Igre 
Iran sateran u "nuklearni ćošak": Tri scenarija za atomsku bombu i mogući načini da se izbegne rat
Komentari25/03/2025
-21:43
Iranski nuklearni program počeo je 1950-ih, sticajem okolnosti uz pomoć SAD, u okviru programa "Atomi za mir" koji Vašington sada želi da okonča. Godine 1967. instaliran je istraživački reaktor od pet megavata na Univerzitetu u Teheranu sa obogaćenim uranijumom od 93 procenata iz Amerike.
Tokom 1970-ih, Iran se okrenuo evropskim zemljama kako bi dalje razvijao svoj nuklearni program i potpisao ugovor sa zapadnonemačkom kompanijom "Simens" za izgradnju nuklearne elektrane Bušer, projekat koji je završila Rusija nakon revolucije 1979. Otkrivanjem postrojenja u Natanzu i Araku 2002. godine, Zapad je pooštravao sankcije i pritisak na Iran.
Nuklearni sporazum, poznat kao Zajednički sveobuhvatni plan akcije (JCPOA), potpisan je u julu 2015, ali je Tramp iz njega izašao u maju 2018, a Iran je, kao odgovor, postepeno smanjivao svoje "nuklearne obaveze" i približio se sticanju atomske bombe.
Teheran tvrdi da su njegove nuklearne aktivnosti "mirnodopske" i da se proizvodnja i upotreba oružja za masovno uništenje smatraju "odvratnim" u islamu. Međutim, ono što je trenutno zabranjeno od strane šiitskih verskih lidera može sutra postati dozvoljeno fatvom koju izda šiitska teokratija i njen vođa, piše Euronews.
Iran i nuklearna bomba: Tri scenarija
Prvi, najverovatniji scenario: Iran je na pragu izgradnje bombe, ali još nije odlučio da je napravi. Teheran trenutno obogaćuje uranijum do 60 odsto, što bi brzo moglo dostići 90 odsto potrebnih za nuklearno oružje.
Iranski zvaničnici insistiraju da je njihova strategija stvaranje "poluge za pritisak" u pregovorima i odvraćanje bez prelaska crvene linije. Međutim, zapadne obaveštajne službe kažu da je Iran na "ivici nuklearnog statusa".
Tanjug AP/Majid Asgaripour/Mehr News Agency via AP, File
Prema drugom scenariju, ako Iran teži nuklearnom oružju, mogao bi nabaviti obogaćeni uranijum potreban za proizvodnju atomske bombe u roku od "nekoliko dana". Iran takođe nema poteškoće oko izgradnje bojeve glave i lansirne platforme, jer balističke rakete poput "Koramšahra" i "Sedžila" već mogu da nose nuklearne bojeve glave.
Povezane vesti
Najmanje verovatan scenario: Iran je napravio bombu, koja je skrivena opcija, ili "poslednji metak" u arsenalu Teherana. Nema definitivnih dokaza za ovu tvrdnju od bilo koje obaveštajne agencije, a režim u Teheranu možda veruje da bi ih, u tom slučaju, čekala situacija gora od Severne Koreje, i da bi vlast najverovatnije bila srušena jer Iranci ne žele da budu poput severnokorejskih građana.
Iran pod sankcijama
Islamska Republika i Iranci žive pod sankcijama 46 godina. Teheran je uvek pronalazio načine da preživi na ivici kolapsa, uz takozvanu stratešku strpljivost. Dovijali su se na razne načine, od širenja odnosa sa Kinom i Rusijom do pronalaženja puteva i kupaca za svoju sankcionisanu naftu.
Međutim sada visoka inflacija, devalvacija rijala, narodno nezadovoljstvo i oštre sankcije dovele su Iran u tešku situaciju. Takav pritisak je naterao Teheran da prihvati JCPOA 2015, ali je ovog puta teži.
Teheran se muči da udahne novi život svojoj posustaloj ekonomiji i zna da u današnjem svetu ne može opstati bez interakcije sa svetom.
Tanjug AP/Vahid Salemi
Izrael, koji poseduje sopstveno nuklearno oružje i nije potpisnik Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT), obavezao se prema Beginovoj doktrini da nikada neće dozvoliti Iranu ili bilo kojoj susednoj državi da dobije nuklearno oružje.
Ova doktrina bila je osnova za izraelske preventivne napade na irački reaktor Osirak 1981. i napad na sirijske nuklearne objekte 2007. Ni Sjedinjene Države, ni Evropa, pa čak ni strateški saveznici Teherana poput Rusije, ne žele Iran sa nuklearnim oružjem. Ni arapski susedi Irana, poput Saudijske Arabije, to ne žele.
Mogu li iranski paralelni pregovori sa Evropom sprečiti rat?
