Igre 
Trampov plan za 20 miliona ilegalnih imigranata: Od Gvanatama, do masovne repatrijacije
Komentari02/02/2025
-15:06
Predsednik SAD Donald Tramp potpisao je 29. januara izvršnu naredbu za pripremu ogromnog objekta u zalivu Gvantanamo na Kubi, koji će se koristiti za smeštaj deportovanih migranata. To je najnoviji korak u agresivnoj politici suzbijanja ilegalne migracije i repatrijaciji imigranata u zemlje porekla, koja je dovela do porasta tenzija sa nekim latinoameričkim zemljama.
Kako je potpredsednik Džejms Dejvid Vens otkrio, Bela kuća ima ambiciozan cilj da uklanja skoro 2.000 migranta kriminalaca sa ulica dnevno. On je naveo da u SAD trenutno ima više od 20 miliona ilegalnih migranata (populacija 2023. bila je skoro 335 miliona).
"Moramo da izbacimo ove ljude iz naše zemlje i povratimo kontrolu nad sopstvenom granicom", kazao je Vens za Fox News.
Tanjug AP/Julia Demaree Nikhinson
Planove za Gvantanamo Tramp je otkrio tokom potpisivanja dvopartijskog zakona "Lejken Rajli", koji je dobio ime po studentkinji (22) koju je 22. februara 2024. ubio ilegalni imigrant iz Venecuele Hoze Antonio Ibara (26), dok je džogirala u kampusu Univerziteta Džordžija.
Uredba nalaže pritvor i potencijalnu deportaciju osoba bez dokumenata optuženih za krađu i nasilne zločine, čak i pre pravosnažne presude. Pravdavajući upotrebu zloglasnog zaliva Gvantanamo, Tramp je kazao da su neka od tih lica "toliko loša, da čak ne verujemo da će ih zemlje zadržati, jer ne žele da se vrate“.
"Ovo će odmah udvostručiti naše kapacitete. I iz tog mesta je jako teško izaći. Većina ljudi čak i ne zna da imamo 30.000 kreveta u Gvantanamu da zadržimo najgore kriminalne ilegalne strance koji prete američkom narodu", kazao je šef Bele kuće i dodao da će tako biti korak bliže "iskorenjivanju pošasti migrantskog kriminala".
Američka baza u zalivu Gvantanamo najpoznatija je držanju osumnjičenih za terorizam, ali ima i poseban centar za obradu migranata. U izvršnoj naredbe se nalaže ministarstvima odbrane i unutrašnje bezbednosti da prošire i pripreme te objekte za priliv migranata.
Tanjug AP/Moises Castillo
Povezane vesti
Gvantanamo je bio američka pomorska baza još od 1903. godine, a pretvoren je u zatvor 2002. pod predsednikom Džordžom Bušom Mlađim, sa namerom da se tu smeste osumnjičeni za učešće u napadu 11. septembra 2001. Ustanova je godina kritikovana zbog mučenja i pritvora na neodređeno vreme, bez optužnice ili suđenja, posebno za vreme mandata Buša i Baraka Obame. Tamo se trenutno nalazi 15 pritvorenika, od kojih su mnogi bili u zatvoru više od dve decenije bez zvaničnih optužnica.
Drastičan pad broja migranata na južnoj granici posle dolaska Trampa na vlast
Broj migranata koji stižu na južnu granicu, otkako je Tramp preuzeo dužnost 20. januara drastično je opao za više od 60 odsto, piše Fox News.
Prema podacima ove medijske kuće bilo je oko 7.200 susreta sa migrantima tokom Trampovih prvih sedam dana na funkciji, u poređenju sa više od 20.000 u poslednjih sedam dana bivšeg predsednika Džozefa Bajdena.
"Garantujem da ćemo to još više smanjiti. Politika je važna. Izbori imaju posledice i predsednik Tramp se izričito zalagao za vraćanje kontrole nad granicom i vraćanje američkog prosperiteta. Upravo to radimo“, rekao je Vens, govoreći o poletnim rezultatima.
