Sijarto: Trudićemo se da se u EU poštuju doprinosi i dostignuća Srbije
Komentari10/07/2024
-13:40
Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto ocenio je danas da bi proces proširenja EU trebalo da bude zasnovan na zaslugama i da je sramotno to što zemlje kandidati sa Zapadnog Balkana čekaju na članstvo u EU u proseku više od 15 godina jer to pored ostalog uništava kredibilitet evropske politike proširenja.
Sijarto je rekao da bi proces proširenja EU trebalo da bude zasnovan na zaslugama i podsetio je da su ubrzane procedure pridruživanja EU aktivirane za Ukrajinu, dok se u slučaju zemalja Zapadnog Balkana ne vidi napredak u procesu proširenja.
"Kako možemo smatrati da je zasluga ako si u ratu? To ne može biti kriterijum za proces proširenja. Ono što želimo postići tokom mađarskog predsedavanja EU jeste otvaranje klastera u okviru poglavlja 3. sa Srbijom. Pokušaćemo da tu odluku donesemo najkasnije do septembra. Trudićemo se da se u EU, među zemljama članicama i evropskim institucijama, poštuje doprinosi i dostignuća Srbije", rekao je Sijarto u razgovoru za srpske medije u Vašingtonu.
On je izrazio nadu da će se krajem avgusta sastati sa srpskim ministrom spoljnih poslova Markom Đurićem u Budimpešti na neformalnom sastanku ministara spoljnih poslova zemalja Zapadnog Balkana koje su kandidati za članstvo u EU.
Na pitanje kako ovaj plan percipiraju druge zemlje članice EU Sijarto je odgovorio da je to "pitanje od milion dolara" jer, kako je rekao, zemlje koje podržavaju proširenje nisu u većini.
"Osim toga, ono što neke zemlje javno govore, potpuno je drugačije od onoga što govore iza zatvorenih vrata. Većina zemalja koje su javno naklonjene proširenju EU, zapravo se iza zatvorenih vrata izjašnjavaju protiv toga. One ne govore otvoreno 'ne podržavamo', već kažu da bi to trebalo postići, da bi to trebalo obaviti. Ali to pravi očekivanja koja nikada neće biti ispunjena. Dakle to nije objektivno i to može potpuno da uruši kredibilitet procesa proširenja, a mi se trudimo da to neutrališemo tokom našeg predsedavanja", rekao je Sijarto.
"Plaćamo veliku cenu rata u Ukrajini"
Upitan kakvu poruku Mađarska donosi saveznicima NATO-a na samit u Vašingtonu Sijarto je podsetio da Mađarska i zemlje EU žive u ratnom okruženju već dve i po godine, suočene sa posledicama rata.
"Primili smo više od 1,3 miliona izbeglica i mi plaćamo veoma veliku cenu rata u Ukrajini u vidu porasta cene energenata, inflacije, sankcija. Jasno je i da ovaj rat nosi i veoma ozbiljan rizik eskalacije. Ako pogledate šta se dešava na bojnom polju, očigledno je da postaje surovo, da postaje gore i da postaje sve brutalnije. Povećava se količina oružja, pa samim tim raste i broj žrtava. Zato smo pokušali da napravimo misiju mira kako bi se otvorio put ka primirju i pregovorima za okončanje rata", rekao je Sijarto.
On je konstatovao da "nažalost u Severnoatlantskoj alijansi vlada raspoloženje za rat i da se zato reč mir jedva čuje" jer ako neko izgovori reč mir odmah bude stigmatizovan kao ruska marioneta ili Putinov špijun.
"Mi nastojimo da promenimo ovaj kontekst, da probijemo led: govoriti o miru, razmišljati o miru, činiti napore ka miru ponovo bi trebalo da bude legitimno. Tako da se nadamo da ćemo ovde na samitu NATO čuti i neke racionalne glasove. Postigli smo dogovor sa generalnim sekretarom da apsolutno nećemo učestvovati u ovoj novoj misiji NATO za podršku Ukrajini. Neće biti mađarskih trupa koje će učestvovati, neće biti mađarskog novca, niti finansiranja sa naše strane", rekao je Sijarto.
"Samit u Vašingtonu mogao bi da poveća rizik eskalacije sukoba"
On je izrazio bojazan da bi samit NATO u Vašingtonu možda mogao da poveća rizik eskalacije i ujedno ukazao da bi trebalo razmotriti sve mirovne inicijative za Ukrajinu koje su trenutno u opticaju.
"Imamo mirovnu formulu predsednika Zelenskog i postoje kineska i brazilska mirovna inicijativa, a mi smatramo da bi sve inicijative trebalo razmotriti. Ne mislimo da bi trebalo dati prioritet bilo kojoj od njih, ali ne verujemo ni da bi trebalo isključiti pregovore o bilo kojoj od njih. Takođe ne verujemo ni da bi imalo smisla organizovati još jednu konferenciju o miru samo sa jednom stranom u sukobu u odsustvu druge", rekao je Sijarto.