Iran je isporukom svojih dronova "Šahed" Rusiji ušao u najveći rat u Evropi od Drugog svetskog rata. Bila je to smela odluka koja nije imala drugi cilj osim dobijanja odobrenja i podrške Rusa u međunarodnim odnosima kako bi se smanjili globalni pritisci. Cena je bila visoka: intenziviranje sukob sa Zapadom i Evropskom unijom.
Povezane vesti
Opravdanje u Teheranu bilo je da su Evropljani uvek delovali zajedno sa Amerikom protiv Irana, te da su morali da donesu tešku odluku zasnovanu na svojim nacionalnim interesima.
Iako Tramp ne misli da Brisel ima veliku ulogu, Evropljani bi mogli igrati ključnu i uticajnu ulogu posredovanjem u postizanju novog nuklearnog sporazuma nudeći ekonomske podsticaje Teheranu. Napetost i nestabilnost na Bliskom istoku utiču na bezbednost i ekonomiju Evrope.
Ipak, Evropska unija, pod uticajem Vašingtona, nije bila nezavisna i efikasna u pružanju efektivnih garancija za smanjenje američkih sankcija. Ako pregovori završe u ćorsokaku i dođe do rata i napada SAD i Izraela na Iran, Evropska unija će, u najoptimističnijem slučaju, biti zadovoljna suprotstavljanjem opciji rata, ali neće moći da ga spreči.
Proksi vojske Irana na Bliskom istoku
Američki predsednik Donald Tramp kaže da je spreman da pregovara sa Iranom ako "potpuno napusti" svoj nuklearni program, i da će od sada svaki hitac koji ispali jemenski pokret Ansar Alah (Huti) biti odgovornost Irana. Stoga bilo kakav dogovor SAD sa Iranom neće biti isključivo nuklearni i ekonomski. Iranske raketne sposobnosti i proksiji biće dve glavne osovine pregovora i mogućeg sporazuma.
Iako iranska vlada može napraviti ustupke u nuklearnoj oblasti i, na primer, smanjiti obogaćivanje uranijuma, malo je verovatno da će prestati da snabdeva Hezbolah u Libanu raketama koje mogu biti ispaljene na Izrael, i Hute projektilima koji mogu gađati plovila, uključujući zapadne ratne brodove, u Crvenom moru.
AP/European Union's Operation Aspides
Ipak, iranski idealizam, sa ili bez ajatolaha Alija Hamneja, ne može se nastaviti bez izvoza nafte, glavnog stuba ekonomije. Ni izvoz pistaća, ni iranski luksuzni tepisi, ni rakete i dronovi ne mogu popuniti vakuum prihoda od nafte za vladu i naciju koja još uvek živi na subvencionisanom hlebu i benzinu.
Iran, koji pati od "kletve resursa", gde obilje prirodnih bogatstava poput nafte i gasa ne čini zemlju bogatijom, još nije uspeo da pređe na ekonomiju koja nije fokusirana na jedan proizvod i zavisna od nafte.
Blagoslov nafte i velika zavisnost od njenih prihoda postali su nesreća za Iran.
Da li Iran ima izbora osim da sklopi dogovor sa Trampom?
Potencijalno, Iran bi mogao, u cilju mira, da zaboravi na "osovinu otpora" i svoje nuklearne i raketne ambicije u zamenu za dinamičnu naftnu ekonomiju i bezbrižan život arapskih država u Zalivu.
Ali, to je opcija koju Teheran čak ni ne razmatra. Razlog koji navode je sudbina pukovnika Muamera Gadafija i cele Libije.
Jedina trenutna opcija Iranaca je pregovaranje i cenkanje, u čemu su vešti i na šta su navikli. Održavanje statusa kvo i izbegavanje maksimalnog američkog pritiska je njihova najbolja opcija, ali ovog puta će iranskoj vladi biti teško kupiti vreme do kraja Trampovog drugog mandata. SAD, predvođene Trampom, žele sporazum u pisanoj formi i dale su vladi dva meseca da ga postigne.
Opcija rata je protiv interesa Irana. Trampov maksimalni pritisak pogoršaće ekonomsku situaciju, a ako izbije rat, Iran neće pobediti. Ako Iran gađa američke brodove i baze ili arapske zemlje, ili ako Huti zatvore strateški Hormuški prolaz ili Bab al-Mandab, suočiće se i sa vojnim odgovorom Arapa, a Teheran zna da Rusija neće uslišiti njegov poziv.
Iran će ponovo pregovarati, kao što je to učinio sa JCPOA, ali ne tako lako kao ranije. Teheran je prihvatio JCPOA 2015, nadajući se ekonomskom otvaranju. Međutim, Trampovo povlačenje iz JCPOA izazvalo je veliku nelagodu u Teheranu.
Ovog puta, Iran može prihvatiti ograničeniji, fazni sporazum, koji mu ne vezuje ruke potpuno, uz jače garancije da se SAD neće ponovo povući, i očuvati svoj "mirnodopski" nuklearni program uz stroži i obimniji nadzor.
Komentari (0)