Šta se dešava u Turskoj: Protesti protiv hapšenja Imamoglua i jedan od najvećih izazova do sada za Erdoganovu vlast

Ljutnja demonstranta zbog pritvaranja Ekrema Imamoglua prerasla je u najžešće proteste koji su zahvatili Tursku u poslednjih deset godina.

Masovne demonstracije nastavile su se u Turskoj tokom vikenda nakon što je gradonačelnik Istanbula Ekrem Imamoglu – koji se smatra najžešćim političkim rivalom predsednika Redžepa Tajipa Erdogana – uhapšen, zatvoren i optužen za korupciju.

Desetine hiljada ljudi prkosilo je četvorodnevnoj zabrani protesta i izašlo na ulice, a zabeleženi su i sukobi između demonstranata i turske policije. Prema podacima turskog Ministarstva unutrašnjih poslova, uhapšeno je najmanje 1.133 demonstranata, dok su 123 policajca povređena.

Imamoglu je prvi put pritvoren prošle srede. Zatim je u nedelju zvanično uhapšen i zatvoren, a protiv njega se vode slučajevi u vezi sa korupcijom. On tvrdi da su optužbe politički motivisane.

Njegovo pritvaranje dogodilo se upravo u trenutku kada se održavalo glasanje za njegovu kandidaturu za predsednika Republike u ime Republikanske narodne partije (CHP), najstarije političke stranke u Turskoj.

CHP je u ponedeljak saopštio da je blizu 15 miliona ljudi glasalo za Imamoglua, u glasanju koje je po prvi put bilo otvoreno za širu javnost. Ove brojke još nisu nezavisno potvrđene.

Iako njegovo hapšenje ne sprečava njegovu kandidaturu na predsedničkim izborima 2028. godine, u slučaju da bude osuđen za korupciju, biće mu zabranjeno da obavlja političku funkciju.

Ko je Ekrem Imamoglu i zašto je njegovo hapšenje izazvalo proteste?

Imamoglu je popularna vodeća figura Republikanske narodne partije (CHP) i od 2019. godine obavlja funkciju gradonačelnika Istanbula. CHP je najstarija politička stranka u Turskoj, osnovana od strane Mustafe Kemala Ataturka.

Imamoglu (54) prošle godine je zadržao svoju poziciju gradonačelnika Istanbula ubedljivom pobedom na lokalnim izborima, dok je Erdoganova Partija pravde i razvoja (AKP) pretrpela velike gubitke u ključnim urbanim centrima. On se smatra najvećom pretnjom Erdoganovoj dvodecenijskoj vladavini.

Univerzitetski studenti predvode proteste protiv njegovog hapšenja, što ukazuje na snažnu podršku među mladim biračima.

Tanjug/AP/Khalil Hamra

Erdogan, koji je već tri puta bio izabran za predsednika, ne može se ponovo kandidovati osim ako ne promeni turski ustav. Sledeći predsednički izbori trebalo bi da budu održani 2028. godine.

"Mislim da su protesti delimično zbog Imamoglua, ali i otpor prema autoritarnom režimu koji postaje nešto što Turci nisu želeli", rekla je u ponedeljak u podkastu Asli Ajdintašbaš, viši saradnik u Evropskom savetu za spoljne odnose (ECFR).

Govoreći za Euronews, Demir Murat Sejrek, vanredni profesor na Briselskoj školi za upravljanje, rekao je da je Ekrem Imamoglu postao "simbol demokratije u Turskoj".

"Postojala je velika nada, posebno među mladima, da će on biti sledeći predsednik Turske i da će se demokratija vratiti, kao i osnovna prava i slobode", objasnio je Sejrek i dodao: "Imamoglu je postao simbol straha ljudi od daljeg autoritarizma u Turskoj".

Koje su optužbe protiv Imamoglua?

Sud je u nedelju saopštio da je Imamoglu zatvoren u iščekivanju suđenja u okviru istrage o korupciji. Tursko tužilaštvo ga tereti za vođenje kriminalne organizacije, primanje mita, iznudu, nezakonito prikupljanje ličnih podataka i nameštanje javnih tendera, prema izveštaju agencije AP.

Raniji zahtev da bude zatvoren pod optužbom za terorizam je odbijen. Tužilac ga je optužio za pomaganje Radničkoj partiji Kurdistana (PKK), koju Evropska unija i druge zapadne vlade smatraju terorističkom organizacijom.

AP Photo/Khalil Hamra

Njegovo hapšenje su francusko i nemačko ministarstvo spoljnih poslova opisali kao "napad na demokratiju".

Prošle sedmice, Imamogluova univerzitetska diploma – što je uslov za obavljanje javne funkcije u Turskoj – takođe je poništena, što njegove pristalice smatraju jasnim pokušajem da se oslabi najopasniji Erdoganov politički rival.

Istanbulski univerzitet saopštio je da je diploma poništena jer je tokom studija prešao sa jednog univerziteta na Kipru.

Ko je još uhapšen?

Imamoglu je uhapšen prošle srede zajedno sa oko 100 drugih političara, novinara i aktivista.

Novinarski sindikat je saopštio da je najmanje još osam novinara uhapšeno u ponedeljak u svojim domovima, uključujući i fotoreportera koji radi za francusku novinsku agenciju AFP.

Kao odgovor na hapšenja i gušenje protesta, portparol EU je pozvao tursku vladu da "poštuje demokratske vrednosti".

Zašto se ovi protesti smatraju potencijalno ključnim za Tursku?

Nije prvi put da su tokom Erdoganove vladavine izbili veliki antivladini protesti. Još 2013. godine, talas demonstracija izbio je zbog planova za urbanizaciju istanbulskog parka Gezi.

Međutim, Demir Murat Sejrek sa Briselske škole za upravljanje rekao je za Euronews da se ovi protesti odvijaju u osetljivom trenutku za Erdoganovu partiju.

Tanjug AP/Francisco Seco

"Ovoga puta protesti su isključivo politički, isključivo se tiču budućnosti demokratije u Turskoj", objasnio je i dodao da Erdoganvoa partija nije toliko snažna kao tada (tokom Gezi protesta).

"Ovo se dešava jer sada zaista osećaju da mogu da izgube (na narednim izborima)".

Da li se šire dezinformacije?

Protesti su takođe izazvali talas dezinformacija na društvenim mrežama. Video koji prikazuje noćnu povorku masovno je deljen na društvenim mrežama uz tvrdnju da prikazuje trenutne demonstracije u znak podrške Imamogluu.

Međutim, pretragom obrnutih slika utvrđeno je da video zapravo prikazuje okupljanje ljudi koji su prošlog septembra dočekali papu tokom njegove posete Istočnom Timoru.

Još jedan video, koji je prvo otkrila turska organizacija za proveru činjenica Teyit, tvrdi da prikazuje predsednika CHP-a, Ozgura Ozela, kako podstiče demonstrante na nasilne sukobe s policijom.

Euronews je analizirao Ozilov govor i otkrio da je video montiran kako bi se njegove reči izvukle iz konteksta. U stvarnosti, on je pozvao okupljene da pokažu "zdrav razum" i koriste "pravedne metode" za traženje pravde.

U ponedeljak je platforma X, u vlasništvu Ilona Maska, saopštila da se "protivi" "brojnim sudskim nalozima" turske telekomunikacione agencije da blokira naloge više od 700 novinara, političara, studenata i drugih osoba u Turskoj.