Prema njgovim rečima čudna je perspektiva da na mirovnom samitu učestvuje samo jedna od dve zaraćene strane i izrazio je očekivanje da će sledeća mirovna konferencija biti organizovana u formatu koji će obuhvatiti obe zemlje koje su u ratu.
Sijarto je potvrdio da Mađarska ne može podneti nikakvu mirovnu inicijativu jer bi to trebalo da učini Evropska unija koja ima svoju ulogu u očuvanju mira i podsetio da je Evropska unija nastala kao institut za mir i organizacija za mir, ali to sada nije slučaj jer, kako kaže, ako se na ministarskom savetu EU samo spomene reč mir odmah stižu prekori i osude.
"Orban pokazao stvarnu političku akciju"
Kada su u pitanju evropski političari koji su kritikovali premijera Orbana zbog njegove mirovne misije Sijarto je ocenio da njihov birokratski pristup samo pogoršava situaciju.
"Pogledajte evropsku strategiju u poslednje dve i po godine. Šta se desilo sa isporukama oružja, sa sankcijama. Mi pucamo evropskoj ekonomiji u kolena, pa čak ponekad i u srce. Sa isporukama oružja samo se produžava rat. Sa ovakvim birokratskim pristupom mi nikuda ne idemo. Potrebna nam je stvarna politička akcija. To je ono što premijer Orban radi jer nam je potrebno ponovno otvaranje kanala komunikacije", rekao je Sijarto i poručio da bi evropski lideri trebalo da slušaju glas svojih građana.
Prema njegovim rečima ishod evropskih izbora pokazao je da su ljudi u 20 od 27 zemalja glasali za promene, vlade su propale ili oslabile, a stranke koje se zalažu za mir su dobile na snazi.
"To je i naša strategija spoljne politike. Znate, razgovarati sa onima sa kojima se slažete 100 odsto, to nije veliki uspeh. Mislim da to nije diplomatija. Morate razgovarati sa svima, čak i ako se ne slažete u svemu, morate razgovarati, jer je to poslednja nada. Kažu trebalo bi prekinuti kanale komunikacije sa Rusijom. U redu, ali da li je to uspelo ? Mislim da je situacija gora nego pre dve i po godine. Spoljna politika Srbije je takođe pametna jer i vi razgovarate sa Rusima. Sada, da li razgovaramo sa Rusima zato što se slažemo u svemu? Ne, naravno da ne", rekao je Sijarto.
"Komunikacija sa Rusima nudi nadu za mir"
On je predočio da razgovori sa Rusima održavaju otvorene kanale komunikacije i nude nadu za mir, dok svako zatvaranje kanala komunikacije ubija tu nadu.
Govoreći o ulozi SAD, on je ocenio da se u ovom trenutku ne može očekivati ništa značajno iz Vašingtona s obzirom da je u toj zemlji u punom jeku kampanja za novembrarske predsedničke izbore i, kako kaže, sve što se događa u Americi je "posvećeno kampanji, a ne nekoj stvarnoj priči".
"Istovremeno, Evropska unija samo kopira američki stav. Kopi - Pejst. Znamo da je to operacija uoperativnog sistema Windows, ali to ne bi trebalo da bude i deo evropske spoljne politike. EU nema svoju strategiju po tom pitanju i to je veliki problem. Mi smo uvek zastupali naše nacionalne interese i nastavićemo to da radimo, ali uvek ćemo se truditi da podstaknemo Evropsku uniju da se vrati zdravom razumu. Jer sada, nažalost, većina stvari je preterano politizovana i preterano ideologizovana", rekao je Sijarto.
"NATO prešao neke crvene linije pomažući Ukrajini"
Govoreći o jačanju istočnog krila NATO, Sijarto kaže da Mađarska kao pouzdan partner učestvuje u tome, ali da ne veruje da bi Rusija mogla da napadne neku članicu NATO.
"Ne treba zaboraviti da je NATO stvoren kao odbrambeni, a ne napadački savez. NATO trenutno nije napadnut. Nijedna članica NATO nije pod napadom. Zato žalimo što je NATO prešao neke crvene linije svojom misijom pomoći Ukrajini. Iako smo jasno stavili do znanja da NATO ne sme biti deo konflikta", rekao je Sijarto.
Govoreći o odnosima mađarskog premijera Orbana sa bivšim američkim predsednikom i republikanskim predsedničkim kandidatom Donaldom Tampom Sijarto je rekao da nije tajna da su oni prijatelji.
Prema njegovim rečima, ako se uporedi iskustvo u odnosima koje je Mađarska imala sa SAD tokom Trampovog mandata i sadašnje, izbor za Budmipeštu je veoma jednostavan.
"Tokom predsedničkog mandata Trampa imali smo najbolje odnose sa SAD ikada. Nakon tog perioda, zapravo nemamo neke odnose sa SAD, kao što smo i pre dolaska Trampa u Belu kuću imali loše odnose sa zvaničnim Vašingtonom. Smatram da je poželjno imati dobre odnose sa SAD, a sa predsednikom Trampom smo to uspeli i da ostvarimo", rekao je Sijarto.
Komentari (0)