Zašto se libanska vojska ne sukobljava sa Izraelom? Iako se mnogi pitaju zašto onda uopšte postoji, razloga je nekoliko

Komentari

Autor: Kathimerini

10/10/2024

16:00

Zašto se libanska vojska ne sukobljava sa Izraelom? Iako se mnogi pitaju zašto onda uopšte postoji, razloga je nekoliko

AP/Hussein Malla - Copyright AP/Hussein Malla

veličina teksta

Aa Aa

Da li će libanska vojska pokušati da odbrani Liban? Pitanje koje se na prvi pogled čini paradoksalnim, a neminovno postavlja i sledeće: ako ne brani svoju zemlju kao nacionalna vojska, zašto onda postoji? Međutim, ono što se negde podrazumeva, nije slučaj sa Libanom, koji je u mnogim aspketima poseban - sa 18 verskih grupa, marionitskim predsednikm, sunitskim premijerom i šiitskim predsednikom parlamenta.

"Libanska vojska je primila izraelsku vatru i po prvi put uzvratila", pisale su novinske agencije prošle nedelje, tumačeći "uzvraćanje vatre" od strane Libanaca kao "vest" i to čak značajnu.

Još nisu pređene crvene linije libanske vojske

Niz eksplozija u glavnom gradu Bejrutu, vazdušni napadi u raznim delovima zemlje, bombardovanje, sabotaže, mrtvi i povređeni među civilima, stotine hiljada interno raseljenih i strane čizme (izraelske u ovom slučaju) unutar granica... Ove slike sada čine potpuno drugu ratnu scenografiju severno od Pojasa Gaze. Pitanje koje dominira analizama jeste i da li će Liban postati nova Gaza? Ali, nacionalna vojska Libana pokušava da ostane na marginama ratnih dešavanja - zašto?

Odgovori na ovo pitanje kriju se u nekim od posebnosti Libana. Ako bi Liban ušao u rat, to bi bilo kao da podržava Hezbolah, koji je od strane velikog dela međunarodne zajednice proglašen terorističkom organizacijom. Libanska vojska bi takvim potezom i dolila "ulje na vatru" napetostima, još više pojačavajući eskalaciju sukoba na Bliskom istoku. Još jedan od razloga je što libanska vojska ne bi imala nikakve šanse da pobedi, ali bi i rizikovala da izgubi zapadnu podršku. Podsetimo, SAD su potrošile više od tri milijarde dolara na libanske oružane snage nakon 2006. godine, prema časopisu Foreign Policy.

Libanske oružane snage (LAF) s jedne strane, i vojska šiitskog Hezbolaha sa druge, prisutne su unutar granica iste zemlje, ali zvanično nisu povezane, iako su postojale optužbe od strane Izraela o prikrivenoj saradnji između njih.

Libanski političari i zvaničnici naglašavaju, govoreći za časopis Foreign Policy, da će Libanske oružane snage pokušati da ostanu van tekućeg rata što je duže moguće.

Ako same ne budu direktna meta značajanih napada od strane Izraelaca, ako se rat ne proširi i ne dobije nove dimenzije i ako Izraelci ne pokušaju da napreduju na sever sa ciljem "potpune" okupacije Libana, tada njihove ključne crvene linije neće biti pređene, prenosi Kathimerini.

Uostalom, na osnovu ovog pristupa, tekući rat je rat Izraela i Hezbolaha, a ne Izraela i Libana.

Uzdržavanje od sukoba sa Hezbolahom

Libanske oružane snage broje oko 70.000 do 80.000 članova a, poređenja radi, borci Hezbolaha se procenjuju na 20.000 do 50.000. Imaju kao svoju primarnu misiju da održavaju mir među 18 različitih verskih zajednica unutar Libana, čime obezbeđuju unutrašnju stabilnost.

Tradicionalno, libanska vojska se "uzdržava" od ratova Hezbolaha sa Izraelom, budući da nemaju ni borbene avione na raspolaganju. Što se tiče njihovih odnosa sa šiitskim Hezbolahom, oni su uglavnom bili "kontrolisani", ali ne i bez problema.

Kao i drugim slučajevima iz prošlosti, tako i sada, Hezbolah pokušava da pridobije ceo Liban, predstavljajući izraelske akcije kao napade na Liban u celini i na njegovu teritorijalnu celovitost i suverenitet. Međutim, ne slažu se svi unutar Libana sa ovim pristupom. Naprotiv, postoji dugogodišnje mišljenje da je Hezbolah iskoristio prethodne sukobe sa Izraelom iz osamdesetih godina prošlog veka i 2006. godine, sa ciljem da stekne još veću moć unutar granica Libana.

Takođe, šiitska organizacija, koju podržava Iranska revolucionarna garda, našla se na čelu i kada su u pitanju incidenti koji su više puta dovodili do unutrašnje političke nestabilnosti.

Važna uloga vojske u danu posle

Ono što pak, LAF mogu da urade jeste da preduzmu određene radnje nakon trenutnog sukoba, kad god se on završi, sa ciljem obnove stabilnosti i mira unutar granica Libana. Kao teorijski neodređene i nepristrasne, LAF su jedine koje bi mogle posredovati među verskim zajednicama.

Istovremeno, ako Hezbolah izađe značajno oslabljen iz trenutnog sukoba sa Izraelom, procenjuje se da bi Libanske oružane snage mogle da dobiju pojačanu ulogu u posleratnom periodu, dok se i smatra da bi iz njihovih redova mogao proizaći čak i budući predsednik zemlje, a ime maronitskog hrišćanskog generala i trenutnog komandanta LAF-a, Žozefa Aouna se pominje u tom kontekstu.