Tanjug AP/Moises Castillo
Migranti se vraćaju u svoje matične zemlje, uključujući Meksiko, Kolumbiju, Brazil, Gvatemalu i Ekvador, dodaje se u tekstu Fox News-a.
"Poruka koju treba da ponesu kući je: 'Ne danas. Ne danas, ne sutra, ne sledeće nedelje. Ne dolazite u Sjedinjene Države i ulazite ilegalno'", rekao je nadzornik specijalnih operacija američke granične patrole Hamid Nikserešt nakon što je više od 80 ilegalnih migranata utovareno u vojni avion C-17 i deportovano iz El Pasa u Teksasu nazad u Ekvador.
Vens se osvrnuo na kritike na Trampov račun zbog sprovođenja masovne deportaciju, ukazujući na izbornu pobedu u novembru i mandat koji je američki predsednik dobio od naroda.
Povezane vesti
"Sada to radi. Tako funkcioniše demokratska politika u ovoj zemlji i hvala Bogu na tome“, rekao je bivši senator iz Ohaja.
U vezi hapšenja pojedinih migranata kriminalaca, Vens je kazao da je vlada SAD, u nekim slučajevima, već znala njihova imena i adrese.
"Samo smo trebali da pošaljemo nekoga u njihovu kuću i odvede ih dođavola iz zemlje", rekao je Vens.
Kolumbija i Honduras posustali pod pritiskom
Repatrijaciji migranata najžešće se usprotivio predsednik Kolumbije Gustavo Petro, koji je prošle nedelje napisao na društvenim mrežama da je odbio da primi američki vojni transportni avion sa migrantima iz te zemlje. Tramp je zapretio carinama od 25, pa zatim 50 posto, ako Kolumbija ne primi svoje građane, a Petro uzvratio pretnju uzvratnim carinama od 50 odsto.
Ipak, kolumbijski lider je na kraju popustio i obe vlade su saopštile da će Kolumbija primiti sve svoje državljane koje SAD deportuju, uključujući one u vojnom avionu.
Tanjug AP/Moises Castillo
"Nastavićemo da primamo Kolumbijance i Kolumbijke koji se vraćaju posle deportacije, garantujući im pristojne uslove, kao građanima koji imaju sva prava“, rekao je ministar spoljnih poslova Kolumbije Luis Gilberto Muriljo.
Bela kuća je zatim odustala od pretnji carinama, osim u slučaju da Bogota pogazi dogovor.
"Današnji događaji jasno pokazuju svetu da Ameriku ponovo poštuju. Predsednik Tramp će nastaviti da žestoko štiti suverenitet naše nacije i očekuje da sve druge nacije sveta u potpunosti sarađuju u prihvatanju deportacije svojih državljana koji se ilegalno nalaze u Sjedinjenim Državama“, pisalo je u saopštenju Bele kuće.
Predsednica Hondurasa Siomara Kastro ranije je objavila da je spremna da protera američke trupe iz vazdušne baze "Soto Kano" ako Tramp sprovede politiku masovne deportacije migranata. Međutim,
Ona je bila prva latinoamerička šefica države koja je zapretila novom američkom predsedniku zbog planova za deportaciju, ali je onda, 25. januara vlada Hondurasa saopštila da priprema plan podrške za svoje građane ako budu proterani iz SAD.
"Kao odgovor na trenutnu migracionu situaciju, predsednica Siomara Kastro pokrenuće program 'Brate, vrati se kući' kao podršku našim migrantima“, napisao je ministar inostranih poslova Hondurasa Enrike Rejna na X-u.
Prema Rejni, program uključuje podršku građanima preko konzularne mreže Hondurasa na tlu SAD, kao i "pravnu podršku i hitne posete“ konzula centrima za pritvor migranata u Sjedinjenim Državama.
"Nećemo ostaviti same našu braću migrante koji doprinose (svojim doznakama) zemlji“, rekao je šef diplomatije ove centralnoameričke zemlje.
Komentari (0)