Igre 
Lekcije naučene iz istorije: Da li su Izraelu potrebni posrednici u Libanu da drži Hezbolah pod kontrolom?
Komentari12/10/2024
-18:09
Dok Izrael cilja Hezbolah u Libanu, traži i partnere koji će mu omogućiti dugotrajno primirje, koristeći vojne taktike i tehnologiju kako bi osigurao svoju severnu granicu i izbegao dugotrajni konflikt.
Zvanični cilj četvrtog izraelskog vojnog upada u Liban je da razoruža Hezbolah uz pomoći sile i uspostavi sigurno okruženje za svoje građane u izraelskoj severnoj regiji Galileja.
Ipak, ovog puta, IDF želi da izbegne potencijalne operativne zamke kao što su bile u Gazi i Libanu 2006. godine - dve intervencijske akcije sa lošim rezultatima, kako sa vojnog, tako i sa diplomatskog stanovišta.
"Ne mislim da Izrael želi da anektira deo južnog Libana kako bi postao deo njegove teritorije", rekla je Agnes Helou, libanska odbrambena analitičarka iz Breaking Defense za Euronews.
"Naravno, potrebno je zaštititi sever Izraela i vratiti stanovnike Galileje u njihove domove. Na tome se trenutno radi"
Istorija je pokazala da će bez saradnje sa libanske strane, Izrael biti suočen sa dubokim bezbednosnim problemima.
U prošlosti, Izrael je imao posrednike koji su pomagali u održavanju reda: Falangiste 1982. godine i Armiju južnog Libana (SLA), koja se većinom sastojala od katoličkih Maronita, sve do 2000. godine. Obe frakcije su bile žestoki neprijatelji palestinskih militanata i proiranskog Hezbolaha.
profimedia
Povezane vesti
Obe su dobile na značaju tokom krvavih verskih sukoba i tokom nestabilnosti posle građanskog rata. Falangisti i, kasnije, SLA su imali svoje političke interese koji su bili u direktnoj vezi sa interesima Izraela jer su imali iste neprijatelje.
Na kraju, SLA je raspuštena od strane premijera iz radničke stranke Izraela, Ehuda Baraka, 2000. godine.
Šta je drugačije u pristupu IDF-a danas?
IDF za sada oprezno angažuje svoje jedinice samo za određene operacije i izviđačke misije kako bi pretražile i uništile Hezbolahove izgrađene punktove i tunele.
Prisutnost trupa na terenu ostaje ključna, iako se trenutno čini da kombinovana upotreba dronova, vazduhoplovstva i sistema za daljinsko prepoznavanje uz pomoć veštačke inteligencije pravi razliku.
"Do sada smo videli da je Izrael imao taktički uspeh na bojnom polju. Govorimo o, recimo poslednje tri nedelje, eksplozijama pejdžera, zatim i o ubistvu lidera Hezbolaha", rekla je Helou.
"Dakle, možda pokušava da dokaže ili da kaže libanskom narodu da zaboravi na Hezbolah i ujedini se. Međutim, kada pogledamo bojno polje, iako je bilo taktičkog uspeha za izraelsku vojsku, to nije potpuni uspeh", dodala je.
Uprkos upotrebi najsavremenijih AI sistema, južni Liban nije urbani ratni teatar poput Gaze. To je otvoreno brdovito područje sa grmljem, malim šumama i selima - doduše, manje klaustrofobičan teren nego u Kan Junisu.
profimedia
Povezane vesti
Ipak, to je savršen teren za najtradicionalniji gerilski rat sa eksplozivnim napravama (IED), poput onih u Iraku i Avganistanu, i napadima i povlačenjima.
"IDF ima problema sa zadržavanjem pozicija i održavanjem svojih položaja. Imaju problema sa danom posle kada treba da obezbede sigurnost svojih trupa na terenu, 2006. godine je bila veoma teška za izraelske oružane snage", upozorila je Helou.
Dakle, Izrael može dobiti rat protiv jedne libanske frakcije jer ima vojnu moć da to uradi, ali šta će biti kada se borbe završe?
Povezane vesti
Štaviše, perspektiva kroz drugo iskustvo poput Gaze - dugotrajnog i potpuno destruktivnog sukoba - teško da može biti najambiciozniji cilj čak i za Benjamina Netanjahua, i njegove ultra-nacionalističke koalicione saveznike.
Zato Izrael traži poslednju šansu za saradnju pokušavajući da uveri neke libanske političke snage da je u njihovom interesu da se postigne trajno primirje i da drže Iran pod kontrolom.
Ili, kako je Netanjahu rekao obraćajući se libanskom narodu: "Oslobodite svoju zemlju od Hezbolaha i izbegnite uništenje i patnju poput one u Gazi".
Da li je ovo kraj Hezbolaha?
Posrednici Izraela su u prošlosti od strane međunarodnih posmatrača smatrani parafašističkim milicijama i stvarali su neprijatnosti tradicionalnim zapadnim partnerima Izraela.
