Tramp u opasnom rascepu: Dve struje se bore za nadmoć oko Ukrajine, od ishoda zavisi globalna bezbednost
Komentari
17/04/2025
-07:04
Pregovori između Rusije i SAD o miru u Ukrajini izgleda su zapali u ćorsokak, iako dve zemlje šalju pozitivne signale o obnovi odnosa i mogućoj saradnji u drugim oblastima. Uz to je Rusija eskalirala raketne i vazdušne napade, koji sve češće nanose desetine civilnih žrtava i ne obaziru se na "kolateralnu štetu" prilikom odabira meta.
"Kočnica" sa ruske strane je potpuno jasna - Moskva zahteva kontrolu nad celom teritorijom svih pet oblasti koje ustavom smatra ruskim i želi da se uklone "uzroci rata", tačnije opcija članstva Ukrajine u NATO i naoružavanje njene vojske.
Sa američke strane situacija je mnogo komplikovanija jer predsednik Donald Tramp pokušava da posreduje u okončanju rata čiji je Amerika učesnik, dok dve struje u administraciji vuku na svoju stranu - neokonzervativna ka još žešćem nastavku rata ako Rusija ne pristane na sve uslove, a ona umerenija ka ustupcima Moskvi radi preorijentacije napora prema Kini.
Iako je američki državni sekretar Marko Rubio, funkciju šefa diplomatije je de fakto obavljao Trampov specijalni izaslanik Stiven Vitkof, koji je prvo sklopio sada propalo primirje u Gazi, a zatim se tri puta sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Vitkof, koji nije ni političar ni diplomata već biznismen, predstavlja umerenu struju i pokazuje veće razumevanje potrebe za kompromisom, što postaje sve očiglednije u njegovim medijskim nastupima, dok izražava verovanje u trajni mir i uzima u obzir ruske zahteve, oko kojih predsednik Vladimir Putin ne popušta.
Gavriil Grigorov, Sputnik, Kremlin Pool Photo via AP
Drugu struju predstavljaju izaslanik za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog i pomenuti Rubio. Njihov plan najbolje oslikava mapa podele Ukrajine, koju je nedavno objavio Kelog, a koja ocrtava zone kontrole po ugledu na posleratni Berlin. Po njoj bi se konflikt zamrzao na sadašnjim linijama fronta, uz stvaranje demilitarizovane tampon zone. Ono što Rusima posebno "bode oči" je što bi ostatak Ukrajine bio podeljen na dve zone, istočnu gde je samo ukrajinska vojska i zapadnu gde su francuske i britanske trupe u okviru tzv. "koalicije voljnih".
Sukob dve struje jasno se vidi u kontrastu između nedavno objavljenih intervjua Vitkofa na Fox News-u, gde je rekao da je Putin otvoren za dugotrajni mirovni sporazum, i teksta u Wall Street Journal-u (WSJ) o tome kako grupa visokih zvaničnika, u kojoj su pomenuti Kelog i Rubio, savetuje Trampa da bude više skeptičan prema navodnoj želji Moskve za mirom.
Vitkof je prošle nedelje skoro pet sati u Sankt Peterburgu diskutovao sa Putinom i njegovim savetnicima Jurijem Ušakovim i Kirilom Dimitrijevim. Dok je Ušakov diplomata specijalizovam za SAD, Dimitrijev je na prvi pogled blizak Vitkofu, kao bivši bankar "Goldman Saksa" obrazovan u SAD i predsednik Ruskog fonda za direktna ulaganja. Tu je zanimljiv i disparitet između dve strane jer bankar sa Volstrita koji sa minimalnim akcentom priča engleski na američkim televizijama sigurno mnogo više zna o SAD, nego Vitkof o Rusiji.
profimedia
Povezane vesti
Sudeći po šturim izjavama, snimcima i fotografijama, sastanak je protekao u prijateljskoj atmosferi, a Vitkof je u ponedeljak rekao da mu deluje da je mirovni sporazum "u nastajanju".
"Putinov zahtev je da ovde dođe do trajnog mira. Dakle, mimo prekida vatre, dobili smo odgovor na to. Trebalo nam je neko vreme da stignemo do ovog mesta", rekao je on za Fox News.
Vitkof je rekao da mirovni sporazum uključuje "pet teritorija“, misleći na Krim, Hersonsku, Zaporošku, Donjecku i Lugansku oblast, koje su trenutno potpuno ili delom pod kontrolom ruskih snaga. Onda je naglasio da razgovori idu i dalje od toga, uključujući zahtev Moskve da Ukrajina odustane od svoje kandidature za članstvo u NATO.
