Igre 
Da li bi Izrael zaista mogao da napadne iranska nuklearna postrojenja? Malo verovatan scenario koji zabrinjava SAD
Komentari09/10/2024
-07:09
U članku Njujork tajmsa razmatraju se scenariji vezani za izraelski odgovor na Iran, s fokusom na to zašto, uprkos zabrinutosti oko napada na nuklearne instalacije, to ne izgleda kao verovatna opcija u ovoj fazi eskalacije sukoba na Bliskom istoku.
Jedan od razloga za ovu procenu jeste to što bi napad mogao izazvati ozbiljne reperkusije u regionu, uključujući potencijalno širenje sukoba i uvođenje drugih zemalja u rat. Izrael takođe može biti svestan da, bez podrške Sjedinjenih Američkih Država, šanse za uspeh protiv iranskih nuklearnih kapaciteta mogu biti ograničene.
Počevši od opisivanja vežbe koju je pre dve godine izvelo desetine izraelskih borbenih aviona nad Sredozemnim morem, simulirajući napad na iranske nuklearne instalacije, NYT naglašava da "svrha vežbe nije bila samo zastrašivanje Irana". Takođe je bila osmišljena da pošalje poruku Bajdenovoj administraciji - "izraelska ratna avijacija se obučala da izvede operaciju sama, iako bi šanse za uspeh bile mnogo veće da su SAD, sa svojim arsenalom 'bunker bustera' od 30.000 funti učestvovale u napadu".
Prema ovom izveštaju, bivši i sadašnji visoki izraelski zvaničnici izrazili su sumnju da li Izrael ima kapacitet da nanese značajnu štetu iranskim nuklearnim instalacijama. "Ipak, u poslednjim danima, zvaničnici Pentagona tiho se pitaju da li se Izraelci pripremaju da to urade sami, pošto su došli do zaključka da možda više nikada neće dobiti takvu priliku", nastavlja NYT.
U tom kontekstu, podsećaju, s jedne strane, na upozorenje Bajdena Tel Avivu da ne napada nuklearne ili energetske instalacije, govoreći da bi svaki odgovor trebalo da bude proporcionalan iranskom napadu na Izrael, a s druge strane, na jasnu poruku američkog ministra odbrane Lojsa Ostina izraelskom kolegi da SAD žele da Izrael izbegne odmazdu koja bi mogla dovesti do nove eskalacije od strane Irana.
Nuklearni ciljevi "odloženi za kasnije"
Prema saznanjima NYT, "verovatno je da će prva odmazda Izraela protiv Irana biti usmerena na vojne baze i možda na neke lokacije obaveštajnih službi. Bar u početku, izgleda da je malo verovatno da će Izrael krenuti u lov na iranske nuklearne kapacitete. Nakon rasprave, čini se da su ti ciljevi "odloženi za kasnije, ukoliko Iranci eskaliraju sopstvenom odmazdom".
Međutim, u izveštaju se naglašava da "postoji sve više rasprava unutar Izraela, koje odražavaju i stavove nekih u SAD, o tome da iskoriste trenutnu situaciju da vrate Iran nekoliko unazad, odnosno smanje mogućnost da ova zemlja dođe na prag proizvodnje nuklearne bombe. Dok se veliki deo javne rasprave fokusira na to da bi Iran gotovo sigurno mogao da poveća obogaćivanje uranijuma pogodnog za bombu u roku od nekoliko nedelja, najvažnija činjenica je da bi iranskim inženjerima bilo potrebno više meseci ili možda više od godinu dana da pretvore ovo gorivo u oružje koje bi moglo biti isporučeno".
profimedia
Povezane vesti
Američki zvaničnici, predvođeni Džoom Bajdenom, bore se da uklone "nuklearne udarce" kao opciju sa stola, navodeći da bi verovatno bili neefikasni i mogli bi da uvale region u rat velikih razmera, primećuje NYT.
Kako se navodi u izveštaju, do 2021. godine i premijerske funkcije Naftalija Beneta, Izrael nije imao pravi plan za napad na iranski nuklearni program, već se fokusirao na Hezbolah. On je bio taj koji je tražio "nove vežbe simulacije letova na velikim udaljenostima ka Iranu i da se dodele novi resursi za pripreme".
Sledeći koraci Irana
Bez obzira na to da li će Izrael napasti ili ne iranske nuklearne instalacije, kako piše NYT, postoje novi razlozi za zabrinutost u vezi sa nuklearnom budućnošću Teherana.
Prva zabrinutost jeste da je američki državni sekretar Entoni Blinken, višekratno naglašavao u poslednjim nedeljama da Rusija deli tehnološka pitanja sa Iranom u vezi sa nuklearnim programom. Zvaničnici opisuju pomoć kao "tehničku" i kažu da ne postoje dokazi da Rusija pruža Iranu materijal potreban za izradu nuklearne bojeve glave. Međutim, pre nego što je izbio rat u Ukrajini, Rusija je sarađivala sa SAD i Evropom kako bi ograničila iranski nuklearni program, pa čak i učestvovala u pregovorima 2015. godine uz podršku zapadnih nacija. Sada, ako su američke tvrdnje tačne, potreba Rusije za iranskim dronovima i drugim oružjem može značiti da bi mogla ubrzati napredak Irana ka izradi nuklarne naprave.
Tanjug/AP
Druga zabrinutost je da bi šteta koju je pretrpeo Hezbolah u poslednjih nekoliko nedelja, uključujući gubitak ključnih ljudi, mogla naterati Iran da se oseća ranjivo. Više ne može računati na sposobnost terorističke grupe da napadne Izrael. Pokušaj da se stekne nuklearno oružje mogao bi postati jedini pravi način da se odvrati Izrael.
Na kraju, treća zabrinutost je da će iranski program postati sve teže napasti. Pre nekoliko godina, pod budnim okom američkih i izraelskih satelita, Iran je počeo da kopa ogromnu mrežu tunela južno od Natanza. Oni još nisu u funkciji. U prošlosti - kada je Izrael uništio nedovršene nuklearne reaktore u Iraku 1981. i u Siriji 2007. - to je baš bilo vreme kada su odlučili da izvrše preventivne napade.
Preporuka za vas
Komentari (0)