Falangisti su bili odgovorni za masakre hiljade palestinskih izbeglica u kampovima Sabra i Šatila, koji su se dogodili pod nadzorom visokih oficira IDF-a u kontekstu građanskog rata obeleženog uzajamnim nasiljem.
Od tada je libansko društvo evoluiralo uprkos finanijskoj krizi i tipično problematičnom regionalnom okruženju.
Trenutno, na libanskom frontu, čini se da Izrael više koristi neku vrstu selektivne strategije da osvoji, ako ne srca, onda barem umove libanskog naroda - iscrpljenog i uplašenog da bi njihova zemlja mogla postati igralište za rat između Izraela i Irana, poput Sirije.
Tanjug/AP
Sve strane koje žele da postignu primirje slažu se da je rešenje razoružavanje Hezbolaha, barem unutar tampon zone koja se proteže od Plave linije - stare demarkacione linije duž južnolibanske međunarodne granice - sve do reke Litani.
To je glavna tema trenutnih neformalnih pregovora o postizanju primirja.
Pored hrišćana, većina sunitskih partija - a neke od njih su posrednici Saudijske Arabije, zalaže se za primirje i spremne su da pristanu na neke od uslova koje postavlja Izrael, poput vršioca dužnosti premijera Nadžiba Mikatija.
Nabih Beri, predsedavajući parlamenta i vođa šiitskog pokreta Amal, otvoreno se zalaže za primirje.
"Prvo, šiiti su podeljeni na dve stranke, Hezbolah i Amal, a druga stranka se ne pridržava zakona i odluka koje dolaze iz Irana", rekao je Hadi Murad, lekar iz doline Beka i šiitski aktivista za Euronews.
"Drugo, čak i Hezbolah sada kaže da želi primirje i ostavi po strani sve veze između Libana i Gaze. Amal želi da se Rezolucija 1701 potpuno sprovede, izjavljujući direktno da bismo trebali da razoružamo Hezbolah"
Rezolucija 1701 Saveta bezbednosti UN iz 2006. godine usvojena je nakon povlačenja IDF-a. Dodelila je Libanskim oružanim snagama (LAF) zadatak da razoružaju Hezbolah pod nadzorom Plavih šlemova UNIFIL-a. To se nikada nije dogodilo.
Da li je vreme da Izrael uspostavi bezbednosnu saradnju sa libanskim vlastima?
"Od 2006. do sada, Hezbolah ima značajan udeo u vladi. Zbog toga libanska vojska nije mogla da ih razoruža“, rekao je Murad.
"Trenutno, politička ruka Hezbolaha u vladi želi da se poveže sa linijom donošenja odluka koja se oslanja na Libanske oružane snage jer su ih napustile iranske vlasti.“
Tanjug/AP/Bilal Hussein
Ako je to slučaj, postoji mogućnost za LAF u trenutnim okolnostima da postane poslednja opcija političke ravnoteže moći u krhkom verskom institucionalnom poretku Libana.
"Potrebna nam je prelazna faza za vladu i za vojsku koje bi pripremile drugu fazu Libana nakon ere Hezbolaha. Aktuelni načelnik štaba, Josif Aoun, je poštovani general kod svih strana. On je energičan i biće sposoban da se pridržava obaveza prema međunarodnim organizacijama“, rekao je Murad.
Što se tiče razmeštanja LAF-a u južnom Libanu, Izrael ima svoje specifične zahteve u trenutnim neformalnim pregovorima o primirju.
"Da li Izrael želi da zadrži svoju vojsku na jugu? Ili Izrael želi da angažuje treću stranu da pomogne? Do sada je jasno da je, s obzirom na lekcije naučene iz 2006. godine, Hezbolah i dalje prisutan na jugu i i dalje predstavlja pretnju po Izrael. Ova izraelska vlada to neće ponovo dozvoliti“, objasnio je Murad.
Tanjug/AP
Za Izrael, to je zagonetka: može da izabere da veruje u novu ulogu LAF-a ili da rizikuje novi dugotrajni asimetrični rat u Libanu.
Osim političke volje nacionalnih institucija, libanska vojska bi morala da poveća broj svojih vojnika na jugu sa 4.000 na 15.000, ali i da dobije nove vojne sisteme od međunarodnih donatora da bi bila efikasna.
Sve će zavisiti od stvarne popularnosti Hezbolaha. Međutim, da li su se potpuno diskreditovali?
"Međunarodna zajednica i arapske zajednice treba da znaju da je na poslednjim izborima 2022. godine Hezbolah dobio otprilike 39 odsto glasova šiita", rekao je Murad.
"To znači da postoji tiha većina, koja je veća od 55 odsto. Uz to, danas između 70 i 80 odsto šiita želi primirje", zaključio je.
Preporuka za vas
Komentari (0)