"To je komplikovana situacija ukorenjena u nekim stvarnim problematičnim stvarima koje se dešavaju između dve zemlje. Mislim da smo možda na ivici nečega što bi bilo veoma, veoma važno za svet u celini“, rekao je Trampov izaslanik i dodao da su poslovne veze između SAD i Rusije takođe bile deo pregovora.
Uspostavljanje bilo kakvog dijaloga i veza među dve vodeće nuklearne supersile je odstupanje u odnosu na politiku administracije Džozefa Bajdena, koje bi, Vitkofovim rečima moglo biti "veoma, veoma važno za ceo svet". Naime, sam Tramp je u ferbuaru govorio o ambicijama da prepolovi vojni budžet SAD, prestane sa proizvodnjom nuklearnog naoružanja i započne proces "denuklearizacije" sa Kinom i Rusijom po ugledu na hladnoratovske dogovore o ograničenju broja bojevih glava njihovih nosača.
Prepreku tom procesu, kada je Rusija u pitanju, predstavlja pretnja uplitanjem NATO zemalja u sukob tako što bi rasporedile svoje "trupe za podršku" u "strateške gradove" Ukrajine čim dođe do bilo kakvog primirja, uprkos upozorenjima Moskve. Naime, "koalicija voljnih" nije voljna da uđe u rat sa Rusijom, zbog čega zahteva bezbednosne garancije SAD.
Tramp nikada nije nudio te garancije, ali nije ni otvoreno poručio evropskim saveznicima da ne prete Rusiji intervencijom, jer tako Moskvi daju savršeno opravdanje da nastavi sa ratom kako bi sprečila za sebe najgori scenario - NATO u Ukrajini, koji se iz ruske perspektive ne razlikuje preterano od Ukrajine u NATO-u.
Povezane vesti
Iako ne pruža eksplicitne garancije, Kelogov plan stavlja evropske trupe na zvaničnu američku mapu razgraničenja, čime implicitno ohrabruje inicijativu francuskog predsednika Emanuela Makrona i britanskog premijera Kira Starmera.
Tanjug AP/Justin Tallis
U tekstu WSJ-a se navodi da Putin nije pokazao iskreni interest da obustavi borbena dejstva, o čemu svedoči masakr civila u Sumiju, kada je u udaru raketama Iskander, ubijeno najmanje 34 osobe. Ovaj napad je navodno produbio rascep među Trampovim najbližim savetnicima. Zbog toga je predlog Trampu da bude oprezan i zauzme tvrđi stav prema ruskim zahtevima za teritorijalne ustupke.
Tramp je, međutim, i dalje na strani Vitkofa, koji misli da Putin želi da se pomiri, rekli su neimenovani zvaničnici za WSJ.
Povezane vesti
Dalje se navodi da je Rusija odbila Trampov poziv na prekid vatre i "usporila" njegovu želju za delimičnom obustavom vatre, čekajući da prolazi vreme dok ostvaruje napredak na bojnom polju i teži maksimalnim ustupcima u pregovorima.
Da Tramp i dalje vuče ka deeskalaciji govori i njegova izjava posle raketnog napada o tome kako mu je rečeno da je Rusija napravila grešku i kako je za rat zapravo odgovoran Bajden.
"Želim da zaustavim ubijanje i mislim da dobro radimo u tom pogledu. Mislim da će uskoro biti nekih veoma dobrih predloga", rekao je američki predsednik.
Sa druge strane, Kelog je rekao da napad "prelazi svaku liniju pristojnosti", dok ga je Rubio nazvao "užasavajućim i tragičnim".
Vens: Nije dobro da Evropa bude stalni vazal Americi
Američki potpredsednik Džejms Dejvid Vens, koji je i ranije pokazao antagonizam prema evropskim liderima i Zelenskom, može se svrstati u Kelogov tabor, o čemu svedoči i njegova izjava za portal UnHeard.
"Nije dobro da Evropa bude stalni bezbednosni vazal Sjedinjenih Država", rekao je on
Vens je, suprotno Zelenskom, Makronu i Starmeru, rekao da je za okončanje sukoba potrebno shvatiti gde su ukrajinski, ali i ruski strateški ciljevi.
"To ne znači da moralno podržavate ruski cilj, ili invaziju punih razmera, ali morate da razumete šta su njihove crvene linije, na isti način na koji morate da pokušate da shvatite šta Ukrajinci pokušavaju da izvuku iz sukoba, pojasnio je on.
On je dodao da je apsurdna tvrdnja Zelenskog da su SAD na ruskoj strani, imajući u vidu da one održavaju u životu kompletnu vojsku i vladu Ukrajine.
Komentari (0)