uočiti i mogu da izvode manevre kako ne bi bili presretnuti. Zbog njihove male brzine izraelskim borbenim avionima je teško da ih presretnu.

Haimović objašnjava da je kod dronova glavni izazov upravo presretanje, a ne otkrivanje, napominjući da je razlog tome nekoliko nivoa asimetrije. Kako kaže, za suzbijanje dronova često se koriste skupi i naprdni borbeni avioni F-35, a neki od dronova se kupuju na e-Bay, ili AliExpress pre nego što se modifikuju za ratovanje.  

"Ova asimetrija je deo izazova. Najsavremeniji sistemi su suočeni sa pretnjama koje su daleko manje sofisticirane", rekao je.

Napominje da je glavna prednost Hezbolaha geografija i topografija Libana koji ima visok planinski teren samo nekoliko kilometara od izraelske granice. Stručnjaci kažu i da bespilotne letelice iz Libana dolaze sa manje udaljenosti i da, kad se presretnu, obično već budu unutar izraelske teritorije, što može da izazove sekundarnu štetu.  

Možda će problem za Izrael uskoro da bude manji jer je nedavno predstavljen sistem Iron Bean (Gvozdeni snop) za koji se tvrdi da je prvi sistem zasnovan na laseru i dizajniran za presretanje bespilotnih letelica "brzo i efikasno" i sa izazivanjem "minilalne kolateralne štete". Prema izraelskim medijima, sistem bi uskoro mogao da postane operativan.

Zašto Izrael ne koristi iskustva Ukrajine?

Iako je Haimović upotrebio izraz "prvi svetski rat dronovima", svedoci smo veoma učestale upotrebe dronova od strane Rusije i Ukrajine u prethodne dve godine njihovog konflikta. Tokom rata je ukrajinska vojska znantno poboljšala sposobnost presretanja dronova koristeći elektronsko ratovanje, PVO sisteme koji ispaljuju presretače s ramena i druge metode.  

"Ukrajinci koriste spore klipne avione za presretanje dronova, a da bi se izborili sa njihovim malim radarskim otiskom, koriste jednostavne pojačivače glasa i alikacije koje prepoznaju zvuk dronova iz daljine", rekao je Kalinski, ali je primetio i da velika teritorija Ukrajine znači i da postoji veća tolerancija za greške.

Izrael nema privilegiju da promaši bespilotnu letelicu, a to nije lak zadatak. Izraelski mediji su pisali da je Ukrajina ponudila Izraelu znanje koje je stekla u ratu s Rusijom, ali da je ponuda navodno odbijena jer se čini da Izrael radije koristi sopstvena rešenja.